Kraće procedure i profesionalizacija usluga - Kakva je podrška neophodna da bi se građevinski projekat realizovao do kraja?

Samo u Beogradu danas je aktivno oko 500 gradilišta. U Srbiji je 2016. godine izdato 12.444 građevinskih dozvola što je čak 67% više u poređenju sa 2013. (7.447). Veliki broj objekata u izgradnji vratio je građevinarstvo i nekretnine na rezultate pre krize 2008. godine.

Arhitektonska scena u Srbiji danas je znatno aktivnija i kvalitetnija nego prethodnih nekoliko godina. U toku je izgradnja zahtevnih objekata, došli su veliki strani ili multinacionalni investitori koji imaju finansijsku i organizacionu moć da iznesu svaki projekat na pravi način.

Prema najavama i planovima investitora sa jedne strane, i realne potrebe tržišta sa druge, svi segmenti tržišta nekretnina u Srbiji će biti u fokusu i u narednim godinama, jer postoji potreba za kvalitetnim prostorom, bilo da je reč o poslovnim zgradama, tržnim centrima, stanovima ili industrijskim objektima, kaže za eKapiju Dragan Radulović, generalni direktor CBRE Srbija.

Sudeći po mišljenju našeg sagovornika, Srbija će se tek razvijati u oblasti nekretnina.

- Investitori koji su tradicionalno ulagali u Srbiju do sada su u najvećem broju bili iz Austrije ili Izraela, i oni su već duži niz godina prisutni u našoj zemlji. U poslednje vreme, intenzivirao se dolazak investitora iz Južne Afrike, ali i iz Kine i sa Bliskog istoka, koji smatraju ovo tržište zanimljivim za dalja ulaganja. Daljim razvojem tržišta, ali i povećanjem broja kvalitetnih nekretnina, može se očekivati intenzivnije interesovanje investicionih i institucionalnih fondova iz Zapadne Evrope – izjavio je Radulović.

Uvođenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola jedan je od najvažnijih reformskih izazova sa kojima se suočila Republika Srbija. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) nam kažu da je planirana i nadogradnja tog sistema uvođenjem novih funkcionalnosti, ali i umrežavanjem sa drugim registrima, kao što je registar planskih dokumenata.

Ministarstvo je već uz podršku USAID izradilo registar planskih dokumenata, u koji je do sada elektronski uneto više od 600 planova, a nakon toga sledi umrežavanje sa registrom za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola. Osim toga, urađena je analiza celog sistema za elektronsko izdavanje, uz podršku USAID, koja će služiti kao osnov za nadogradnju.

Kako saznajemo u MGSI jedan od sledećih reformskih koraka nakon implementacije sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola je reforma katastra.

- Na osnovu velikog broja studija koje su rađene u cilju određivanja verifikovanog i merljivog uticaja geoprostornih podataka na ekonomiju jedne zemlje, zaključeno je da standardizovani, kvalitetni i pristupačni geoprostorni podaci mogu uticati na rast BDP-a i do 2%. U Australiji, primera radi, industrija geoprostornih informacija i njeni kumulativni uticaji procenjuju se na 6,43 mlrd USD što je 0,6 % BDP-a do 12,57 mlrd USD odnosno 1,2 % BDP-a Australije. U slučaju Irske, zemlje koja je preporodila svoju ekonomiju za kratko vreme, utvrđeno je da geoprostorni podaci doprinose sa skoro 70 mil EUR u smislu bruto dodate vrednosti irskoj privredi na godišnjem nivou i imaju uticaj na privredu od 126,4 mil EUR – kažu nam u Ministarstvu.

Dalje, u planu je i reforma javnih preduzeća, koja imaju značajnu ulogu u sistemu za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Jednoobraznost u postupanju i javni prikaz taksi koje se naplaćuju je od velike važnosti.

- Planirana je izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, kao i unapređenje, odnosno izmena i dopuna podzakonskih akata koji treba da odgovaraju potrebama investitora.

I osim svih napora Ministarstva da uredi sektor građevine i nekretnina, i zainteresovanosti investitora za nove projekte, postoje još neki problemi na koje ukazuje Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije Srbije.

- Stalno apelujemo da nam je potreban zakon o građevinskim proizvodima. Koriste se materijali koji nisu prošli adekvatna ispitivanja. Crno tržište građevinskih materijala je veoma prisutno. Dalje, neophodno je da se licenciraju izvođači radova, a najveći problem je nedostatak adekvatne radne snage – objašnjava Rodić.

On dodaje da na građevini rade priučeni majstori, starije generacije, i da, ako se nešto ne promeni, može doći do velikog deficita zanatlija za unutrašnje i spoljašnje radove.

Ipak, velike internacionalne kompanije, njihovi principi rada i zahtevni projekti uticali su na domaće kompanije, kaže za eKapiju Đorđe Bajilo, arhitekta i direktor projektantske kuće DBA Novi Sad.

- Smatram da smo pokazali na velikim projektima da su srpske projektantske kuće dorasle sadašnjim izazovima iako u godinama za nama nismo imali takve reference. Urednost i uređenost takvog sistema tera nas na poboljšanja sopstvenih performansi i načina poslovanja, urednost u komunikaciji, uvođenje nekih novih principa i pravila. U pitanju je dobra i zdrava utakmica koja nikome ne može da škodi.