(Biznis)Tamaš Bako, šef Ekonomske kancelarije ambasade Republike Mađarske - MOL je želeo strateško partnerstvo sa NIS

(Tamaš Bako)

Prema obimu robne razmene sa Srbijom, Mađarska je prošle godine bila na devetom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a Mađari su najviše zainteresovani za investiranje u razvoj infrastrukture u Srbiji. Prošlogodišnji podaci o razmeni dve zemlje govore da je oko 460 mil EUR bio mađarski, a 162 srpski izvoz, što znači da Mađarska izvozi tri puta više. Rast se ipak beleži za obe strane, jer je izvoz Srbije pomognut povlašćenim statusom koji ima u EU. Prema analizama Privredne komore Srbije, u Mađarskoj koja je sused Srbije sa najdužim članstvom u EU, raste interes domaćeg, ali i stranog kapitala koji tamo posluje za ulaganjem u Srbiju. Poslovni ljudi su motivisani sve boljim i privlačnijim zakonskim uslovima za investitore koje je stvorila Srbija. O saradnji, investicijama i ekonomskim odnosima dve zemlje govori Tamaš Bako, šef Ekonomske kancelarije Republike Mađarske.

Koliko je "Mol" zadovoljan onim što je ostvario u Srbiji, s obzirom na to da je njihov prvobitni plan bila kupovina NIS?

- "Mol" nije jedina kompanija koja je bila zainteresovana za ovo tržište. Oni su imali nameru da budu strateški partner NIS. Predstavnici "Mola" su mislili da ono što je tokom poslednjih petnaestak godina prošao "Mol" može biti dobar primer kako može da se širi rad jedne slične kompanije i kako da se postigne dobar rezultat. To je ipak trenutno jedna od glavnih kompanija kada je reč o nafti u srednjoistočnoj Evropi. Nedavno su kupili jednu naftnu kompaniju u Italiji, a u Hrvatskoj imaju 50 pumpi i 25 plus jedan glas u "Ini". U Slovačkoj imaju više od 100 benzinskih pumpi, a osim toga, prisutni su i u Srbiji.

Koje su najveće mađarske investicije u Srbiji?

- Najveća je investicija OTP banke koja je kupila tri ovdašnje banke - Nišku, Zepter i Kulsku, čime je dostigla 3% udela na srpskom finansijskom tržištu, a koja je inače najjača banka u Mađarskoj sa udelom od skoro 25%. Tu je i velika investicija "Mola", multinacionalne naftne kompanije koja je poreklom mađarska. Oni su do sada ovde otvorili 22 benzinske pumpe, a do kraja 2008. i tokom sledeće godine planiraju da otvore još 15 do 20 pumpi. Moram da pomenem i "Betonut", treću najveću kompaniju u Mađarskoj, koja se bavi putogradnjom. Oni su kupili "Valjevo put" u koji za početak planiraju da investiraju savremenu tehniku. Bitan je i kapital mešovitih preduzeća. Koliko mi znamo, u Srbiji ima više od 400 takvih preduzeća i ona se mahom nalaze u Beogradu i Vojvodini. Uglavnom se bave trgovinom i imaju učešće u robnoj razmeni oko 15%. Kada se sve sabere, ukupne investicije Mađarske u Srbiji tokom protekle četiri godine iznose oko 380 mil USD.

Koliko neuspeli poslovi, kao projekat koji je ovde želeo da realizuje "Trigranit", zabrinjavaju potencijalne mađarske investitore? Koliko se sigurno osećaju na srpskom tržištu?

- Srbija je za mađarske privrednike jedno od najboljih tržišta, pošto je u poslednje četiri godine rast BDP bio uvek veći od 5%, što znači da kupovna moć raste. "Trigranit" je multinacionalna kompanija koja je trenutno najuspešnija ne samo u Mađarskoj, već i u Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji. To što nisu uspeli da realizuju "Prokop" ne znači da će odustati od srpskog tržišta. Naprotiv.

Kako trenutno izgleda robna razmena između naše dve zemlje?

