Cveće iz plastenika za Pomoravlje i Beograd - Najtraženije begonije, devojačko srce, petunije...

Boriša Dimitrijević, iz Sedlara, i njegov rođeni brat Borko, iz Grabovca, najveći su proizvođači cveća u plastencima u svilajnačkoj opštini, a verovatno i u Pomoravskom okrugu. Na po 30 ari imaju po sedam plastenika od po 3.000 kvadratnih metara, sa 20 sorti balkonskog i baštenskog cveća. U njihovim plastenicima cele godine cveta raznovrsno cveće, tako da godišnje obezbede tri turnusa, što je proporcionalno sadnji na čitavom hektaru.

Odlučili su se, kažu, za isti asortiman, istu površinu i za istog otkupljivača, kako bi zajedno lakše nastupali na tržištu. Danas, 85% proizvedenog cveća plasiraju u veletržnicu u Beogradu. Ali nije im bilo lako. Bilo im je potrebno nekoliko godina proizvodnje i ponude kvalitetnog cveća da bi zadobili poverelje kupca.

Prema njegovim rečima, najviše se traže begonija, odnosno devojačko srce, viseća i stajaća petunija, muškatla i vinka, pa ove vrste čine 70% njihove proizvodnje. Dimitrijevići angažuju radnike, jer je obim posla prilično veliki. Zarada nije mnogo velika, ali, kako kaže, od nje može pristojno da se živi. Ranije je, kaže, bilo bolje, ali sada je cena repromaterijala dosta povećana, a cena cveća je ista kao i pre 15 godina. Da bi dostigli nekadašnju zaradu, proizvodnju bi trebalo da povećaju za 30%.

On dodaje da je cveće u plastenicima pre dve decenije počela da uzgaja njegova i Borkova majka Nevenka. Njihov otac Bratislav već tri decenije u plastenicima proizvodi rasad za povrće, paradajz, papriku, krastavac i kupus. On je nasledio posao svog oca Stojana, koji je, kako ocenjuje Boriša, povrće uzgajao u mnogo primitivnijim plastenicima i primenjivao zastareli način proizvodnje.

- U plastenicima smo od jutra do mraka. Dovoljno je da cveće pet minuta bude na jakom suncu pa da klone. Opasno je i kada su mrazevi, pa smo u plastenicima uveli podno grejanje. Pre deset godina probili smo se na beogradsko tržište kvalitetom, ali i količinom i cenom. Nije dovoljno da jednom plasiramo kvalitetno cveće a da naredna ponuda bude loša. Mušterija se odmah gubi - kaže Boriša.

Kako bi osavremenili plastenik, uzeli su od opštine beskamatni kredit.

- Nisam čuo da neka opština, poput naše, toliko brine o poljoprivrednicima - ocenjuje Boriša.