(EKOsfera)Fruška Gora, jedino ostrvo u Panonskom moru!

Već nekoliko dana lutamo. More je mirno, a magla je ispunila svaku prazninu, čak i jedra. Posada, inače vesela I bučna, utonula je u nastalu tišinu. Iz daljine se začu prigušen zvuk zvona, koji se postepeno pojačavao. Odjednom, kao da su jedra postala punija. Kopno je u blizini, to je svima jasno. Po svemu sudeći, to je ostrvo Alma Mons.

Spuštamo čamce i ukrcavamo se u njih sa upaljenim bakljama kako bismo razbili maglenu zavesu. Krećemo se jedan za drugim u pravcu zvona. Nakon kratkog veslanja prvi čamac se nasukao na peščano tlo. Zvuci sa crkvenog zvonika čuli su se sada sasvim jasno, pozivajući na molitvu.

Neki čudesni mir i potpuna tišina kazivali su da celo ostrvo učestvuje u molitvi.

Izašavši na obalu odlučili smo da se ulogorimo, okruženi palmama. "Kad mine magla i prolepša vreme, krećemo u obilazak" odlučan je bio kapetan…

E, dragi čitaoče, ovakav početak priče bi bio sasvim moguć da Panonsko more nije iscurilo niz Dunav. Ovako, naše krstarenje ostrvom Alma Mons, koje ljudi potom nazvaše Fruška Gora, svelo se na četiri točka, ipak, kroz maglu i nebeski mir.

Pijući jutarnji čaj od, kako reče domaćin Aca, sveg lekovitog bilja (nana, hajdučka trava...), zapazili smo da je pesma ptica potisnula monotonu maglu. Shvatili smo to kao poziv da se upoznamo sa nekadašnjim ostrvom.

Najstariji nacionalni park u Srbiji, Fruška Gora je još 1960. godine obuhvatao površinu od 25.393 ha sa zaštitnom zonom od 66.090 ha. Uzdignuta na južnom obodu Panonske nizije, uz samu obalu Dunava, ova planina predstavlja jedinstveni prirodni fenomen, jer je grade stene iz gotovo svih geoloških perioda, od najstarijeg paleozoika do kvartara. U neposrednoj blizini manastira Grgeteg vršeni su geološki iskopi koji pokazuju nijansirane geološke slojeve, koji kriju bogatu fosilnu faunu nekadašnjeg Panonskog mora. Sada se ti iskopi čuvaju kao turistička atrakcija i deo terenske obuke studenata geologije.

I, mada je more davno oteklo niz Dunav, Fruška gora je ipak ostala ostrvo, izdvojeno, šumovito, sred Panonske nizije, sa blagim padinama, travnatim proplancima, ponegde strmim kamenim odsecima, nastanjena brojnim i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom. Plavne šume i močvare pored Dunava smenjuju stepske livade, vinogradi, voćnjaci, listopadne šume, useci i kamenjari. Najviši vrh panonske planine je Crveni Čot sa 539 metara nadmorske visine.

Površina pod šumom je nekada iznosila 130.000, a danas samo 23.000 ha ili tek nešto oko dvadeset odsto. Šume se uglavnom nalaze u središnjem, najvišem delu. planine. Razlog je, naravno, ljudska nesavršenost pomnožena sa istorijom nebrige o životnom prostoru.

Zanimljivo je da čiste lipove šume imaju najveću koncentraciju u Evropi baš ovde, ali je to posledica prekomerne seče hrastovih šuma. Mešovite šume ima najviše, sastavljene su najčešće od dve dominantne vrste drveta: bukve i lipe ili hrasta i graba. U sastav većeg broja šumskih zajednica na Fruškoj Gori ulazi i kleka, koja je jedina autohtona četinarska vrsta na ovom prostoru.

Biljni svet Fruške Gore čini oko 1.500 biljnih vrsta što predstavlja izuzetno florističko bogatstvo, naročito ako se zna da floru Srbije čini oko 3.500 vrsta viših biljaka. U istočnim i nižim delovima preovladavaju panonske biljke i kontinentalne vrste, a u višim šumskim regionima i u nižem zapadnom delu dominiraju srednjeevropske, atlantske i mediteranske vrste.

