Da otpad ne završi na deponiji - Poslovanje u skladu sa cirkularnom ekonomijom zaposlilo bi 30.000 ljudi u Srbiji

Cirkularna ekonomija je alternativa današnjem modelu privrede koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i protok materijala od fabrike preko korisnika do deponije. Slikovito bi to moglo da se objasni primerom da jabuke koje niste pojeli, a počele su da trule, možete baciti u smeće ili od njih napraviti pitu.

Odlike cirkularne ekonomije su maksimalna iskorišćenost resursa koji su u upotrebi, što podrazumeva da otpad iz jedne industrije ne završava na deponiji ili u prirodi, već ga koristi neka druga industrija, kao sirovinu. Osim toga, ona je jedan od načina brobe protiv klimatskih promena.

Kao posledica konvencionalne industrije, privrede i navika ljudi u Srbiji danas ima 3.500 divlјih smetlišta i samo 8 sanitarnih regionalnih deponija. Reciklira se samo 5-7% otpada, dok se na godišnjem nivou materijal u vrednosti od 50 mil EUR odlaže na nesanitarne deponije.

Dušan Stokić, direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise u Privrednoj komori Srbije, objašnjava za eKapiju da je cirkularna ekonomija zasnovana na nekoliko postulata: manja potrošnja prirodnih resursa; produženje veka trajanja proizvoda, komponenti i materijala koji se koriste; masovnije korišćenje obnovljivih i reciklabilnih resursa; smanjenje emisija.

- Vođeni ovim pricipima, cirkularna ekonomija ide i nekoliko koraka dalje od tehnike recikliranja kakvu danas poznajemo. Naime, danas se ide na smanjenje količine ugrađenog materijala u proizvode, minimizaciju potrošnje energije i sirovina u proizvodnji, projektovanje proizvoda pogodnih za održavanje, zamenu, prepravku ili popravku, zatim razvoj usluga održavanja i servisiranja, sprečavanje da nusproizvodi postanu otpad i, najzad, širenje svesti kod potrošača o mogućnostima iznajmljivanja, pozajmljivanja ili zajedničkog korišćenja – umesto posedovanja proizvoda – objašnjava naš sagovornik.

On navodi da je Srbija u procesu izgradnje svog sistema upravljanja zaštitom životne sredine, tako što prilagođava zakonodavni okvir u ovoj zahtevnoj oblasti.

- Međutim, iako smo u fazi razvoja ovog sistema, možda je upravo sada dobar trenutak da se u nacionalne strategije i politike ugrade elementi i principi cirkularne ekonomije, ali vodeći računa o stepenu ekonomskog razvoja zemlje i stanju industrije i privrede u celini. Pri tome, mora se imati u vidu da sve ovo košta i da će najveći deo ovih troškova platiti industrija i građani. Cirkularna ekonomija treba da doprinese održivom razvoju, zaštiti životne sredine, štednji resursa i zdravlju ljudi i to jeste interes svih građana i u Srbiji.

Iako je ovaj koncept relativno nov, u našoj zemlji postoje dobri primeri iz prakse.

- U Srbiji postoje na desetine dobrih primera i uspešnih priča koji primenjuju neke principe cirkularne ekonomije. To su kompanije koje u svoje proizvodne procese ugrađuju savremena rešenja, smanjuju upotrebu sirovina u proizvodnji, koriste alternativne izvore energije i teže "nultom" otpadu. Čak se pojavljuju i start-up preduzeća koja razvijaju eko-inovacije i rešenja za "pametne" gradove. Danas se i u Srbiji, sve više, ne samo govori već i radi sa "zelenim" materijalima koji se koriste u građevinarstvu, zatim, imamo primere projekata električnih automobila, postoje industrije koje u svom celokupnom lancu snabdevanja promovišu principe održivog razvoja i o tome i izveštavaju najširu javnost. To su, takozvane, društveno odgovorne kompanije, koje prepoznaju da je za savremeno održivo poslovanje ključno voditi brigu i o bezbednosti i zdravlju zaposlenih, ali i biti poželjan komšija koji brine o svom lokalnom okruženju.

