Crna Gora više nije ostrvo (Ko ove ljude tera da se ovoliko pate ?)

Početkom meseca jula 2005. prve prave kolone srpskih turista pošle su put crnogorskog primorja. Malo ko je tu očekivao iznenađenja, svi su već godinama na letovanju duž 90 km SCG dela Jadranskog mora, sve je bilo poznato, proredile su se čak i opcije kojim putem putovati – kanjon Morače, kanjon Tare, preko Trebinja, Nikšića, Sutjeske... bile su to samo neke podopcije, a ne prave opcije. Neke trase su onomad ukinute, kako se država menjala i skraćivala, tako da šta god izabrali, godinama su znali – negde mora biti muke, odrona, negde kamen mora udariti u pod automobila i u truli auspuh.

Ove godine Crna Gora je tokom proleća postala ostrvo, jer se ustalila praksa da poneki voz isklizne iz šina i tako ukine železnički saobraćaj, a onda neki odron zatvori put i tako ostane samo avion – čime se obično ide na tropska ostrva.

E, početkom jula Crna Gora je postala, recimo, poluostrvo, jer se nekim nasipima prolazilo između mašina i odrona, ali je ovog puta sve bilo drugačije. Izgleda da je prvenstveno predstavnicima Evrope dojadila SCG kuknjava, pa su odrešili kreditnu kesu (EAR+EIB), crnogorsko ministarstvo pomorstva i saobraćaja je sa tim parama prionulo na tendere na kojima su pobeđivali Integral Inženjering Laktaši, Crnagoraput, SCT Slovenija ceste, Rudnici boksita Nikšić (pisalo na brojnima tablama duž puta). Početak jula je stigao, naravno, kasnilo se i baš se tada gradilo. Putnici su se provlačili između valjaka i asfaltera, neki majstori su mahali zelenim i crvenim zastavicama i kao, organizovali saobraćaj, organizovani haos je ipak funkcionisao bez dreke vozača, jer su svi znali – već u povratku će biti bolje i ovo će postati jedan dostojanstven put za naredne godine. E. kada bi još gospodin Velja dopumpao optimizam i načeo projekat autoputa Beograd-Požega, neki današnji klinci ne bi ni znali kakav je to nekada put i avantura bila – otići u Crnu Goru autom na more.

Sve ove “veleslalom” vozače sa jezera Kokin Brod, iz svog čamca – gde spava, brije se (neredovno), peca, ruča, drema, lenčari, sluša tiho narodnjake .... gledao je jedan drugačiji turista koji je uspeo da sve svoje vreme prilagodi i podredi sebi. Kako odgovoriti na njegovo nemo pitanje i čuđenje – koji đavo vas tera da se ovako patite i ko je u pravu – vi ili ja ?