Iz naučne fantastike u realnost - Taksi bez vozača od 2020. na ulicama malih gradova u svetu (FOTO)

Neko je pretrčao ulicu van pešačkog dok ste vi vozili, osećali ste se nebezbedno zbog drugih učesnika u saobraćaju, nervrali ste se zato što ne možete da nađete parking mesto ili niste mogli da pijete alkohol zato što vozite - ovi problemi za manje od deset godina mogli bi da postanu prošlost, a rešila bi ih - autonomna vožnja.

U pitanju je tehnologija koja ima potencijal da godišnje spasi hiljade života, značajno smanji saobraćajne gužve i poveća mobilnost onih ljudi koji je trenutno nemaju. Samostalni automobili koriste napredne računarske sisteme, koji na saobraćaj i pešake reaguju mnogo brže nego ljudski mozak. Tako će senzori na automobilu, ako se iznenada pojavi prepreka kao što je dete koje je istrčalo na ulicu, brže prepoznati opasnost od ljudskog oka i odmah zakočiti.

U kompaniji Bosch planiraju da u sledećoj deceniji na tržište uvede nove automobile sa veštačkom inteligencijom koja će njima upravljati. U tom poduhvatu nisu sami, u aprilu ove godine udružili su se sa vlasnikom Mercedes-Benza - Daimlerom, u razvoju samovozećih automobila kako bi napravili "robotski taksi" koji će sam dolaziti do korisnika koji ga naruči putem pametnog telefona.

- Automobili će biti opremljeni senzorima koje možemo pronaći u avionima i podmornicama, a naravno i naprednim GPS sistemima. Imaće detaljan pregled prostora. Mesto vozača sa volanom i kontrolnim pedalama zamenjuje kontrolni ekran. Mnogobrojni senzori automatski će upravljati vozilom, dok vozač i putnici mogu pratiti dešavanje na ekranu - objašnjava za eKapiju Mathony Hans-Joerg, direktor Product Management Driver Assistance sektora u centrali kompanije Bosch.

Bosch ovu tehnologiju razvija dugi niz godina, a neke od opcija kao pomoć u vožnji već su implementirane - Adaptivni tempomat (ACC), automatsko kočenje i održavanje razmaka tokom vožnje.

Hans-Joerg kaže da trenutno rade na "taksi aplikaciji" preko koje će se ovi automobili pozivati. Nakon pozivanja vozila, autonomni taksi stiže na zadatu adresu, a korisnik tada može birati između automatizirane vožnje ili ručnog upravljanja automobilom. Kada završi s vožnjom, automobil samostalno odlazi na sledeću adresu na koju je pozvan.

- Prvi automobili, koji su delimično automatizovani, već su na putu. Uvođenje "robot taksi" vožnje očekuje se 2020. godine u malim sredinama kao pilot projekat, a do kraja 2025. godine nadam se i u svim većim gradovima - kaže Hans-Joerg, ne precizirajući u kojim državama će se prvo naći autonomna vozila, jer se o tome "još pregovara".

On naglašava da je ovo skup poduhvat, zbog investicija u senzore i ostalu opremu za autonomnu vožnju, ali da je dugoročno isplativ. Nakon uvođenja ovih specifičnih taxi vozila, kako kaže, uštedeće se novac za vozače, smanjiti emisija štetnih gasova i troškovi putovanja za sve korisnike, a povećati bezbednost i efikasnost u saobraćaju.

Procene su da bi godišnje, u SAD, Kini i Nemačkoj moglo da bude izbegnuto 260.000 nezgoda, ostvarena skoro 400.000 tona manja emisija CO2 i značajne uštede vremena. Materijalni troškovi i štete bi mogli da budu manji za 4,3 mlrd EUR a očekuje se i 350.000 manje povreda u saobraćajnim nesrećama.

Nema zakona, nema auta

Kako se bliži trenutak kada će ova tehnologija biti dostupna korisnicima, zakonodavci određuju odgovarajući nivo regulacija. Četiri američke savezne države - Kalifornija, Nevada, Mičigen i Florida, donele su zakone kojima se dopušta korišćenje automobila bez vozača.

