Miroljub Aleksić, predsednik kompanije „Alco group“ iz Beograda - Treba nam državna strategija i vizija

(Miroljub Aleksić)

Posle prodaje „Alco banke“ belgijskom KBC- u, aktivnost „Alco Group“-a danas se može diverzifikovati u četiri segmeta, kaže Miroljub Aleksić, predsednik „Alco group“-a. „Ta četiri segmenta su: a) proizvodni, koji čini nekoliko fabrika: `Pionir` sa tri fabrike u Srbiji, `Amasis` iz Beograda, `Hissar` iz Prokuplja, `Tipoplastika` iz Gornjeg Milanovca, `Intersilver` iz Zemuna i `Koštana` i FOS iz Vranja; b) trgovinski, koga čine preduzeća COBEX iz Beograda i `Autopromet` iz Niša; c) gradnja i projektovanje, koji obuhvata `Naš Stan` iz Beograda i `Alco` kao vlasnika poslovnih zgrada i ostalih nekretnina; i d) hoteli: `Izvor` u Aranđelovcu, `Sloboda` u Šapcu, `Tornik` na Zlatiboru (svi `wellnes` hoteli), poslovni `Master hotel` u Novom Sadu i u pripremi je još nekoliko hotela, jedan od njih je hotel na Adi ciganliji u Beogradu“.

Šta danas čini okosnicu poslovne aktivnosti vaše kompanije, odnosno u kojim sve oblastima poslovanja je danas „Alco group” prisutna?

Svaka od pomenutih oblasti poslovanja je sama po sebi značajna za nas. „Pionir“ je u nove fabrike i vrhunsku tehnologiju i robotizovane linije i pakerice uložio u poslednje dve godine oko 40 miliona evra. Danas je on rangiran kao 89. fabrika u grupi od 100 najboljih i najvećih kompanija u svojoj oblasti proizvodnje na svetu, po izveštaju najpoznatijeg konditorskog časopisa na svetu - CANDY Industry USA. Posle svih ovih investicija, očekujemo i viši rang u budućem periodu. Izvozno je orijentisan, a ovih dana smo imali značajnu posetu, tj. nominovani smo kao jedini kandidat za 2008.godinu za dobijanje „Europian Candy Kettle Club nagrade“! Dosadašnji dobitnici ove nagrade su: „Nestle“, „Jacobs Kraft“, „Haribo“, „Storck“, „Loaker“, „Cadbury“,.sve najveće firme u Evropi i svetu. Priznanje je još značajnije kada vas nominuju vlasnici i generalni menadžeri 50 najvećih konditora i prizvođača opreme.

Treba reći i da smo ekskluzivni snabdevač „Nestle“-a čokoladom za njenu fabriku sladoleda „Delta“ i da smo dobili sve pohvale za standarde i nivo proizvodnje. Nadamo se i da će naša fabrika „Tipoplastika“ isporučivati ambalažu za sladoled „Delti“, tj „Nestle“-u, jer smo obavešteni da su svi testovi sa probnom štampom pozitivni. Što se tiče ambalaže, tu su nam partneri najznačajnije domaće kompanije, kao i nekoliko svetskih multinacionalnih kompanija sa svojim regionalnim predstavništvima. - Hoteli su svi novi i 2008. godine će svi biti završeni. Do danas je to negde oko 50.000 metara kvadratnih novog modernog hotelskog kapaciteta sa sobama većim od 30 kvadrata, sa osam unutrašnjih i tri spoljašnja bazena i oko 1.000 ležajeva. Svi su sa četiri ili pet zvezdica. Nadamo se da će sve ovo što investiramo u hotele doprineti razvoju turizma u Srbiji. U narednom periodu planiramo izgradnju još nekoliko hotela.

Šta očekujete od ove poslovne 2008.godine, hoće li biti uspešnija od prošle godine i šta je ona novo donela?

