Inovacijama i savremenom tehnologijom do konkurentnije poljoprivrede - Italijanska iskustva primenjiva i na srpskim njivama
Izvor: eKapija
Utorak, 27.06.2017.
11:40
Komentari
(Foto: isak55/shutterstock.com)
Ovo je zaključak Danice Mićanović iz Privredne komore Srbije, jedne od vodećih eksperata za inovacije i transfer znanja u poljoprivredi, sa kojom se saglasila i većina učesnika konferencije o inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji, održane 16. maja na Novosadskom sajmu.
Iako poljoprivredna proizvodnja učestvuje u značajnoj meri u stvaranju BDP-a, uz konstantno prisutan suficit, evidentno je i alarmantno da Srbija uglavnom izvozi sirovine. S druge strane, imamo veliki potencijal u prirodnim, ljudskim i naučnim resursima koji nije u dovoljnoj meri iskorišćen. Pojedine domaće kompanije, poput Biosila ili Agrounika, samostalno ulažu u inovativnost, ali se većina firmi uglavnom zadržava na zaštiti intelektualne svojine i patenata.
- Sektor poljoprivrede PKS daje veliki doprinos unapređenju ove oblasti, pre svega kroz pravovremeno i kvalitetno informisanje, podršku za sufinansiranje, edukativne programe, umrežavanje i povezivanje. PKS pruža usluge sve do implementacije naučnih dostignuća u proizvodnji, odnosno tržišne valorizacije – istakla je Mićanović u razgovoru za eKapiju.
Jedan od primera umrežavanja je upravo i konferencija održana u Novom Sadu za vreme 84. Međunarodnog sajma poljoprivrede, koju je PKS organizovala u saradnji sa Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu ICE i Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. Učesnici ovog skupa mogli su da čuju brojna iskustva i primere dobre prakse iz Italije.
Precizna poljoprivreda donosi veću produktivnost
Italijanski Zavod za usluge na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ISMEA bavi se, pre svega, preciznom poljoprivredom. Smatraju da je značajno da što više poljoprivrednika primeni ovaj koncept i sistem im pomaže u tome, a oni sve više povratno utiču na ekonomiju zemlje.
- Precizna poljoprivreda funkcioniše prikupljanjem podataka sa lica mesta ili posmatranjem, a zatim se te informacije obrađuju i integrišu. Moraju da budu uklopljene u jedan širi kontekst da bi mogle da se kreiraju strategije i odluke na osnovu kojih se dalje daju instrukcije mašinama – objasnio je Đorđo Venćeslai iz ISMEA-e.
Kao značajne ciljeve i efekte precizne poljoprivrede on je naveo rad na poboljšanju ukupnih rezultata, veću produktivnost poljoprivrednih gazdinstava i smanjenje troškova, jer se optimizacijom upotrebe hemije pojavljuje mogućnost za ekonomičnije poslovanje. Tako se stvara i konkurentnija poljoprivredna proizvodnja, što je najbitnije.
(Foto: Denphumi/shutterstock.com)
Alvaro Kroćani iz Istraživačkog centra za biljnu proizvodnju (CRPV) istakao je na konferenciji u Novom Sadu značaj takozvane integrisane, održive poljoprivrede, kao sveobuhvatne aktivnosti. Ovo preduzeće sa severa Italije pokušava na sve proizvodne i tehnološke načine da svoje istraživačke radove i projekte u skoro 80% usmeri u tom pravcu.
- Tokom 2000-ih godina pokušali smo da shvatimo kako inovacije utiču na poljoprivredu. Inovacije u jednom organizovanom sistemu, kao na primer u pokrajini Emilija Romanja, prolaze kroz jedan organizacioni model gde je oko 50% poljoprivrednih proizvođača primenilo inovativna rešenja – navodi Kroćani.
On ističe da Evropska komisija želi da favorizuje pristup integrisane proizvodnje.
- Drugi primer tiče se precizne poljoprivrede. Mi pokušavamo da racionalizujemo i poboljšamo upotrebu tehnologija, prikupljamo podatke i unapređujemo proizvodnju malih preduzeća. Pošli smo od određenih pretpostavki - da se poljoprivreda ubrzano menja i da su potrebna određena poboljšanja u ovom sektoru, a za to su potrebne informacije i trenutni odgovori. To je naš način života i način rada naše firme. Aplikacija novih tehnologija je nešto što je neophodno i moramo se okoristiti prednostima, ali moramo pružiti i preciznost u poljoprivredi inovacijama koje dolaze sa svih strana – smatra Alvaro Kroćani.
CRPV pruža i svoju tehničku pomoć zato što su njihovi finansijski izvori usmereni upravo ka primeni principa integrisane proizvodnje. Samim tim i dijalog sa tržištem i tehničke linije podrške predstavljaju smernice za organizovanje i distribuciju poljoprivrednih proizvoda.
- Trideset godina primene svih ovih procesa predstavljaju jednu kulturnu dimenziju, zato što na integrisani način čine jedan kulturni ambijent svih poljoprivrednih proizvođača i gazdinstava u Italiji. Uspeli smo značajno da smanjimo (25-30%) primenu fitosanitarnih mera i upotrebu đubriva, a istovremeno, modernim sistemima navodnjavanja, uz podršku institucija, smanjili smo 20-25% upotrebu vode –zaključuje Kroćani i podseća i na znatne rezultate kada je reč o uticaju na životnu sredinu.
