Samo licencirane firme mogu da postavljaju kamere i alarme - Novi zakon obuhvatio široku oblast tehničke zaštite

Kada je početkom januara, posle višedecenijskog čekanja i najavljivanja, stupio na snagu Zakon o privatnom obezbeđenju, mnogi nisu ni pretpostavili da je obuhvatio i široku oblast tehničke zaštite. A to podrazumeva sve što je u sistemu zaštite lica, imovine i poslovanja – video-nadzor, protivprepadne i protivprovalne sisteme, kontrolu ulaska i izlaska iz objekta, GPS sisteme za praćenje vozila, čak i mehaničke sisteme poput postavljanja zaštitnih rešetki na objekte i alarme u automobilima. Sve ove poslove ubuduće će moći da obavljaju isključivo preduzeća koja imaju licencu.

To znači da će oni koji žele da u svoje domove, na zgrade, javne i poslovne objekte postave kamere ili alarme morati da se obrate isključivo licenciranim firmama. U slučaju da to ne učine, već za posao angažuju ona preduzeća koja nemaju dozvolu, i oni će biti kažnjeni.

- Kazne nisu male. Zakonom je predviđena novčana sankcija i do milion dinara za preduzeća koja su za ugradnju nekog od sistema tehničke zaštite angažovala firmu bez licence Ministarstva unutrašnjih poslova. Kazna preti i fizičkom licu koje ugrađuje tu opremu, a nije licencirano, kao i firmi koja radove izvodi. U slučaju težih prekršaja kazna može biti i zabrana delatnosti - objašnjava Slobodan Maksimović, predsednik Grupacije tehničke zaštite Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.

Video nadzor može da ugradi ko hoće, bilo da je reč o vlasniku stana, kuće, privatnih firmi.

- U slučaju da vlasnik kamere ugrađuje tako da gledaju samo u njegovo dvorište, ne zahvataju tuđe ili javnu površinu, onda on ne mora da angažuje licenciranu firmu. Svi ostali će morati da sklope ugovor sa kompanijom koja je zakonsku obavezu ispunila. Dužnost ovog preduzeća je da ima sistem koji će čuvati snimke 30 dana - kaže Maksimović.

Ovaj zakon, u neku ruku, biće i retroaktivan. Svi oni koji su pre 1. januara ugradili neki od sistema tehničke zaštite, kao što su GPS satelitsko praćenje vozila, video nadzor ili neki od sistema zaštite od provale, imaju zakonsku obavezu da ove godine sa licenciranim firmom zaključe ugovor o održavanju te opreme. Cilj je da se obezbede uslovi da ti uređaji budu ispravni i da zadovoljavaju kvalitet prema važećim standardima.

Usluge firmi sa dozvolama doneće i višestruke benefite onima koji ih angažuju.

- Na tržištu koje se bavi video nadzorom pojavljivala se roba lošeg kvaliteta. Bio je to samo jedan od povoda da se ova oblast uredi i da se ovim poslom bave licencirane firme. One će morati da postavljaju kvalitetnu opremu koja ima sertifikat i izrađena je po svim tehničkim standardima. Na taj način su zaštićeni i oni koji ugrađuju opremu, ali i oni koji je postavljaju, jer će biti u obavezi da je nabavljaju kod proverenih preduzeća - napominje Maksimović ističući da će korist imati i država jer će se plaćati PDV, odnosno više nema rada na crno.

Ugradnja video opreme i postavljanje kamera u poslednje vreme više nije skupa kao nekad. Solidna kamera košta između 5.000 i 6.000 dinara, uređaji za snimanje između 15.000 i 20.000 dinara, usluge dva montera oko 10.000 dinara. Naravno, sve zavisi od zahteva mušterija, preciznosti kamera, njihovog broja...

Istim zakonom regulisana je i oblast fizičkog obezbeđenja, u kojoj je, prema nekim procenama, radilo oko 40.000 ljudi, od kojih veliki broj na crno. Ovaj zakon je predvideo da svi oni moraju da prođu obuku i dobiju licencu, kao i firme koje se bave poslovima privatnog obezbeđenja.