Nautički turizam u Srbiji nedovoljno razvijen - Ne koristimo prednosti naših reka

Nautički turizam kod nas gotovo ne postoji, niti je prepoznat kao privredna grana. Samo jedan preduzetnik u Srbiji, i to u Novom Sadu - Aleksandar Ćirić, bavi se nautičkim turizmom tako što na Ribarskom ostrvu na Dunavu iznajmljuje kanue i čamce za veslanje i katamaranom prati izletnike dok su na vodi, a posle veslanja na brodu služi piće i ručak.

U Beogradu postoji nešto drugo - pet brodova čiji vlasnici rade samo panoramsko razgledanje grada, dok recimo u državama kroz koje protiče Dunav, takvih "firmica" ima na stotine.

- Novi Sad i šire područje duž Dunavskog toka bogom su dani za razvoj ove privredne grane koja podrazumeva plovidbu na vodi i uz vodu i vezuje se za plovidbu i brodarenje – kaže Aleksandar Ćirić i dodaje da se već sedam godina bavi tim poslom i da do sada niko nov nije pokrenuo nešto slično.

Na toku Dunava kroz Vojvodinu, navodi Ćirić, nalazi se čak pet prirodnih rezervata. Tu su Nacionalni park Fruška gora, Apatinski rit, Karađorđevo, Petrovaradinsko-Koviljski rit i Deliblatska peščara, a kao moguće turističke destinacije tu su i gradovi Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Vršac...

- Nije samo Dunav pogodan za razvoj nautičkog turizma već i Tisa, Begej, Tamiš, Sava, ali samo Novi Sad, Beograd i Gornji Milanovac imaju putnička pristaništa. Svaki turistički brod koji pristane predstavlja veliki potencijal za zaradu, pa bi lokalne samouprave morale o tome da povedu računa – kaže Ćirić.

- Dolaze mi turisti koji bi mogli da prenoće u hotelu visoke kategorije. Ali neće, traže da su u blizini netaknute prirode, a ja nemam gde da ih pošaljem, jer nema takvih kampova. Onda budu kod mene na brodu, a ja ih ipak pošaljem malo do grada da ga vide i osete. Vrate se oduševljeni zbog pristupačnih cena u kafanama i domaće kuhinje, pa se umesto dan-dva zadrže i duže.

Da bi se razvio nautički turizam, primećuje Ćirić, nisu potrebni samo strani turisti, marine, luke i privezi za male turističke brodove, već i privatna inicijativa i domaći gosti.

- Treba ih animirati i spustiti na reke, ali bi prvo svako mesto uz reku trebalo da uredi svoju obalu, održava okolinu, čisti i kosi i ne dozvoljava lagerovanje otpada. Lokalne samouprave bi trebale da daju ovim preduzetnicima olakšice, da bi se zainteresovali. U Srbiji niko ne iznamljuje čamce, a u čardama treba da bude i soba, bar dve-tri za prenoćište - kaže Ćirić.

On je ove sedmice bio domaćin nemačkim novinarima koji su kao gosti Turističke organizacije Srbije boravili u Beogradu i Novom Sadu, da bi se upoznali sa turističkom ponudom.

- Za Nemce je Dunav egzotika, pa sam ih katamaranom vozio rekom do Petrovaradinske tvrđave. Valjda su bili zadovoljni kad su mi toliko dugo mahali na rastanku...

Sve više brodova

Prema podacima Agencije za upravljanje lukama u 2015. je u Novom Sadu pristalo 287 putničkih brodova sa oko 30.000 turista, a lane 306 broda sa oko 36.600 turista. U Turističkoj organizaciji Novog Sada nisu još dobili izveštaj od lučke agencije koliko je ove godine turista došlo brodom u Novi Sad.

Mađari godišnje prevezu 70.000 turista

Nautički turizam nije razvijen, kaže Ćirić, ni u Hrvatskoj, ali jeste u Mađarskoj. Tamo postoje otvorene brodske linije na Dunavu koje prevezu godišnje i do 70.000 turista. Kod nas je nautički turizam prepoznat u Programu privrednog razvoja Vojvodine.

- Postoje i dve studije o razvoju nautičkog turizma i svaka na svoj način doprinosi da se počne razvijati ova privreda.