Ekološki i komercijalni aspekt upravljanja organskim otpadom
Dakle, inovacije u poljoprivredi ne donose samo veći profit proizvođačima i kvalitetnije proizvode, već znatno utiču i na ekologiju.
Upravljanje organskim otpadom jedna je od veoma važnih tema za poljoprivredni sektor, ističe Federiko Valentini iz Konzorcijuma za proizvodnju komposta (CIC). Takođe, savremena poljoprivreda i nauka koja se bavi prehranom ima danas cilj da poboljša pristup hrani, a s tim u vezi i da svaki prehrambeni sastojak bude dobrog kvaliteta.
- Mi bacamo skoro 50% hrane i tako stvaramo organski otpad. Pored njegove količine, druga karakteristika je da ova vrsta đubreta stvara ekološke probleme jer zagađuje teren, vodu, vazduh. Teško ga je uništiti i upravo iz tog razloga Evropska unija već godinama unazad sprovodi niz inicijativa koje usmeravaju aktivnosti ka pravilnom tretmanu otpada, odnosno savetuje i objašnjava ciljeve recikliranja i selekcije otpada – objašnjava Valentini.
Prvi cilj je smanjenje otpada, a drugi da - kada već postoji – treba raditi na njegovom ponovnom uključivanju u lanac. Poslednji korak je skladištenje i procesiranje organskog otpada.
- Italija je od 1982. godine donela zakone koji su vodili ka tome da se otpad ponovo upotrebi. Đubre je već tada, kada je reč o organskim materijama, u okviru gradskih deponija mehanički razdvajano i tako je stvaran kompost koji je bio prilično zagađen staklom, plastikom i nekim drugim teškim organskim materijalima. Zato ova strategija nije bila previše uspešna, ali je, u svakom slučaju, ova normativa dovela do dve potpuno nove grane industrije – s jedne strane, obrada otpada, koja stvara sirovi kompost (postoji oko 10 postrojenja u čitavoj zemlji), a s druge, nešto manja industrija koja se bavi obradom organskog đubreta urbanog porekla, radi dobijanja komposta – navodi Federiko Valentini.
(Foto: Singkham/shutterstock.com)
- Italija je dosta napredovala u ovoj oblasti i danas prikupljamo velike količine organskog otpada godišnje - oko 6 miliona tona, koje treba preraditi i pretvoriti u kompost. Tu je i kompost iz domaćinstava i poljoprivrednih gazdinstava i mi se na nivou konzorcijuma bavimo upravo time. Inače, imamo postrojenja koja obrađuju 15 miliona tona godišnje.
Valentini kaže da je tokom poslednjih nekoliko godina primena organskih materijala i dodatnih supstanci za oplodnju tla doživela rast. To znači da su proizvođači shvatili da su organski materijali od ključnog značaja za razvoj poljoprivrede. Konzorcijum trenutno razmišlja o tome kako da dodatno energetski iskoristi potencijal otpada za stvaranje električne energije, na bazi biometana.
Srpska agrarna politika orijentisana na prerađivački sektor
Kada je reč o državnoj podršci inovacijama u poljoprivredi, srpsko Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti finansira izradu prototipa ili unapređenje inovativnih rešenja. S druge strane, Fond za inovacionu delatnost kroz nekoliko programa finansira ovu oblast.
- Država i kroz naučno-istraživačke projekte pruža podršku komercijalizaciji istraživačkih rezultata i motiviše akademsku i naučnu zajednicu da usmerava istraživanja na rešavanje konkretnih problema u poljoprivredi – ističe Danica Mićanović iz PKS-a.
To potvrđuje i Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, koji je na konferenciji u Novom Sadu najavio da će se država truditi da poljoprivrednicima omogući određene subvencije i podršku u primeni inovacija i savremenih tehnologija u proizvodnji. Sve u cilju podizanja konkurentnosti, odnosno ostvarenja punih kapaciteta u preradi i izlaska na međunarodno tržište sa autentično srpskim proizvodom.
Direktor Sektora za poljoprivredu PKS Žarko Galetin zaključio je da je srpska agrarna politika u poslednje vreme sve više orijentisana na onaj deo poljoprivrede koji donosi veću dodatu vrednost - prerađivački sektor, a to se jasno vidi i u strukturi agrarnog budžeta. On je podsetio da je uslov za realizaciju takve politike da je prati nauka, i to ona primenjena, inovativna.
Kompletan sadržaj Specijalnog izdanja "Italija-zemlja partner: Inovacije u agraru" možete pročitati OVDE.
Marko Andrejić
Firme:
ICE-Italijanska agencija za spoljnu trgovinu Beograd
Novosadski sajam a.d. Novi Sad
Privredna komora Srbije
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Agrounik d.o.o. Beograd-Zemun
Biosil d.o.o. Beograd
ISMEA Italija
Tagovi:
Specijalna izdanja eKapija
Specijalno izdanje eKapija
Specijalna izdanja Italija zemlja partner
Specijalno izdanje Italija zemlja partner
Specijalno izdanje Italija zemlja partner Inovacije u agraru
saradnja Italije i Srbije
italijansko srpska privredna saradnja
Italija zemlja partner
Inovacije u agraru
Poljoprivredni sajam Novi Sad
Danica Mićanović
Precizna poljoprivreda
Zavod za usluge na tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda
ISMEA
Đorđo Venćeslai
Alvaro Kroćani
Istraživački centar za biljnu proizvodnju
CRPV
Federiko Valentini
Konzorcijum za proizvodnju komposta
Velimir Stanojević
Žarko Galetin
kompost
organsko đubrivo
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.