Petar Peca Popović, legendarni srpski rock novinar - Ursula Andres me nije zaboravila
Prvi tekst, za pare, objavio je 1967. godine u nedeljniku „Gong”. Imao je tada osamnaest godina. Bio je, zatim, glavni urednik dva najuspešnija lista u istoriji jugoslovenske rok scene - „Džuboksa” i „Roka”.
Učestvovao je u pokretanju nedeljnika „Intervju” i dnevnih novina „Sportski žurnal”, u kući Politike. Vlasnik je dve godišnje nagrade: Radio Beograda i Studija B...
O svemu ovome, i o nizu drugih muzičkih događaja, Peca je pisao u svojoj knjizi „Rokopisi”, zbirci tekstova koji prate njegovu karijeru dugu i više od četrdeset godina. Ova knjiga doživljava i drugo izdanje, a Petar Popović je spreman da govori i o susretima sa poznatim ljudima sveta i njihovim malim i velikim tajnama, o čemu nije pisao u knjizi...
Kad ste upoznali najveću svetsku zvezdu?
Svako vreme ima i svoje junake. To je, za ceo svet, 1974. godine bila pevačica Tina Tarner (68). Tada sam je upoznao u Beogradu. Bila je poznata kao prva žena muzičke scene. Živela je sa velikim umetnikom Ajkom Tarnerom koji je imao „oreol” najvećeg crnačkog zavodnika u Americi. Imali su odvojene sobe u hotelu i svako svoj život. Nisu bili venčani, a izrodili su četvoro dece. To što je ona uzela njegovo prezime sasvim je razumljivo. Ajkovo prezime je Tini garantovalo prohodnost u muzičkom svetu. Uostalom Ajk je, kao lovac na talente pronašao Tinu u vreme kad je imala samo šesnaest godina.
Kakva je Tina bila privatno?
Posle koncerta, u hali „Pionir”, kad je osam hiljada ljudi urlalo dok je Tina bila na sceni, ona je, sa dežurnim momkom, inače zubarom, iz Doma omladine, izašla iz hotela da prošeta sa maramom na glavi. U toj šetnji stigli su do bioskopa „20. oktobar”, a prodavac semenki je pitao njenog pratioca: „Je li zubar, koja ti je ova kalaštura”. I to je ta transformacija od zvezde do kalašture. Tina je tako postala obično ljudsko biće. A takva je bila i kad sam je pitao zašto nije u istoj sobi sa Ajkom. Umesto odgovora samo je promenila izraz lica...
Koja je još žena bila fatalna?
Engleskinja Vanesa Redgrejv (68), junakinja filma „Blou ap”. Tada sam, početkom devedesetih, radio u Unicefu. Bilo je to vreme sankcija. Vanesa je dolazila dva puta u Beograd. Kad smo se čuli telefonom pitala me šta mi je potrebno. Htela je nešto da mi donese. Pitao sam je da li me to pita ozbiljno. Ona je kazala: „Da, ozbiljno”. Rekao sam joj da mi donese kanister benzina. I ona je došla kod mene u dvorište noseći kanister sa benzinom!
Ko su naše zvezda tog tipa?
Goran Bregović mi je jednom prilikom rekao: „Kako ja u Sarajevu da budem zvezda kad moram da idem u samoposlugu da kupim šunkaricu, a ne `Gavrilovićevu` salamu. Od tog trenutka ja za kasirku više nisam zvezda”.
Kakav je Goran Bregović...
Izuzetan umetnik, sa vizijom svih događanja na putu kojim se kreće. Goran (58) stanovnik je sveta, a njegova supruga Dženana sa tri ćerke - Emom (13), Unom (9) i Lulom (6) živi u Parizu. Dženana je izuzetna osoba, kao persijska princeza. Ona zna da odvoji njihovu porodičnu privatnost od njegove međunarodne slave.
...a Zdravko Čolić?
Zdravka (57) znam od 1971. godine kad je došao da bude pevač u „Korni grupi”. On ima najdužu i najuspešniju karijeru za koju mi znamo. Sve su karijere vezane za jedno vreme. A Zdravko je uspeo da probije tu vremensku zonu. On, evo već 38 godina, čuva karijeru. Malo je u svetu pevača koji u šestoj deceniji života mogu da pevaju dva, tri sata. A Zdravko to učini lako. Ali, izuzetno je odgovoran. On se, uoči koncerta, kako kaže, sprema kao bokser za osvajanje titule. Oženio se u pedesetoj. Ima dve ćerke - Unu (6,5) i Laru (2,5).
A ko je baš poseban?
