Članovi Srpske Asocijacije Menadžera odgovaraju na pitanje : Srbija veliki proizvođač goriva ?

U prvim trenucima stidljivo, a sada sve češće i sve ambicioznije, najavljuju se i realizuju rafinerije za proizvodnju biodizela u Srbiji. Ta proizvodnja će u budućnosti vući sve više uljane repice, kukuruza i drugih žitarica i industrijskog bilja sa trpeze ili iz štala gde se hrani stoka – u velike mašine koje ove dragocene proizvode ptetvaraju u ekološko gorivo, biodizel. Nisu izabrane relativno neplodne površine, već se kao sirovinsk abaza koriste poznate žitnice Srbije. Međutim, (1) zarade onih koji proizvode sirovinu za ove rafinerije su veće nego kod plasmana za ljudsku ili stočnu hranu; (2) Srbija smanjuje svoju zavisnost od uvoza energenata, (3) vazduh je čistiji, ali zemljište gubi svoj kvalitet, pa opet dolazimo do pitanja – čime i kojom robom nadoknađujemo nedostatak hrane, koja je otišla u druge namene. Ponovo se postavlja pitanje novog opterećenja na novčanik potrošača.

Ovoga puta će poznati menadžeri, članovi Srpske Asocijacije Menadžera svojim odgovorima pomoći da i sami formirate ili korigujete stav o pitanju Da li je proizvodnja biodizela prednost ili opasnost za Srbiju ?

Naši sagovornici su bili : predsednik Asocijacije Slobodan Vučićević (Droga Kolinska, Grand prom, Soko Štark ... www.kolinska.si ; www.grandkafa.co.yu; www.stark.co.yu), Zlatko Šćepanović ( Fruterra d.o.o. - www.fruterra.com) , Srđan Paunović (TP Kvin - www.kvin.co.yu), Jelena Mijatović (Valleta - www.valletta.co.yu) , Goran Đaković (SAM – www.sam.org.yu) i Srđan Popović (Imlek - www.imlek.co.yu )

(Foto: lična arhiva)

Zlatko Šćepanović : Glupo, bespotrebno i štetno. Apsurdno je sledeće: biodizel je skuplji od običnog dizela, umanjuje prehrambeni potencijal zemlje i uz to je tehnološki prevaziđen koncept već 10-ak godina. Automobilska industrija ima rešenja motora baziranog na gasu, kojeg ima dovoljno i koji se decenijama upotrebljava u automobilima, vodonik i metan su mnogo elegantnija rešenja, a samo je pitanje vremena kada će vrh automobilske industrije dozvoliti serijsku proizvodnju automobile na elektro pogon. Možda uskoro, jer, Honda je pre neki dan najavila serijsku proizvodnju jednog takvog automobila.

Biodizel nikome ne treba, i cela stvar će se održavati samo do momenta dok se ne ukinu subvencije za taj projekat i ne odluči se da je sa tim gotovo. Projekat biodizela je više međunarodni politički projekat, sa funkcijom podizanje cena hrane i zamajavanje javnosti oko izazova nafte, nego što je racionalno utemeljen ekonomski projekat.

Elektro automobili su budućnost koja je već počela, a od industrijski najrazvijenijih zemalja i njihovih političko ekonomskih lobija zavisi kada će se ova tehnologija postaviti kao standard. Dakle, biogorivo je koncept razvijen sa drugačijom svrhom.

(Foto: ekapija.com)

Srđan Paunović : Za proizvodnju goriva biološkog porekla mogu reći - da nam je globalna kataklizma na pomolu. Svetski resursi za proizvodnju hrane ionako su nedovoljni da zadovolje potrebe ovolike populacije, pa čitavoj planeti (a ne samo delovima gde je to vec decenijama izraženo) realno preti - glad!!

Opasnost od gladi za posledicu ima, neminovno, rat za hranu (borbu za opstanak), i o tome bi razvijene zemlje morale doooobro da razmišljaju.

I to vrlo brzo! Jer nerazumevanje i nerešavanje tog problema ogromni je bumerang koji može da razlupa i glave koje se smatraju nedostižnim. (Mogući alternativni izvori energije, bez zadiranja u resurse hrane, vrlo su dobro poznati, ali ovo nije mesto za ulazak i u tu diskusiju).

