Austrijski konzorcijum za gradnju puta Horgoš-Požega dostavio predlog izmena koncesionog ugovora - "Alpine" traži koncesiju na 30 godina

Koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega dostavio je Ministarstvu infrastrukture predlog izmena koncesionog ugovora, pet dana pre njegovog isteka.

Rok koji je Vlada Srbije ostavila Deutsche banci da priloži garanciju za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, odnosno da se izjasni da li će finansijski podržati konzorcijum "Alpine–Porr" ističe 30. juna, a jedan od uslova bio je izmena koncesionog ugovora oko koga i posle tromesečnih pregovora još nije postignuta saglasnost sa državom.

Koncesionar je pre dva dana svoj predlog dostavio Ministarstvu za infrastrukturu, a već u petak (27. jun 2008. godine) spisak njegovih želja biće prosleđen i Vladi Srbije. O sudbini koncesionog ugovora trebalo bi da odlučuje novi saziv vlade najverovatnije sredinom jula.

Šta tačno sadrži predlog koncesionara i Deutsche banke još nije obelodanjeno, ali prema tvrdnjama onih koji su učestvovali u pregovorima i koji su videli konačnu verziju predloga, zahtevi su na prvi pogled suštinski ostali isti kao i proteklih meseci, samo su drugačije formulisani i malo modifikovani.

Tokom pregovora koji su okončani 19. juna zatraženo je da se trajanje koncesije produži na 30 godina, umesto prvobitnih 25, a predlagano je i da se izgradnja autoputa od Čačka do Požege odloži od 2014. godine do 2016. godine, zbog manjeg prometa na toj deonici.

Austrijski konzorcijum potom je zahtevao da bude oslobođen od koncesione naknade za vreme gradnje, budući da je prema prvobitnom ugovoru Srbiji trebalo da daje 10% bruto prihoda dok traju radovi. Jedan od predloga bio je i da se država odrekne PDV-a na putarine.

Koncesionar je hteo maksimalno da se osigura pa je predložio da država obezbedi određenu strukturu saobraćaja na autoputu Horgoš–Požega u slučaju da protok bude manji od predviđenog, verovatno tako što bi se vozila preusmeravala sa okolnih puteva. Troškovi eksproprijacije ili izuzimanja zemljišta, koje snosi koncesionar, prema njegovoj zamisli, trebalo bi da budu smanjeni sa 40 na 32 mil EUR.

Ove predloge, međutim, državni pregovarači nisu podržali i sugerisali su koncesionaru da u pisanoj formi dostavi spisak svojih zahteva sa preciznim obrazloženjem i dokazima o njihovoj opravdanosti.

Da li su ipak koncesionar i njegov finansijer prihvatili opomenu i učinili neke ustupke, odrekavši se nerealnih zahteva za srpsku stranu, ili su ostali pri svome biće jasno tek kada pravnici i vladini odbori detaljno prouče papire, jer oni koji su ih videli kažu da u toj dokumentaciji ima stvari koje zahtevaju dodatno tumačenje.

Iako rok za usaglašavanje zahteva formalno ističe za četiri dana, rok za zatvaranje finansijske konstrukcije je 31. decembar. Ova odluka je doneta na telefonskoj sednici vlade 31.marta pošto se Deutsche banka izjasnila da ne može da da garanciju za izgradnju autoputa (na kome su radovi trebali da počnu prvih dana aprila) jer, kako je obrazložila, nije učestvovala pri sačinjavanju ugovora između koncesionara i države.

Sam projekt jeste ocenila isplativim, ali je tražila izmenu pojedinih odredbi i prilagođavanje njenim standardima i standardima finansijskih institucija koje je podržavaju (Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svetska banka. Pitanje je samo da li je ono što je prihvatljivo za nju i njene sufinansijere prihvatljivo i za Srbiju.