Engleski gitarista Erik Klepton (63) bio je junak posleratnih generacija. Bio sam uz njega dva dana 1979. godine. Opčinio me svojom tremom. Time je dokazao veliku odgovornost prema poslu kojim se bavi. Pitao sam ga kako je to kad najboljem drugu kažeš da voliš njegovu ženu. Klepton je to kazao „Bitlsu” Džordžu Harisonu, čoveku koji ga je izvukao iz narkomanske krize. I Klepton se oženio Harisonovom ženom, lepoticom Peti Bojd, kojoj je posvetio svoju čuvenu pesmu „Lejla”. A ono što je divno, Harison je i dalje ostao prijatelj sa Kleptonom. Za mene je to biblijski odnos, a za Kleptona stav da je „ljubav jača od svega”.
Da li je to sve o Kleptonu?
Ne. Najzanimljivija priča o Kleptonu je što nikad nije upoznao oca! Njegov otac bio je Kanađanin Edvard Volter Frajer koji je, kao vojnik, 1944. godine čekao u Engleskoj polazak za Normandiju. Erikova majka Patriša Moni Klepton, koja je tada imala šesnaest godina, zaljubila se u Edvarda i ostala sa njim u drugom stanju, ali mu to nije kazala. Rat ih je rastavio. A Patriša je bebu, Erika, ostavila svojim roditeljima. On je majku upoznao tek kad je imao 11 godina, a o ocu je sve saznao 1998, tri godine posle očeve sahrane. Otac mu je bio ulični muzikant koji je svirao Erikove pesme ne znajući da ih je njegov sin komponovao!
Ko je Vaš sportista veka?
Ima ih više, a jedan od njih je Pele (68). Upoznali smo se 1974. godine. Došao je u Beograd kao ambasador dobre volje. I taj naziv potpuno ide uz njegovu ličnost. On je, stvarno, vedar, uvek raspoložen, dobar čovek. Pričali smo o jednom detalju. Brazil je 29. juna 1958, kad je Pele imao 18 godina, osvojio titulu šampiona sveta. A 30. juna Pele i njegovi saigrači su poslali razglednicu Slobodanu Ćosiću, sekretaru Crvene zvezde, sa potpisima svih igrača i porukom: „Pozdrav od šampiona sveta”. Ovo je samo jedan od dokaza koliko je svet nekad uvažavao nas i naš fudbal.
Koga pamti Pele od naših igrača?
Sve najlepše mi je pričao i o Draganu Džajiću, a pitao sam ga da li se seća utakmice Zvezda - Santos (1:0) koja je igrana 1962. u Parizu. Šekularac je pre te utakmice rekao: „Večeras ću igrati ja, a ne Pele”. I tako je bilo, a Pele je u priči o tom meču govorio samo o „magičnom Šekularcu”...
Da li ste slične priče čuli u Engleskoj?
Upoznao sam 1990. godine Pola Gaskojna ili Gazu, kako su ga zvali. Tada je Vladimir Petrović Pižon (53) igrao oproštajnu utakmicu svoje engleske generacije za Arsenal. Sedeo sam pored Gaze. On je bio jedini autentični naslednik Besta. Bio je odličan u igri, a problematičan van terena. Za Pižona mi je kazao da je velika šteta što u Arsenal nije došao u pravo vreme. Ipak, istakao je: „Kad je Pižon odlazio iz Arsenala tada je najpopularnija muzička grupa u Engleskoj Mednes priredila demonstracije, tražeći da Pižon ostane”...
Koju osobu ste slučajno upoznali?
Avu Gardner. Bilo je to 1978. godine u Londonu, na aerodromu „Hitrou”. Za šankom je sedela žena koja mi je ličila na Avu. Otišao sam do šanka, seo pored te žene i otpočeo razgovor. Naravno, to je bila ona, Ava Gardner. Imala je tada 58 godina. Moj pokojni otac je obožavao Avu. Išao je u bioskop samo kad ona igra. I to sam joj rekao. Tako je počeo naš razgovor. U ime mog oca popili smo piće. Dala mi je autogram za mog oca, a ja sam taj papir odneo ocu na grob. Znam da je on tada bio srećan...
Kakva je Ava Gardner bila žena?
Fatalna za ceo muški rod dvadesetog veka. Od Frenka Sinatre, Ernesta Hemingveja, Hauarda Hjuza, preko raznih sportista... Ava je bila velika glumica, veoma obrazovana i božanski lepa žena. A očigledno se i ponašala onako kako se ponaša žena takvih mentalnih i fizičkih mogućnosti.
Koja je još „vaša” žena bila fatalna?
Po izgledu Ursula Andres. Došla je u Beograd da bi kupila slike naivnih umetnica iz Kovačice. Ja sam je vodio u tu kupovinu. Bila je ljubazna. Nije mnogo pričala. Kupila je slike i isto veče je otputovala. To je bilo 1973. godine, a ja sam 1975. služio vojsku u Sinju, pa sam često odlazio avionom u Beograd. Jednom prilikom sam na aerodromu zatekao Ursulu i grupu novinara. Prekinula je razgovor sa njima, okrenula se ka meni i kazala: „Ovog čoveka poznajem”. Kad sam joj se javio, svega se setila. Ušao sam zadovoljan u avion. Ursula me nije zaboravila...
napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 22.06.2008