Potencijali veliki, iskorišćenost niska - Podrška većem korišćenju biomase u fokusu države

Najveći potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije leži u biomasi. Tako bar tvrdi ministar energetike Aleksandar Antić. On je nedavno izjavio da su u toku i projekti koji će obezbediti dodatnih oko 500 megavata iz obnovlјivih izvora i poručio da posebnu pažnju treba posvetiti korišćenju biomase, gde je i naš najveći potencijal.

- Srbija više "fensi" gleda na vetro i solarne parkove, pošto to viđamo kada putujemo, ali prenebregavamo da je najveći potencijal u biomasi - naglasio je Antić.

Prema njegovim rečima, ako je oko 5,6 miliona tona ekvivalenta nafte naš ukupni potencijal iz obnovlјivih izvora energije, oko 3,3 miliona je iz biomase.

- Biomasa mora biti daleko više u fokusu i mi kao ministarstvo smo radili na promociji i nastavićemo i kroz izgradnju malih postrojenja i investicija na biomasu i biogas, ali pre svega kroz stalni pritisak prema sistemima dalјinskog grejanja - rekao je Antić dodajući da toplane sve više prelaze na korišćenje biomase.

Od 2010. godine 11 elektrana na biogas ukupne snage oko 12,967MW steklo je status privremeno povlašćenog proizvođača energije.

U prethodnom periodu pokrenuto je više projekata koji će doprineti većem korišćenju biomase u energetske svrhe. U toku je projekat "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji", u okviru koga su dodeljena nepovratna sredstva za 6 novih postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase i biogasa, ukupne instalisane snage 6,32 MW. Krajem prošle godine počela je da radi prva bioelektarana u Botošu iz ovog programa.

Takođe, kroz projekat podsticanja korišćenja obnovlјivih izvora energije Razvoj tržišta biomase u Srbiji, biće plasirana sredstva u iznosu od 100 mil EUR, a planirano je da realizacija projekta počne u ovoj godini. Glavne investicije odnose se na ugradnju kotlova na biomasu, toplotnih pumpi, rekonstrukciju toplovodne mreže, izgradnja skladišta za biomasu i nabavku ostale opreme neophodne za snabdevanje biomasom, sisteme nadzora i kontrole u kotlarnicama, građevinske radove.

Studije i analize pokazuju da je biomasa najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji - procenjuje se na 3,405 Mtoe godišnje, od čega je 55% poljoprivredna i 45% drvna biomasa.

Potencijal drvne mase iznosi 1,53 Mtoe. Šumska biomasa najzastupljenija je na jugu i u centralnoj Srbiji i njen stepen korišćenja je vrlo visok i iznosi 70%. Procenjen potencijal poljoprivredne biomase od ostataka poljoprivrednih kultura, ostataka u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća je 1,67 Mtoe godišnje. Poljoprivredna biomase je najzastupljenija na severu Srbije, podaci su Privredne komore Srbije.

Međutim, i pored velike rasprostranjenosti njen potencijal se koristi u zanemarljivom procentu od 2%.

- Potencijal primarnog biorazgradivog otpada procenjen je na 205 hiljada toe, komunalni otpad i otpadna jestiva ulja i otpad životinjskog porekla procenjeni su u ukupnoj količini od 0,043 miliona toe godišnje. Potencijal biorazgradivog komunalnog otpada se zasada ne iskorišćava – kaže za eKapiju Ljubinko Savić, zamenik sekretara Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo u PKS.

Bioetanol se može proizvoditi od žitarica, krompira, sirka i jerusalimske artičoke, za čije uzgajanje u Srbiji postoji oko 100.000 hektara marginalne zemlje. Biodizel se može proizvoditi od uljarica: suncokreta, soje i uljane repice, čije se gajenje može vršiti na 350.000 hektara i što bi omogućilo godišnju proizvodnju od oko 220.000 tona biodizela. Takođe, moguće je sakupiti oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela.

- Situacija u Srbiji može se opisati nedovoljnom informisanošću glavnih učesnika na tržištu o prednostima energije dobijene iz biomase, o isplativim tehnologijama za prikupljanje otpadne biomase, o unapređenju kvaliteta biomase i logističkih sistema. Nisu u potpunosti upoznati ni sa naprednim tehnologijama korišćenja biomase, a veliki problem je i nepostojanje tržišta biomasom – kaže Savić.

Kao deo projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji", koji sprovodi Privredna komora Srbije, UNDP, ministarstva energetike i zaštite životne sredine, formiran je portal "Zelena energija" koji sadrži vesti o obnovlјivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, zakone i podzakonske akte, propise i standarde, nadležnosti institucija, projekte i izvore finansiranja, stručne radove, baze učesnika na tržištu, oglase, kao i druge informacije važne za poslovanje u Srbiji u tom sektoru.

- Očekujemo da će portal doprineti izgradnji i podizanju kapaciteta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, unaprediti konkurenciju i povezati učesnike na tržištu biomase - investitore, projektantske kuće, izvođače radova, distributere opreme, banke, vladin i civilni sektor. Omogućeno je i oglašavanje kompanija i preduzetnika koji posluju u ovoj oblasti - objašnjava naš sagovornik.

Portal treba da pruži budućim domaćim i stranim investitorima informacije, uputstva i podršku, kako i pod kojim uslovima da razviju, finansiraju, izgrade i rukovode uspešnim i profitabilnim projektima u oblasti OIE i EE.

- Posebna pažnja je posvećena segmentu trgovine biomasom, razvitku softvera, kojim je omogućena prva onlajn trgovina u Srbiji različitim vrstama biomase. Segment portala za trgovinu biomasom, kao alat, je vrlo bitan za razvoj tržišta biomase, koje kod nas praktično ne postoji i ili se odvija najvećim delom u sivoj zoni. Za potrebe trgovine biomasom razvijene su detaljne specifikacije proizvoda od drvne i poljoprivredne biomase, koje sadrže trgovačke kodove, vrste biomase, odgovarajuće jedinice u kojima se obavlja trgovina, dimenzije, sadržaj vlage i sl. Asortiman proizvoda kojim se trguje za sada obuhvata drvnu biomasu i proizvode od drveta, kao i poljoprivrednu biomasu i biomasu poreklom iz prehrambene industrije. Nastavićemo rad na povećanju asortimana i sa bio tečnostima - kaže Ljubinko Savić.

Aplikacija za trgovinu biomasom je omogućila i za kupce i za prodavce veću i raznovrsniju ponudu (po vrstama, tipovima i količinama), unificiranu ponudu (po vrstama, tipovima, sortimentima, pakovanju), standardizovani kvalitet proizvoda kojima se trguje, lako razumljive cene, veliku brzinu kupovine, mogućnost pristupa i malim i velikim snabdevačima i kupcima, uštede u vremenu i troškovima prodaje, manje potrebe za zalihama.

PKS i dalje razvija portal i u sledećoj fazi je predviđena i elektronska trgovina različitim vrstama biomase u Srbiji.