Nataša Milanović, direktorka firme Biosil - Inovativnost znači hrabrost i stalni rast

Početkom devedesetih godina, kada je državni posao još bio najsigurnija opcija a sredstava za početak nekog samostalnog posla nije bilo nigde osim u sopstvenoj slamarici, bilo ih je – jako malo, ali bilo je – onih koji su imali hrabrosti i odvažili se ne samo da započnu sopstvenu proizvodnju, već i da pokrenu nešto sasvim novo. Ako u Srbiji to nije prepoznato, jeste bilo prepoznato tada u Briselu, gde su se inovacije već uveliko vrednovale. Tako je nastala firma Biosil, koju danas ponosno vodi kćerka idejnog tvorca tehnološkog procesa u kome se otpad ljudske ishrane koristi za prehranu stoke.

U želji da predstavimo ovu inovativnu firmu razgovarali smo sa Natašom Milanović, direktorkom Biosil-a.

- Zlatnu medalju u Briselu je dobila moja majka za inovativni tehnološki proces u iskorišćavanju voća i povrća, čiji je osnovi cilj da se od otpadaka (voća i povrća) dobije kvalitetna hrana za životinje. To je bio osnov da se osnuje firma Biosil koja bi poslovala na inovacijama. Tajna je u tome, da te 1990. kada su svi manje više radili u državnim ili društvenim firmama, napravite iskorak od ostalih i pokušate da pokrenete nešto svoje, nešto gde nema sigurnosti, gde zavisite samo od svojih sposobnosti i sami kreirate neki budući put. Tako da ''tajna'' nije bila samo u Zlatnoj medalji za inovacioni tehnološki postupak već i u tome da je ta medalja kreirala moj i put preduzetništva moje porodice. Tajna je u tome da vi na jedan suptilan i postepen način ulazite u svet preduzetništva a da toga niste svesni (ja sam tada bila pred upisom u gimnaziju), da se postepeno nadograđujete kao neko ko treba kasnije da preuzme taj posao, gde polako učite sve te tajne preduzetništva, sa svim njenim uspesima i svim njenim neuspesima koji vas prate kroz godine postojanja. ''Tajna'' zlata u Briselu je put da kreirate nešto novo, nešto u šta verujete, i da to nešto sa godinama nadograđujete.

Od 2002. god mi smo bili jedina firma koja je imala paletu organskih proizvoda u Srbiji, a svest o organskim proizvodima nije bila na zavidnom nivou. Taj put od 2002. godine do danas nije bio ni malo lak ni jednostavan, ali ta ''tajna zlata'' je bila vodilja da uvek budemo inovativni u promenama i istrajni u svojim verovanjima.

- Pored inovacije za tehnološki postupak iskorišćavanja otpada od voća i povrća imamo i inovaciju za tehnološki postupak Biofermentisanog soka od cvekle, tj. otklanjanja oporosti kod cvekle. Jedino je naš sok 100% od cvekle na tržišu, bez ikakvih dodataka. Tako da je "sine qua non" u našem slučaju tehnološki postupak, sama receptura nastanka soka, i ona je zaštićena. To je model koji mi primenjujemo. Pored toga gledamo da izgradimo brend zasnovan na visoko kvalitetnom proizvodu jer je kvalitet nešto što može da traje po mom mišljenju.

- Po inovativnost Srbija ne zaostaje u odnosu na EU; nedostatak pokretanja poslovanja je nešto drugo. Tu bismo morali svi malo više da se potrudimo. Generalno, svi će reći nedovoljno se ulaže u inovacije i na neki način to je tačno. Moramo više kao država da damo prostora inovacionim idejama jer one donose veće vrednosti. U vreme kada je moja firma osnovana, niko nije davao sredstva. Danas ima više mogućnost, danas možemo da apliciramo i za pretpristupne fondove pri EU, koji, čini mi se, nisu dovoljno iskorišćeni sa naše strane.

- Poklanja se pažnja edukaciji ali ne dovoljno, uvek može više i bolje. Da bi se pokrenula neka proizvodnja na bazi inovacija potrebna su velika ulaganja, ne samo materijalna, već je to sklop mnogo faktora. Prvo što je potrebno je da postavimo sebi pitanje da li to nekom treba, da li se može primeniti i kako to nekom prodati, a da svi imaju korist od inovacije! Sama inovacija nije dovoljna: morate malo imati i preduzetničkog duha da je sprovedete. Taj preduzetnički duh kod nas je bio zapostavljen, ali polako se stvari menjaju - preduzetništvu se sada poklanja veća pažnja i u školama, ali sve je to još sporo.

- Nažalost još ne, bilo je kontakata ali još je rano da nešto više kažem u ovom trentuku. Od njih možemo mnogo da naučimo – mislim da su eksperti kada je u pitanju brendiranja i zaštita proizvoda, pogotovu sa oznakom geografskog porekla.