Stokić naglašava da te kompanije znaju da se, danas, konkurentnost ne meri samo kvalitetom proizvoda ili usluge i novim tehnologijama, već se mora voditi računa i o ugledu kompanije i etičkom poslovanju kroz prizmu štednje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i aktivne uloge u rešavanju najvažnijih problema u lokalnoj zajednici.

- U Srbiji postoji 15-tak kompanija koje izveštavaju o svom održivom poslovanju po principima i standardima koji su međunarodno prepoznati. Međutim, postoji i čitav niz malih i srednjih preduzeća koja ih prate i uče od njih, a naš zajednički zadatak je da pomognemo da ovakvih kompanija bude što više.

Sandra Kamberović, generalna sekretarka Udruženja industrije otpada Srbije "Hrabri čistač", kaže za eKapiju da su prednosti cirkularne ekonomije velike, ali su velika i ulaganja. Ona napominje da su u Evropskoj uniji države članice u periodu adaptacije kada kroz nacionalne aktivnosti primenjuju instrumente za implementaciju ovog novog koncepta poslovanja.

U industriji otpada, kako kaže Kamberović, smatra se da su postavljeni ciljevi ambiciozni i vrlo zahtevni pa se i dalje vode pregovori oko ujednačavanja stavova svih zainteresovanih strana.

- To je novi izazov za industrije uključujući i industriju otpada. Na ovu temu vode se intenzivno diskusije u okviru svih članica Evropske unije. Tako je u junu planirana konferencija u Parizu na temu "Driving Circularity in Europe’s industries" na kojoj će učestvovati privatna industrija, brojna evropska udruženja ali i predstavnici Evropske komisije i donosioci odluka zemalja članica. Glavna tema konferencije je implementacija postavljenih ciljeva i unapređenje procesa rada i nove tehnologije industrije prema usvojenim politikama EU o cirkularnoj ekonomiji. Sve države članice su obavezne da implementiraju usvojene politike na nivou Evropske unije kroz parlament, uvek sa određenim vremenskim periodom za usaglašavanje i implementaciju.

Kako navodi naša sagovornica, prednost cirkularne ekonomije je očuvanje prirodnih resursa i životne sredine, sa potencijalima primene novih tehnologija, novih procesa rada i naravno novih radnih mesta.

- Prema procenama, i dalje nezvaničnim, očekuje se da implementacija koncepta poslovanja u skladu sa cirkularnom ekonomijom omogući 30.000 novih poslova u Republici Srbiji.

Dobra praksa cirkularne ekonomije, kao i njen razvoj kako na globalnom tako i na lokalnom nivou uključuju: bolji standard društva, očuvanje prirodnih resusra i zdravlje stanovništva, zaključuje naša sagovornica.

Privredna komora Srbije, kroz aktivnosti Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise i Centra za cirkularnu ekonomiju već nekoliko meseci intenzivno radi na informisanju javnosti, pre svega privrednika, o obavezama industrije u vezi sa Poglavljem 27, koje se tiče životne sredine i klimatskih promena, o principima cirkularne ekonomije, ali i o dobrovoljnim "zelenim" mehanizmima, kao što je primena standarda, u cilju povećanja konkuretnosti, postizanja održivosti poslovanja i dobrobiti za celu društvenu zajednicu.

U saradnji sa udruženjima, u Privrednoj komori Srbije je stalno otvoren dijalog između industrije, administracije, univerziteta i civilnog društva oko definisanja optimalnog modela upravljanja zaštitom životne sredine. Optimalan model podrazumeva da se koriste najbolja svetska iskustva i praksa, ali i postojeći resursi, znanje i ljudi iz svih sfera poslovanja i života, tako da se poštujući ekonomsku i socijalnu stvarnost i stepen razvoja u Srbiji postepeno dostižu visoki standardi koje nameću cirkularna ekonomija i održivi razvoj.