Od naplate preleta aviona i aerodromskih taksi Srbija godišnje dobije 192.250.000 EUR - u sezoni u našem vazdušnom prostoru i do 2.000 aviona

U Srbiji ima ukupno 320 vazduhoplova, od kojih 189 ima dozvolu da leti. Uključujući i strane aviokompanije, u proseku, dnevno, nebom iznad naše zemlje, prokrstari oko 1.500 aviona,što donosi i veliki prihod. Taksu plaćaju sve avio kompanije, uključujući i nacionalnu - "Jat Airways".

Ukratko: nad Srbijom u sezoni ima 2.000 preleta dnevno (a takvih dana je oko 200 godišnje), dok ostalim danima ima oko 1.200 preleta, što, kada se pomnoži sa 250 EUR, koliko nam "ostavi" svaki avion, ukupno donosi prihod od 166 mil EUR. Tome treba dodati i aerodromske takse, od kojih će prihod u ovoj godini biti 26,25 mil EUR (1,4 miliona putnika po 16,5 EUR, plus 700.000 od njih koji će platiti od 14. jula i dodatnih 4,5 EUR bezbednosne takse).

Sav taj novac, međutim, ne sliva se u republički budžet. Uplata od takse ide aerodromu, dok, po direktivi Brisela, odnosno pravilima, koja važe za sve članice EU, prihod od preleta možemo da koristimo isključivo za modernizaciju opreme i povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti avio-saobraćaja.

Prema rečima profesora Slobodana Gvozdenovića, dekana Saobraćajnog fakulteta, nebo iznad Srbije je apsolutno bezbedno. Od 2001. godine beležimo, kaže, rast preleta od 15%, dok je taj broj u drugim zemljama najviše od 4 do 5%.

- Visina tih taksi za prelet je promenljiva i zavisi od tipa i mase aviona, da li je zimska ili letnja sezona, i tu cenu ne određuje Srbija već Brisel - navodi profesor Gvozdenović. - Reč je o takozvanoj jediničnoj ceni koja se određuje u Briselu za pojedine koridore. Mi ne možemo kao država taj novac da koristimo za druge namene i oni to pomno kontrolišu. Naše nebo funkcioniše po evropskim propisima, koje smo preuzeli, ali, što je još važnije, koje i primenjujemo u praksi.

Kada je reč o bezbednosti "Jatovih" aviona, postoje u javnosti predrasude.

- U smislu bezbednosti nebitno je da li je avion star godinu ili 25godina, jer da bi leteo mora da ima isti nivo tehničke sposobnosti -objašnjava Gvozdenović. - Druga je priča što stari avioni više koštaju, jer troše više goriva, skuplje je i održavanje. "Jatu", dakle, nisupotrebni novi avioni zbog bezbednosti već samo zbog ekonomičnosti.

Profesor Gvozdenović navodi i to da se u Srbiji neverovatnim tempom razvijaju takozvana poslovna avijacija i avio-taksi. Sada imamo tri ozbiljne registrovane kompanije: "Air Pink", "Pelikan Airways" i "Prince Aviation", a u najavi je i "Verano". Vlasnici ove avione ne koriste samo za lične potrebe, već ih i iznajmljuju. Te letilice se uglavnom održavaju u inostranstvu, gde su ovlašćeni servisi. Srpska "poslovna flota" je bezbedna, pa naše avioni zakupljuju i biznismeni iz okruženja, posebno iz Hrvatske.

- Postoji zainteresovanost privatnika da se razvija i helikopterski saobraćaj - navodi profesor. - Ima inicijativa za što veći broj heliodroma, gde bi oni mogli da sleću.

Prema rečima mr Milana Mokovića, generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, od 189 aviona u Srbiji, koji imaju dozvole za letenje,"Jat" poseduje 16 aviona (11 "boinga" i pet ATR), 12 aviona takozvane opšte kategorije u okviru Pilotske akademije u Vršcu i 22 aviona u Privrednoj avijaciji. "Aviogenex" ima jednu letilicu, Vlada Srbije dva aviona. Privatnih je 28 aviona, za sportske svrhe registrovano je 45 letilica. Za avio-taksi koristi se trenutno 12 letilica.



- Ako se izuzmu vojni aerodromi, Srbija raspolaže sa dve vazdušne luke za međunarodni saobraćaj, u Beogradu i Nišu - navodi Moković. - Imamo jedan aerodrom za unutrašnji saobraćaj u Vršcu i 20 registrovanih sportskih aerodroma. Stanje poletno-sletnih staza apsolutno omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja.
Prioritet Direktorata je očuvanje bezbednosti i sigurnosti našeg neba po međunarodnim standardima.

- U poslednje dve godine imali smo čak 11 kontrola, pod stalnim smo nadzorom međunarodnih organizacija i sve rigorozne kriterijume uspešno ispunjavamo, bolje i od mnogih država članica EU - navodi Moković.

Dozvole pilota, tehničkog osoblja, školskih centara za obuku, centara za vazduhoplovnu medicinu, izdate u Srbiji, važe u Evropi. Dakle, licenca koju izda naš Direktorat priznata je svuda u Evropi, tačnije u 37 zemalja članica Jedinstvenih vazduhoplovnih vlasti Evrope.

- Ovo je prvi put u istoriji srpskog vazduhoplovstva da su naše dozvole priznate u celini u Evropi - govori Moković.

Naši piloti, tehničari mogu svuda da rade bez problema. Ove godine Direktorat je, primera radi, izdao 261 JAR pilotsku dozvolu i 200 mehaničarskih.
Po pravilima Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo,vlasnik može da registruje avion gde god želi, pa tako kod nas ima registrovanih i nekoliko helikoptera stranih državljana.

- Srbija nema nijednu "low cost" kompaniju - zaključuje Moković. - Dve takve strane kompanije, a to su "Germany wings" i "Norwegain Air shuttle"imaju dozvolu za rad u Srbiji.

Air Serbia ad Beograd

Saobraćajni fakultet Beograd

Air pink d.o.o. Beograd

Prince aviation Beograd

Verano group Beograd

Vazduhoplovna akademija Vršac

Aviogenex d.o.o. Beograd

Vlada Republike Srbije

Slobodan Gvozdenović

Pelikan Airways

Verano

Milana Mokovića

Direktorat civilnog vazduhoplovstva

Jedinstvene vazduhoplovne vlasti Evrope

Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo

Germany Wings

Norwegain Air Shuttle