Razvoj proizvodnje BIO-ENERGENATA u Srbiji - nesređenih političkih prilika, van EU, bez para, bez agrarne politike i dugoročnih realnih strategija i planova - ne bi u prvih nekoliko godina izazvao nikakve štetne posledice, jer ih ne bi bilo moguće sagledati i premeriti, ili bi njihov učinak bio zanemarljiv u odnosu na celinu. Dugoročno, Srbija treba prvo da obezbedi dovoljno jeftine hrane za svoje (siromašne) žitelje, a potom da razmišlja o stvaranju tržnih viškova i izvozu. Ovde pre svega opet mislim na državu, a preduzetnicima je slatko činiti sve što nije zabranjeno.

Slobodan Vučićević :

Situacija sa energentima će u budućnoste biti sve teža i teža.

Zbog taga treba očekivati još veći sukob, čak dramatičniji konflikt na liniji potreba industrije za biodizelom - i potreba stanovništva za hranom. Problem je, dakle, ne samo tržišne prirode, već je u pitanju i duboki društveno-socijalni, pa i moralni fenomen.

Posledice takve tržišne (ili netržišne) konkurencije će biti da, pored lomova u cenama, nastanu i nove tehnologije, kako bi se hrana proizvodila što jeftinije i što masovnije. To ce uticati na povećanu upotrebu svih raspoloživih metoda, od hemije, novih tehnologija, do genetike.

Kao rezultat toga možemo očekivati lošiji kvalitet hrane, zemljišta i životne sredine.

Goran Đaković : Iako postoje teskoće u proizvodnji biodizela, svakako sam za ovaj vid proizvodnje, uz povećanje održivosti. To se može postići na različite načine. Jedan od načina su fabrike biodizela, koje pored ovog osnovnog proizvoda, plasiraju i neke druge proizvode koji su nus produkti proizvodnje.

Na primer, američka kompanija ALLTECH iz Kentakija u svojoj matičnoj državi gradi biorafineriju treće generacije. Pored biodizela kao glavnog proizvoda, oni iz ove fabrike dobijaju hranu za ribe, pa planiraju izgradnju ribnjaka. Pored toga, proizvodiće i određene proizvode koji nastaju kao produkti vrenja - uglavnom su to kvasci koji se dalje dorađuju i plasiraju na tržište kao dodaci stočnoj hrani. Tu smo već zatvorili krug i onaj deo stočne hrane koji smo izgubili preradom u rafineriji nadoknađujemo na ovaj način.

Ovi dodaci pokazali su izvanredne rezultate u SAD, Kanadi, Brazilu, Cileu, krave daju više mleka sa manjom količinom kabaste stočne hrane.

.

(Foto: lična arhiva)

Jelena Mijatović :

Pored poznatih benefita biodizela, jer se radi o ekološki boljem gorivu, koji čini zemlje prozvodjače ovog goriva - ekonomski nezavisnim od uvoza nafte, ipak postoji opasnost da bi značajni prelazak na proizvodnju biodizela značio sve manje obradivih površina za hranu, pa, samim tim i skuplje prehrambrene proizvode.

Ono što je dobro je, da postoji tendencija da se biogorivo proizvodi i od trave, korova, drveća i algi, što bi smanjilo negativan uticaj okupiranja obradivih površina.

Na kraju krajeva, efikasnost celog prelaska na ovo gorivo zavisiće od regulisanja količine proizvodnje i subvencija koje ce država, potpuno sam sigurna - vrlo brzo propisati.

-

Srđan Popović : Proizvodnja biodizel goriva nije nova hit tema, već se zasniva na dugogodišnjim pokušajima naučnika da se izbore sa ozbiljnim problemima sa kojima ćemo se kao civilizacija susretati za par decenija, kada rezerve fosilnih goriva budu pri kraju. Tu su i ozbiljni ekološki problemi, koji su doveli do toga da pre svega proizvođači u oblasti auto idnustrije, ali i ostalim idnsutrjama, razmišljaju o proizvodnji ekološki prihvatljivijih i efikasnijih proizvoda.

Važno je imati u vidu i da cene nafte rastu velikom brzinom. Prognoze Organizacije UN za hranu i poljoprivredu su da će do 2030 cena nafte ići do 186 dolara za barel. U tom smislu, Srbija nije jedina zemlja u kojoj će biti aktuelno pitanje ulaganja u biodizel i hranu.

Kompanija Imlek podržava apsolutno sve ekološki opravdane inicijative, kakva je zaštita prirodnih resursa i trudi se da na različite načine i sama doprinese očuvanju i adekvatnom korišenju prirodnih resursa Srbije.