Hipodrom ostaje na Carevoj ćupriji - U 2017. neće biti konjičkih trka u Beogradu

Neizvesnost oko održavanja 103. trkačke sezone na Beogradskom hipodromu samo je kap koja je prelila pehar pun nezadovoljstva ljubitelja konja i udruženja kasača i galopera. To što će ove godine, sve su prilike, zaobići srpsku prestonicu za njih je manje bolna činjenica od toga da je, tvrde, opstanak centra konjičkog sporta u Srbiji doveden u pitanje.

Njihove višegodišnje sumnje da će kompleks podno košutnjačke šume i preko puta Čukaričkog rukavca biti izmešten, a staze i zelenilo na 24 hektara zameniti stanovi i poslovni prostor dodatno su podgrejale izjave gradskih zvaničnika da Hipodrom ne treba da bude gradsko preduzeće jer pravi velike gubitke koje pokrivaju poreski obveznici i da za taj posao grad treba da traži partnere.

– Gubici Hipodroma nastali su zbog kadrovske politike grada koji godinama po partijskom ključu postavlja loše menadžere. Čini se da je to smišljeno kako bi se zemljište na izuzetno atraktivnoj lokaciji prodalo. Nije ga briga šta će biti sa najstarijim sportskim objektom, a nigde u svetu hipodromi ne funkcionišu bez državne pomoći. Poslednjih godina to javno preduzeće je odustalo od organizacije trka. Zašto je ove neće biti pitajte Hipodrom – ističu u Udruženju za kasački sport.

Prvi čovek JP Hipodrom Beograd Veljko Rosić tvrdi da je preduzeće spremno da pruži logističku i tehničku podršku ukoliko udruženja pokažu zainteresovanost za saradnju. Sezona trka, kaže on, nije mogla da bude otkazana jer nije bila ni zakazana. Rosić demantuje navode da preduzeću sledi likvidacija i tvrdi da ne postoje planovi za izmeštanje Hipodroma.

Konjari bi, piše Politika, trebalo da mu poveruju budući da nijedan važeći planski dokument Beograda zasad ne predviđa izmeštanje sportske oaze sa Careve ćuprije, niti ima rezervnu lokaciju na koju bi Hipodrom preselio, potvrdili su u Urbanističkom zavodu Beograda.

Nemir među konjare unela je i najava da će do kraja meseca biti raspisan urbanističko-arhitektonski konkurs za uređenje šireg područja Hipodroma koje obuhvata i Staru šećeranu i lokaciju bivšeg Jugopetrola u Radničkoj ulici. Reč je o 55 hektara prostorne kulturno-istorijske celine od izuzetnog značaja – Topčidera i zbog toga postoji obaveza raspisivanja javnog nadmetanja, ali to ne znači da će prostor Hipodroma sada menjati namenu i da će ga uzurpirati stanovi ili poslovna zdanja koja su planirana na mestu nekadašnjih rezervoara naftne industrije. Arhitektama neće biti vezane ruke na trkalištu jer oni treba da ponude rešenja za smeštaj i negu konja, edukativno-trenažni centar, gledalište...

Ako grad, kao vlasnik zemljišta u Paštrovićevoj ulici od prošle godine, odluči da Hipodrom ukloni sa sadašnjeg mesta, moraće pre toga da izmeni Generalni urbanistički plan i Plan generalne regulacije, a to je posao za koji je potrebno najmanje godinu dana. To, naravno, ne isključuje mogućnost da trkalište jednog dana bude premešteno, zaključuje Politika.