Na Fruškoj gori je zastupljeno 175 vrsta reliktnih i retkih biljaka - 40 vrsta ima status prirodnih retkosti Srbije! Mozaik prirodnog dobra upotpunjuje preko 30 vrsta orhideja (dobro ste pročitali) od kojih 18 vrsta ima međunarodni značaj

Lekovito bilje je veoma rasprostranjeno na Fruškoj gori. Skoro polovina od ukupnog broja biljaka na ovoj planini su lekovite, a evidentirano je čak 668 vrsta, među kojima sitnolisna lipa, nana, kamilica, hajdučka trava, majčina dušica, zova, glog i dr. Ovakvo obilje posledica je položaja i klime koja ovde vlada.

Životinjski svet Fruške Gore je takođe bogat I raznovrstan. Na panonskoj lepotici živi oko 200 vrsta ptica. Posebno je značajno prisustvo većeg broja grabljivica, kao što su orao krstaš, koji predstavlja krajnje ugroženu i zaštićenu vrstu - u Srbiji postoji samo četiri para od čega su dva na Fruškoj Gori, orao kliktavac, patuljasti orao, stepski soko, orao mišar, mrka lunja, kratkoprsti kobac...

Fauna sisara je, nažalost, već godinama u stalnom opadanju, najviše zbog lova i urbanizacije, tako da broji jedva šezdeset vrsta.

Neke među njima su zaštićene kao na primer grupa slepih miševa (17 vrsta), tekunice i slepo kuče. Od krupnijih sisara izdvajamo šakale, kojih ima svega nekoliko jedinki, kao i divlje mačke koje se retko viđaju. Naravno, kao i drugde u Srbiji ima srna, divljih svinja i drugih vrsta karakterističnih za naše podneblje.

I kako se Tvorac pobrinuo da ovde bude mnogo čega zanimljivog, ovde ima i zaštićenih buba I bubica poput jelenka, hrastove strižibube, riđeg šumskog mrava i još nekih. Takođe, na Fruškoj Gori je registrovano dvanaest vrsta vodozemaca i jedanaest vrsta gmizavaca. Krokodila - definitivno - nema!

Umesto zaključka, primetićemo samo da je Robinzon Kruso nekim slučajem dospeo na Alma Mons, verujemo da mu ne bi bilo teško kao na onom njegovom, pustom, ostrvu.

Fruškogorskih šesnaest svetionika sijaju i u fizičkom i u duhovnom pogledu, u arhitektonsko-građevinskom i kulturno-obrazovnom smislu. Naravno, reč je o pravoslavnim manastirima, od kojih smo neke upoznali, te vam prenosimo osnovne činjenice o delu duhovnog blaga panonskog ostrva.

Stražilovo je jedno od najpoznatijih izletišta na Fruškoj gori. Stecište je mladih, naročito umetnika, koji na njega dolaze kao na hodočašće. Deo je Nacionalnog parka "Fruška gora" izuzetna vazdušna banja sa povoljnom ružom vetrova. U živopisnoj dolini koja se nalazi nadomak Sremskih Karlovaca počinje staza koja vodi do groba čuvenog pesnika Branka Radičevića. Inspirisalo je Miloša Crnjanskog da u Fiezoleu 1921. godine napiše čuvenu poemu "Stražilovo".

U novije vreme ovde se organizuju takmičenja u orijentiringu pod nazivom "Stražilovski kup" koji je postao tradicionalno i međunarodno sportsko takmičenje. Stražilovo je, inače, idealno mesto za sport i rekreaciju jer obiluje čistim vazduhom i idealnim terenima za sportove u prirodi kao sto su planinarenje, planinski biciklizam i orjentacioni kros. Takođe, u planinarskom domu se održavaju i edukativni programi kao sto su seminari studentskih I ekoloških nevladinih organizacija, umetničke radionice, škole u prirodi, naučno-istraživačke akcije i međunarodni radni kampovi. Sve te aktivnosti zajedno doprinose rađanju ljubavi prema prirodi kod ljudi, što u velikoj meri utiče na podizanje nivoa svesti o značaju očuvanja prirodnih vrednosti na Fruškoj gori.

Zbog reliktne mešovite šuma hrasta i belograbića ovaj lokalitet je pod režimom I stepena zaštite u okviru Nacionalnog parka.

pretplata na časopis www.ekosfera.org.rs