OTP banka se sprema da napusti srpsko tržište - Kiprani umesto Mađara?

Vest je odjeknula kao bomba: mađarska OTP banka najavila je odlazak sa srpskog tržišta! Izvršno-finansijski direktor ove kuće iz centrale u Budimpešti Laslo Urban je, uz ovu izjavu, objasnio da Srbija nije jedina zemlja iz koje se povlače – odlazak je, naime, najavljen i iz Slovačke. Ova dva tržišta OTP napušta, obrazložio je Urban, da bi se više posvetila osvajanju ruskog. Jer, top menadžment banke je procenio da su u Rusiji bolje šanse za zaradu.

Za pohod istočnije od Srbije i Slovačke mađarski bankari su se, inače, već pripremili. Prošle godine kupili su Donsku narodnu banku za 40,9 mil USD, a godinu ranije rusku Invest banku. A, sem pomenute tri zemlje, OTP ima svoje banke u Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rumuniji i Ukrajini. U toj mreži njene usluge koristi 11 miliona klijenata i OTP se lane pohvalila dobiti koja je povećana za 4% i činjenicom da su inostrani ogranci udvostručili zaradu.

S obzirom da je običaj u bankarskom svetu da se o svemu ćuti dok odluka nije konačna, vest iz Budimpešte mogla bi da znači da se koferi u Novom Sadu već pakuju. Zato, uz pitanje zašto Mađari odlaze, ide i drugo: ko dolazi? A spekulacija tu ima podosta. Za sada se kao jedan od ozbiljnijih kandidata pominje Marfin banka, bivša Laiki, koja je poreklom sa Kipra. Neki su u igru uveli i Komercijalnu banku, u kojoj značajan udeo ima Evropska banka za obnovu i razvoj. Na rasplet, izgleda, nećemo dugo čekati, a kada su ovakvi poslovi u pitanju uvek ima neko ko iznenadi.

Inače, kada se kod nas svojevremeno spekulisalo o tome da li su 34 banke, koliko ih je trenutno na srpskom tržištu, mnogo ili malo, onda su stručnjaci govorili da će neke od njih doći, a neke otići. Do sada su uglavnom dolazile, privučene perspektivama i mogućnostima zarade na ovom tržištu. OTP je prva koja je odlučila da ode. O tome kako i zašto, još će se mnogo pričati na okruglim stolovima i stručnim skupovima. Mnogi su već sada spremni da tvrde da je najavljeni prodor u Rusiju samo dobar izgovor, jer je rusko tržište manje uređeno od našeg, a uslovi poslovanja teži su nego ovde. Zato se i vest o odlasku iz Srbije uzima s priličnom dozom skepse.

A prisustvo OTP banke na ovim prostorima ima zanimljivu istoriju. Dok se većina drugih stranaca odlučila da kupi neku od većih banka, oni su izabrali tri manje. Za Nišku banaku su 2006. godine dali 14,2 mil EUR, sledeće su kupili Zepter za 40 miliona i onda Kulsku za 160 mil EUR. U maju 2007. one su počele da rade kao jedna, OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, sa 1.200 zaposlenih i mrežom od preko 100 poslovnih jedinica. Kulska je bila vodeća i godinama među pet najprofitabilnijih u Srbiji, pa je zato za sedište izabran Novi Sad. A svaka njena akcija vredela je 2.021 EUR ili tri puta više od knjigovodstvene vrednsoti.

Saradnja manadžmenta koji je došao i onoga ko je zatečen u Kulskoj banci lepo je počela i nije se krilo zadovoljstvo što je OTP izabrana umesto Volks ili Piraeus banke, koje su takođe bili u igri za gazdu. Novi vlasnik je obećao da će zaposleni imati zaštitu kroz sigurno radno mesto tri godine, a menadžmet dve. Mali problemi su nastali kada je novi vlasnik počeo da implementira svoju organizaciju rada. Izmenjen je stari menadžment, a promenjeni su i gotovo svi članovi nadzornog i upravnog odbora. Kao posledica, mnogi od njih poveli su sa sobom i svoje uticajne korporativne klijente, koji, istina, nisu zvanično otišli iz banke, ali su veći deo poslovanja nastavili preko drugih kuća.

Kao i druge strane banke, i OTP se oslonila na zapošljavanje mladih stručnjaka. Sa koliko uspeha su novi kadrovi zamenili stare teško je sa strane procenjivati, tim pre što su u međuvremenu došli i neki iskusniji bankari. Naime, kada je Intesa jesenas preuzela Panonsku banku, dobar deo menadžmenta nije ni dočekao novog gazdu, već su prešli u OTP. U svakom slučaju, unutar zdanja na Bulevari oslobođenja u Novom Sadu dobro se poslovalo. Prilično je lepo banka zaradila nakon privatizacije DDOR "Novi Sad", jer su tu imali dosta akcija, a dobar prihod je doneo i KB invest, koji je poslovao pod kapom Kulske banke.

Otkud onda odluka o odlasku? Da li je stigla dobra ponuda, ili u OTP u Budimpešti ipak nisu bili zadovoljni kako se pozicioniraju na ovom tržištu, te su odlučili da prekinu osvajanje koje nije dalo očekivane rezultate nakon akvizicije tri ovdašnje finansijske kuće? Tek, oni koji se mogu pohvaliti da stvari znaju iznutra smatraju da je ipak bilo i grešaka, pri čemu se najviše govori o preteranom administriranju. Kako god, sve će to pod lupu staviti zainteresovani za kupovinu OTP Srbija pre nego što uđu u dejta rum i daju obavezujuću ponudu.