Zrenjanin oživljava postrojenja nekadašnje industrije - Novi život za stare fabrike

(Zrenjaninska Industrija piva) Zrenjanin ima šansu da trajno obeleži dostignuća svoje industrijske revolucije i da, po uzoru na gradove širom Evrope, obnovi industrijsku arhitektonsku baštinu i udahne novi život starim fabrikama.

Ideju za očuvanje industrijskog nasleđa sugrađanima je, uz simboličan naziv Šta će biti s kućom, predstavila Vesna Karavida, istoričar umetnosti - konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Posle višegodišnjeg bavljenja napuštenim industrijskim objektima u Zrenjaninu, ona zaključuje da su ih naši preci gradili, a na nama je da se prema tom graditeljstvu odredimo.

- Mnogi gradovi Evrope prošli su kroz sličnu krizu identiteta. U poslednje četiri decenije shvaćena je vrednost ove vrste arhitekture u okviru nacionalnih baština, a potom je smišljena i strategija za njihovo očuvanje - kaže Vesna Karavida.

Podseća da je, pre vek - vek i po, tadašnji Veliki Bečkerek bio svojevrstan primer građanskog preduzetničkog duha u doba zahuktale industrijske revolucije. Fabrike su se osnivale, rasle ili gasile, a one najuspešnije proizvode izlagale na evropskim sajmovima i donosile prestižne nagrade.

- Veliki radovi na isušivanju močvara i regulaciji vodotoka nastavljeni su u 19. veku, kada je grad bio najveće hidrotehničko gradilište u Evropi. Promenjena je geografija, a potom i demografija, opusteli predeli su naseljeni. Poput cele Ugarske, grad je izuzetno ekonomski jačao. Industrijska revolucija omogućila mu je rast poput skandinavskih zemalja i Nemačke. Izgrađene su fabrike, kao i mreža puteva, železnica, banke - iznosi Vesna Karavida.

(Variona zrenjaninske Industrije piva postaje muzej piva) Da bi ilustrovala koliko je Bečkerek u to vreme bio zahvaćen snažnim talasom industrijalizacije i koliko su se naši preci smelo upustili u nove ekonomske tokove, nabraja pedesetak fabrika koje su postojale u gradu od druge polovine 19. veka do Drugog svetskog rata. Već 1882. radila je parna pekara. Bilo je nekoliko mlinova, ciglana, livnica, zatim fabrike nameštaja, tepiha, šešira, čarapa... Ovde su se proizvodili i klaviri, parfemi i kozmetički preparati, delovala je prva srpska fabrika mreža, a hidrotehničko nasleđe je najgrandiozniji inženjerski poduhvat na teritoriji Vojvodine u 19. veku.

- U urbanističkom i arhitektonskom pogledu, ipak su najuspešniji kompleksi pivare, gradske klanice i šećerane. U pivari, koja je izgrađena ne mestu gde je pivo počelo da se toči 1745. godine, sačuvan je graditeljski sloj iz 1911, kada je gazda Lazar Dunđerski sproveo rekonstrukciju. Objekat klanice koja potiče iz 1909-1913. pokazatelj je visokog kulturološkog nivoa sredine. A šećerana je u urbanističkom pogledu izuzetno ostvarenje evropskog ranga - ističe Vesna Karavida.

Naime, prema projektu francuskog arhitekte Tonija Garnijea, prvi "vrtni industrijski grad" u Evropi podignut je 1909. u Nemačkoj kod Drezdena. Samo godinu kasnije, projektovana je šećerana u gradu na Begeju. U praškom ateljeu realizovao ju je češki akademik Viktor Beneš. Skoro svi vredni objekti najstarije srpske šećerane sačuvani su i mogu da se pretvore u simbol trajne vrednosti.

- Ova tri ugašena postrojenja mogu se revitalizovati. Kao baština, podsećaće na industrijsku revoluciju grada. Valjalo bi ih prilagoditi savremenim potrebama i iskoristiti kao privredni i turistički potencijal - poručuje Vesna Karavida, a Zavod za zaštitu spomenika uveliko preduzima mere na tom planu. U varioni pivare već se sprema otvaranje muzeja piva.