I dalje bez čiste situacije u gradnji prečistača - Za kompletno rešenje Srbiji potrebno skoro 5 mlrd EUR, realan rok tek 2041?

Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru trebalo bi da počne u julu, a da bude završena do kraja sezone. Za izgradnju tog postrojenja, Vlada Srbije utvrdila je nedavno javni interes za eksproprijaciju zemljišta, što znači da je sve spremno za građevinske radove na ovoj planini.

Postrojenje na Zlatiboru, za koji je opština iz budžeta izdvojila 60 miliona dinara, jedno je od više od 300 koje Srbija mora da izgradi na putu pristupanja Evropskoj uniji, u skladu sa zahtevima iz Poglavlja 27 (životna sredina). Srbija će tokom pregovora u okviru ovog poglavlja, Evropskoj komisiji predložiti da ta postrojenja budu izgrađena do 2041. godine. Do tada, većina mesta u Srbiji dobiće ovakve prečistače, a kojim redosledom će oni biti građeni, predviđeno je listom prioritetnih projekata, potvrđuju je za eKapiju u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ono što je pod velikim upitnikom, jeste - odakle će Srbija pribaviti novac za sve ove poslove, jer se procenjuje da je za prečistače otpadnih voda potrebno oko 4,9 mlrd EUR.

Trenutno u našoj zemlji postoji 44 uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih 32 rade, ali samo njih 8 zadovoljava kriterijume predviđene direktivama EU. Prema podacima Ministarstva, efikasnim tretmanom otpadnih voda pokriveno je manje od 8% stanovništva Srbije.

Srbija je u januaru 2017. godine dobila poziv da podnese pregovaračku poziciju za Poglavlje 27. Prema rečima Nataše Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), koja je i koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za ovo poglavlje, u junu bi trebalo da počne izrada nacrta pregovaračke pozicije, a ona bi na jesen trebalo da bude usvojena, nakon čega bi Poglavlje trebalo da bude otvoreno.

Ne zna se tačno kada bi to moglo da se dogodi, niti koliko bi pregovori mogli da traju. Ipak, zna se da će Srbija najviše morati da radi po pitanju otpada i njegovog deponovanja, na šta se nadovezuju otpadne vode i vazduh.

Postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda treba da ispunjavaju uslove propisane nacionalnom regulativom, usklađenom sa EU propisima, prevenstveno sa Direktivom o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda. Predviđeno je da se za aglomeracije veće od 10.000 ES (ekvivalent stanovnika) primenjuje tercijarno prečišćavanje u osetljivim područjima, od 2.000 ES do 10.000 ES sekundarno prečišćavanje, a za aglomeracije manje od 2.000 ES se primenjuje tzv. odgovarajuće prečišćavanje koje je, uglavnom, individualnog tipa, ali mora da zadovolji uslove u pogledu kvaliteta ispuštenih otpadnih voda prema važećim propisima.

- Zahtev EU je da države članice osiguraju da se komunalne otpadne vode, koje ulaze u sabirne sisteme, pre ispuštanja podvrgnu sekundarnom prečišćavanju ili ekvivalentnom prečišćavanju. Takođe, da se odrede osetljiva područja, a da se pre ispuštanja otpadnih voda u osetljiva područja one podrvrgnu još strožem prečišćavanju – objašnjava Đereg.

Najveći zagađivač voda svakako je industrija, a zbog postojećeg problema odlaganja i zbrinjavanja posebnih vrsta otpada, kao što su industrijski, metalni, opasan, medicinski otpad, gume, mulj, sektor voda trpi velika zagađenja, kaže Nataša Đereg.

Prema njenim rečima, najveći problem je što se ovim poglavljem mora menjati celokupna ekonomija i dosadašnja navika neulaganja i zanemarivanja zaštite životne sredine.