Osim Amerike, i u Japanu je zastupljena slična regulativa. Njihovim zakonom je regulisano da "vozač uvek može da preuzme komandu nad vozilom" što znači da ne mora da je ima uvek i u potpunosti, objašnjava za eKapiju Vladimir Momčilović, docent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, odsek za drumski i gradski saobraćaj i transport.

- U Evropi to nije slučaj, jer još ne postoji zakonska osnova, a samim tim ni mogućnost da se vozaču "oduzme" kontrola nad vozilom. Prema UNECE (regionalna komisija Ujedinjenih nacija, prim. aut.) propisima o vozilima, "vozač mora uvek da ima kontrolu nad vozilom" što faktički onemogućava situaciju da to ne bude slučaj, tj. da prepusti kontrolu nekom drugom, a posebno "mašini" odnosno računaru - kaže Momčilović za eKapiju. On dodaje da postoji više stavki koje otežavaju primenu koncepta.

Naš sagovornik objašnjava da postoje problemi definisanja odgovornosti prilikom saobraćajne nezgode - ko je kriv ako nema vozača? Da li za štetu, povrede i nastradale u tom slučaju odgovara proizvođač vozila, veštačke inteligencije ili neko treći?

On napominje da i dalje nema podataka koji su potrebni za obučavanje veštačke inteligencije (računara) u autonomnim vozilima. Prema njegovom mišljenju, to je neophodan i neosporno jedini način da se sistem testira, unapredi i postane zaista uspešan u implementaciji, odnosno da se dokaže kao koristan u praksi. Postavlja se pitanje da li će autonomna vozila posedovati informacije o lokaciji ulica, saobraćajnim propisima, znacima itd.

Dodaje da se javlja i pitanje zaštite ličnih podataka.

- Problema je nebrojeno mnogo. Skoro svi su moralno i društveno problematičan i zasad deluju nerešivi - smatra Momčilović, osvrćući se na situaciju u Evropi.

Problem potencijalne autonomne vožnje u Srbiji jeste stanje saobraćajne signalizacije, a uz to i nedostatak inteligentne putne strukture, koja daje informacije vozaču, odnosno pametne promenljive saobraćajne signalizacije. Ne sme sa zaboraviti da ovakva vozila, ne komuniciraju samo sa drugim vozilima već i sa infrastrukturom.

Srbi spremni za automobil bez vozača

I pored svih ovih nerazrešenih pitanja građani Srbije su veoma otvoreni prema upotrebi automobila bez vozača što je pokazalo istraživanje svetske kompanije za proizvodnju guma Goodyear. Prema rezultatima istraživanja, Srbi su dali najveći procenat pozitivnih odgovora (28%) na pitanje da li bi se osećali prijatno prilikom upotrebe automobila bez vozača i time zauzeli prvo mesto na listi 11 zemalja Evrope, ispred Španaca i Poljaka.

Građani Srbije su takođe na prvom mestu među zemljama u kojima je sprovedena anketa i po uverenju da bi vožnja automobilima bez vozača bila lakša od upravljanja njihovim sopstvenim vozilima, sa čime se složilo 43% anketiranih. Kada je reč o tome da li bi se osećali prijatno ako bi delili put sa automobilima bez vozača, Srbi su nešto bili suzdržaniji sa 28% pozitivnih naspram 32% negativnih odgovora, čime su zauzeli treće mesto, dok su prvoplasirani bili Poljaci sa najvećim procentom pozitivnih odgovora na to pitanje.

Autobus bez vozača u Beču

Malo pre automobila bez vozača, prestonica Austrije će dobiti - autobuse bez vozača. Predstavništvo Beča u Beogradu pre nekoliko sedmica je najavilo da će u ovom gradu od 2019. godine saobraćati autobusi bez vozača. Taj projekat će finansirati Ministarstvo saobraćaja Austrije, a cilj je da autobuska linija sa autobusima bez vozača počne da funkcioniše u realnim uslovima - sa autobuskim stanicama, redom vožnje i s pravim putnicima. Planirano je da prva takva autobuska linija počne da saobraća u gradskoj četvrti Aspern u Beču.

Sanja Šojić