- Podaci našeg zavoda se razlikuju od podataka Zavoda za statistiku Srbije. Prema podacima Zavoda iz Mađarske, robna razmena u 2007. godini je bila skoro 1,2 milijarde dolara (oko 770 mil EUR). Od toga je otprilike 460 mil EUR mađarski izvoz, a 162 mil EUR srpski, što znači da je mađarski izvoz nešto više od tri puta veći nego što je uvoz iz Srbije. Rast se ipak beleži sa obe strane. Ali je izvoz Srbije dosta pomognut povlašćenim statusom koji ima u EU. Tako privrednici iz Srbije bez carine ili drugih restrikcija u Evropsku uniju izvoze bilo koju robu osim one koja je određena kvotama, pa tako i u Mađarsku. Zbog svega toga očekujem da će se ovaj odnos izvoz-uvoz vremenom smanjiti. Kao na svakom tržištu, i u našem izvozu najbitniji su gotovi proizvodi velikih multinacionalnih kompanija, kao što su "Philips", "Sony", "Samsung", "Suzuki"

Da li je i dalje opredeljenje ekonomske politike Mađarske ono što je izjavio vaš prethodnik na mestu šefa ekonomske kancelarije, danas aktuelni konzul Mađarske, da "cilj nije da budemo konkurencija jedni drugima, već da zajedno budemo konkurentno sposobni"?

- To jako dobro zvuči i svakako bi trebalo da se trudimo da tako nešto i postižemo, ali nam još fali zajednička proizvodnja. Za takvu kooperaciju biće daleko više šansi ako Srbija bude član Evropske unije. Neophodno je da budemo u istoj porodici ne samo u diplomatiji, već i u privredi.

Šta omogućava Sporazum o ekonomskoj saradnji između naše dve zemlje?

- Omogućava saradnju naših zemalja u svim granama privrede, od poljoprivrede do saobraćaja, u finansijskom sektoru, trgovini i svaku vrstu saradnje u privredi. Poslednjih nekoliko godina u Mađarskoj je sve zastupljenija industrija ekologije i mislim da možemo to da koristimo tako što ćemo Srbiji preneti iskustvo u toj grani. Ako Srbija preuzme pozitivna iskustva članica EU, moći će mnogo lakše da pristupi različitim evropskim fondovima za ekologiju. Interesantan je primer da u Mađarskoj, ukoliko neko želi da napravi bolju kanalizaciju ili ugradi dodatne filtere za prečišćavanje vode, može da računa na to da će 90 odsto troškova finansirati EU. U Srbiji toga nema, već se lokalna zajednica sama finansirala. Kada Srbija nađe svoje mesto u EU, ti fondovi će biti otvoreni i za vas.

Kakvi su u ovom trenutku strateški ekonomski planovi Mađarske u Srbiji?

- Najviše je planova za investiranje u razvoj infrastrukture u Srbiji. Time bismo stvorili bolje uslove za rad i naših kompanija koje bi ovde da posluju. Ipak nemam precizne naznake koji će to projekti biti. Nažalost, uvek postoje i barijere. Primera radi, Beograd je jedini glavni grad u komšiluku Mađarske, sa kojim nemamo direktnu avionsku liniju. Sa ratifikacijom sporazuma o otvorenom nebu nadam se da bismo brzo mogli da vazdušnim putem povežemo naše dve prestonice. Mislim da bi trebalo da iskoristimo i znanje jezika Mađara iz severnog dela Vojvodine i uključimo ih u multinacionalne kompanije kao što je "Metro Cash & Carry".

Na koji način Ekonomska kancelarija pomaže razvoj privredne saradnje Srbije i Mađarske?

- Osim trgovine, investicija, saobraćaja, poljoprivrede i ekologije, i klasični diplomatski odnosi su sastavni deo našeg rada. Naš stalni zadatak jeste da pomognemo ako neki mađarski proizvođač traži informacije o tržišnoj klimi u Srbiji. Bar jednom mesečno ovde organizujemo poslovne susrete za strane koje mogu sarađivati, a jedan od načina je nastup što većeg broja mađarskih preduzeća na sajmovima u Srbiji.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com