- U Srbiji postoje mnogobrojna mesta sa neadekvatno odloženim istorijskim industrijskim otpadom, a reč je o preduzećima ili u stečaju ili pred stečajem, koja nemaju i ne mogu da dobiju nikakva sredstva za sanaciju. Takav slučaj je bio sa izlivanjem toksične jalovine iz rudnika Stolice u Kostajniku - objašnjava Đereg.

Najskuplje poglavlje

Za prečistače otpadnih voda u Srbiji potrebno je skoro 5 mlrd EUR, ali se postavlja pitanje - odakle? Kako je za eKapiju rečeno u nadležnom ministarstvu, predviđeno je da se razvoj infrastrukture u oblasti otpadnih voda finansirati iz republičkog budžeta, nacionalnog i pokrajinskog fonda za vode, budžeta i fondova lokalnih samouprava, zatim iz fondova EU, donacija, kredita... Kroz tekuće projekte, prventveno kroz EAS II projekat, će se preispitati aglomeracije, opterećenja na nivou aglomeracija, postojeće stanje infrastrukture, kao i konačna procena potrebnih investicija.

- Veći deo sredstava za buduća postrojenja očekuje se iz EU i od ostalih donatora (53% ukupnih investicionih troškova), dok bi nacionalno učešće trebalo da bude 47%. Trenutno se uspostavljaju mehanizmi za učešće različitih nacionalnih izvora finansiranja, uz razvoj odgovarajućih mehanizama - kažu za naš portal u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Prema rečima Nataše Đereg, opšti finansijski plan, koji bi trebalo da se nađe u pomenutoj Pregovaračkoj poziciji, je u izradi, i biće joj dodat tokom 2018. godine. Njime bi trebalo da bude definisan finansijski deo Poglavlja.

Dosad su za izgradnju pojedinih postrojenja dobijene donacije vlada Švedske, Holandije i Nemačke.

Kako nam je rečeno u Ministarstvu, u prethodnom periodu počela je realizacija projekta izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda sa kanalizacionim sistemom u opštini Raška, a u toku je realizacija izgradnje određenih komponenti sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda: Vrbas-Kula, Leskovac i Šabac.

Takođe, u toku je priprema potrebne tehničke dokumentacije za postrojenja za tretman otpadnih voda u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Naredna postrojenja bi, prema planu ministarstva, trebalo da "niknu" u Kraljevu, Brusu, Blacu, Kruševacu, Vranju i Beogradu. Iz kojih će fondova njihova izgradnja biti finansirama i o kojim iznosima je reč, zasada nije poznato.

Inače, kako je nedavno na konferenciji o izazovima klimatskih promena u Beogradu i Srbiji izjavio v.d. gradskog sekretara za zaštitu životne sredine Goran Trivan, projekat rešenja otpadnih voda u Beogradu koštaće čak oko 800 mil EUR. Za taj projekat takođe nije poznat izvor finansiranja.

I gradonačelnik Pirota najavio je izgradnju ovakvog postrojenja, za šta je u ovom gradu potrebno oko 10 mil EUR. Kako je rekao, oni žele da taj pogon izgrade od donacija.

Oblast ekologije i zaštite životne sredine, skupa je ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu zdravlja stanovništva, smatra Nataša Đereg.

- Najveći izazov je kako da sustignemo visoke standarde u Evropskoj uniji u pogledu zaštite životne sredine, koji se neprestano usavršavaju, kada imamo prilično teško zatečeno stanje i kada ne vidimo odakle ćemo naći sredstva za sve potrebne investicije - rekla je Đereg za naš portal.

Kakvo je stvarno stanje zagađenosti vode u Srbiji, nije u potpunosti poznato, jer monitoring površinskih i podzemnih vodа ne obezbeđuje dovoljno podаtаkа. Za takve podatke moraćemo možda da sačekamo procenu Evropske komisije, kada bude razmatrala otvaranje Poglavlja 27. Do tada, ostaje nada da ćemo 2041. imati nezagađene vodotokove.

Katarina Stevanović