Victory Solutions kupio Želvoz za 163 miliona dinara - Smederevska fabrika prodata iz petog pokušaja

Smederevska fabrika železničkih vozila Želvoz u stečaju prodata je za 163 miliona dinara firmi Victory Solutions iz Beograda, kažu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Odbor poverilaca je na sednici 18. maja doneo odluku da se daje saglasnost za prodaju Želvoza u stečaju kao pravnog lica, nakon što je 16. maja održana prodaja neposrednom pogodbom uz prikupljanje pisanih ponuda. Smederevski Želvoz je prodat iz petog pokušaja, a procenjena vrednost uoči prodaje je bila 1,15 milijardi dinara.

Regionalni portal Podunavlje.info navodi da to praktično znači da je Želvoz prodat za oko 14% procenjene vrednosti, koju je u oglasu navela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Inače, prenosi taj portal, ponuda Victory Solutions čija je ponuda bila za tri miliona veća od druge, one koju je dala italijanska firma Cimolai. Italijani su važili za ozbiljnog pretendenta na imovinu Želvoza, s obzirom da već rade u jednoj od hala.

Kako se dodaje, novi vlasnik je kupio imovinu ali ne preuzima i dugove, a sa 163 miliona dinara moći će da bude namiren samo prvi isplatni red poverilaca. U njemu su i radnici koji su u Želvozu bili najmanje godinu dana pre proglašenja stečaja.

Ovom kupovinom, Victory Solutions je stekao oko 20 hektara zemlje u Smederevu, na kojoj je oko 95 i po hiljada kvadrata hala i pogona, opremu i rezervne delove u njima. Pored toga, predmet prodaje su bila i Želvozova zavisna društva, pa tako i Turizam i ugostiteljstvo, koji između ostalog raspolaže odmaralištem i restoranom na Jugovu, zajedno sa bazenom sa termalnom vodom i teniskim terenima. Železničko-industrijska škola, takođe jedno od društava Želvoza, ima objekat na obali Dunava, Sportsko društvo Železničar fudbalski stadion u blizini fabrike, a i nekoliko lokala u Smederevu se vode kao imovina Želvoza.

Inače, dug zbog koga je Želvoz i otišao u stečaj, prema podacima iz Privrednog suda, veći je od 4 milijarde dinara. Prema zaposlenima i bivšim radnicima dug je 760 miliona, a prema dobavljačima iz zemlje i inostranstva ukupno 607 miliona. Fabrika je ostala dužna i 104,5 miliona kupcima za primljene avanse, za poslove koji nisu urađeni. Oko 125 miliona dinara je dug prema "spornim dobavljačima", naveo je Privredni sud, a neizmirene obaveze bankama su 76 miliona dinara. Najveći poverilac ipak je država, kojoj je fabrika ostala dužna 2,7 milijardi - Fondu za razvoj 1,37 milijardi, a za poreze, doprinose i ostale dažbine još 1,35 milijardi dinara.