Ova poslovna godina, prvenstveno zahvaljujući prošlogodišnjim i ovogodišnjim investicijama, ima kao rezultat povećanje obima proizvodnje i dobre pokazatelje po svim parametrima poslovnja, solidan rast - kako u obimu, tako i u finansijskom smislu. Efekat je umanjen kada se uzmu u obzir profit. Razlog za to leži u višegodišnjem rastu svih inputa, počevši od energenata, sirovina, plata, inflacije. U isto vreme, s druge strane, imamo pad vrednosti evra, tako da sve više evra treba za sve manje dinara. Realna vrednost evra na današnji dan je oko 120 dinara. To znači, da vam monetarna politika pri svakom prilivu uzme 33 odst prihoda, kažnjava vas umesto da vas raznim merama podstiče da više proizvodite i više izvozite. Kontrola inflacije kroz realno jačanje dinara uz rast inputa i plata je loša dugoročna politika koja kreira velike cenovne disparitete i ne rešava problem inflacije. Država previše troši iako ima jednu od najnižih stopa investicija u regionu, a uvoznici su i dalje privilegovani. Mi ne tražimo intervenciju države, već viziju i strategiju! Ako pogledate statistiku uvoza i izvoza, videćete da čak i firme koje su veliki izvoznici su u stvari i veliki uvoznici. Sve to iz godine u godinu pogoršava spoljnotrgovinski i platni deficit. Bojim se da je takva politika prividne stabilnosti i jakog dinara krajnje destimulativna za one koji ulažu, investiraju i izvoze i vodi zemlju u dužničko ropstvo. Bojim se da će svi ozbiljni proizvođači, ili veštački uravnotežavati svoje uvozno-izvozne bilanse, ili na kraju biti prisiljeni da premeštaju celu ili deo svoje proizvodnje van granica ove zemlje. Naša radna snaga je već skupa, a neproduktivna. No, sa platama koje dobija, njena kupovna moć je manja nego u okruženju!

Ova zemlja bi trebala ozbiljno da radi na strategiji razvoja po prioritetima. Bojim se da to trenutno ovde niko ne radi. Naša državna strategija bi morala da bude drugačija: imamo veliki cilj pred sobom, a to je da gradimo novu budućnost našoj deci - pameću, radom i odlučnošču. Moramo da razmišljamo o tome od čega ćemo sutra živeti. Poredeći strategiju razvoja i poslovnu klimu u drugim zemaljama koje danas imaju jaku privredu ili su imale brz razvoj, videćete da su mnoge stvari potpuno drugačije bile postavljene.

Kojim strateškim pravcima će ići dalje poslovanje i dalji razvoj „Alco group„-a?

Mi, sa jedne strane, znamo da je prioritet svih prioriteta za ovu zemlju proizvodnja i izvoz brendiranih i visokokvalitetnih finalizovanih proizvoda. Trudimo se da velikim investicijama i podizanjem nivoa znanja to i dostignemo – da zadovoljimo naše postojeće i buduće kupce. Strategija nam je da u narednom periodu radimo na podizanju produktivnosti, upravljanju troškovima, konkurentnosti preduzeća i edukaciji zaposlenih, kao i na sagledavanju trendova u granama u kojima smo prisutni. Jednom rečiju, došlo je vreme za razvoj bez kompromisa.

Što se tiče investicija u hotele, to su srednjoročno profitabilni planovi, koji zahtevaju danas ogromne investicije a rezultate možete očekivati tek u budućnosti kada se izgradi infrastruktura u zemlji, podigne standard i promeni imidž same zemlje. Smatram da i u ovoj oblasti država mora da ima strategijsku ulogu podsticanja razvoja. Drago mi je da vidim da se u sektoru turizma razmišlja o tome, rade planovi razvoja banja i turističkih centara, čak se konkretno i ulaže u turizam.

Koje je sve lične osobine i vrline, po Vašem mišljenju, potrebno posedovati da bi neko postao preduzetnik?

Dobar spoj: obrazovanja, vaspitanja, načina razmišljanja koji definiše vaše postupke, odlučnost, radne navike, osmišljenost i promišljenost u postupcima. Zatim da se okruže dobrim saradnicima i da koriste tuđe iskustvo i znanje. Da pokušaju da izgrade kod sebe i sposobnost da uoče poslovnu priliku, kao i način da je realizuju.

Šta biste kao uspešan preduzetnik poručili i koji savet uputili svima koji nameravaju da uđu u preduzetničke vode?

Moja poruka budućim preduzetnicima je da prvo postave sebi cilj da budu bolji od nas i da se uče na našim greškama. Ono što osoba koja želi da uspe treba da shvati na samom početku jeste da ako želi da stvori nešto veliko, onda u to mora da uloži svoj život. Novac ne sme da bude cilj. Radite pošteno, radite sa vizijom, predano i efikasno. Uspeh će doći kao posledica vašeg rada.

izvor : "Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije - prvih 100"