(Naša radnja) Davor Jovljević, direktor prodaje i marketinga Industrije mesa "Topola" - Naši trenutni ukupni kapaciteti su 12.800 tona

Davor Jovljević

Varoš Bačka Topola slovi za središte najkvalitetnije kobasice i najboljih mesnih delikatesa, a za pravo joj daju viševekovna tradicija i današnja mesna industrija od respekta. Uprkos, sa jedne strane, krizi stočarstva u Srbiji koja se proteže kroz poslednjih nekoliko decenija, bez stabilizovanja i do danas, a sa druge strane još uvek slabašnom standardu potrošača, postoje uzorni primeri pridržavanja proklamovanog kvaliteta, potpune kontrole proizvodnog lanac i proizvodnje delikatesa koji su doslovce (sertifikovano) puni zdravlja. Uz to, rad se odvija u skladu sa međunarodnim standardima koji omogućavaju bezbednu hranu inostranim tržištima koja to zahtevaju ali i domaćoj populaciji koja to jednako zaslužuje. Jednu takvu srpsku kompaniju, u julskom izdanju "Naše radnje" predstavlja Davor Jovljević, direktor prodaje i marketinga Industrije mesa "Topola".

Gospodine Jovljeviću, dočarajte nam prirodni ambijent i posebnost srca ravne Bačke, sa preko dva veka dugom tradicijom uzgoja stoke i spravljanja mesnih đakonija?

Davor Jovljević: Industrija mesa „Topola“ je moderna fabrika koja se bavi klanjem i preradom krupne stoke. Brojne su pogodnosti koje su uticale da se baš na ovom prostoru izgradi jedan ovakav privredni objekat. Plodna dolina rečice Krivaje, Telečka visoravan i plodna ravnica na kojoj se prostire grad Bačka Topola i atar bačkotopolske opštine, još pre dva veka bila su bogata stočarska područja, i skoro od samog osnivanja grada pominju se i prve mesarske radionice. Prava preteča Industrije mesa „Topola“ je zanatska klanica osnovana 1960. godine, koja se bavila prvenstveno klanjem stoke i snabdevanjem grada svežim mesom, a tek u manjoj meri preradom mesa. Ova klanica nije bila dovoljna da apsorbuje svu ponuđenu stoku za klanje, pa su, između ostalog, i zbog dobrog položaja Bačke Topole, kroz koju prolazi internacionalni put, viškovi stoke isporučivani Subotici, Vrbasu i Novom Sadu. Sa današnjim proizvodnim programom na sadašnjoj lokaciji, moderna klanica je počela sa radom 1972. godine. Ova organizacija prošla je čitav milje dosadašnjih privrednih i društvenih kretanja, polako napredovala i izrastala u modernu industriju za preradu mesa. U njoj danas proizvodimo čitavu paletu proizvoda, od sušenog mesa do proizvoda prerade u polutrajne kobasice i salame, i ono na šta smo posebno ponosni, proizvodnju trajnih kobasica koje su veoma cenjene na tržištu.

U kakvom privrednom ambijentu poslujete? Ima li u Srbiji i previše prerađivačkih kapaciteta, manjih ili većih klanica, u kakvom su stanju pogoni, kakvog su kvaliteta proizvodi?

Davor Jovljević: U Srbiji danas ima oko 1.400 što manjih, što većih klanica i svi se bore za svoje mesto na tržištu, a ono je malo i suženo. Činjenica je da među ovim klanicama postoji veliki broj onih koje rade sa velikom produktivnošću i dobrim kvalitetom proizvoda. Mi imamo imidž fabrike koja pravi proizvode vrhunskog kvaliteta i samo sa tim predznakom možemo da opstanemo. Da bismo išli u korak, i bili korak ispred ostalih, u poslednjih deset godina postojanja uložena su velika sredstva u investicije za održavanje postojećih proizvodnih pogona i izgradnju novog pogona sa dupliranim kapacitetima za proizvodnju trajnih kobasica. Investira se takođe i u poboljšanje voznog parka, kupovinom kamiona hladnjača, ali i malih vozila za ambulantna snabdevanja kupaca. Dostupni smo kupcima u svako doba zahvaljujući i stovarištima u Beogradu, Nišu i Kraljevu iz kojih pokrivamo i abulantno snabdevamo kupce na teritoriji Srbije.

Posle konsolidacije i modernizacije firme, pada proizvodnje u 2006. i stabilizovanja u 2007, konačno ste na uzlaznoj liniji koja beleži rast proizvodnje od 28%. Dovoljno da se opravda investiranje u IM "Topola", koja je danas u većinskom vlasništvu porodice Muhadinović?

Davor Jovljević: Period tranzicije u Industriji mesa prošao je bez trzavica. Većinski vlasnici IM "Topola" su Gojko i Vukoje Muhadinović. Može se to smatrati i izuzetnim poverenjem iskazanim Gojku Muhadinoviću koji ovu fabriku vodi od 1990. godine. Prelazeći u privatno vlasništvo, u ovoj fabrici sačuvani su pre svega zaposleni. Ni jedan radnik nije postao tehnološki višak, a ostale su i sve prinadležnosti koje su radnici do tada imali, u šta pored zarada, spadaju i redovne isplate stipendija studentima i đacima, toplog obroka i putnih troškova, isplate nagrada za dugogodišnji rad u fabrici, i naravno, isplata dividende po svakoj završenoj poslovnoj godini.

Zahvaljujući izuzetno povoljnom odnosu cena sirovina i gotovih proizvoda, prošle godine je bilo sredstava za dividende i sve ostalo, čime smo, naravno, veoma zadovoljni. Investicije koje i danas imamo u fabrici su sigurno opravdane. Ne zaboravimo da se radi o prehrambenoj industriji, gde treba proizvesti higijenski ispravan i zdrav proizvod. Samo fabrike koje ulažu u održavanje i obnavljanje mašina i proizvodnih pogona mogu da pruže garanciju za svoje proizvode. Ulaganje u vozni park je takođe opravdano, jer danas se sve više prelazi na sitna komercijalna pakovanja, prodajni centri traže ambulantno, dnevno snabdevanje, a to je moguće samo ako raspolažete vozilima koja će u svakom trenutku biti spremna da krenu put kupca.

A vlasništvo je razgranato. U sastavu imate, pored ostalog, i velike poljoprivredne organizacije (PP „Pobeda“ i PTK „Panonija"), hotele („Biser“ na Panoniji i „Panonija“ u Vrnjačkoj Banji), veterinarsku stanicu. Predstavite nam poslovni sistem sveukupno.

Davor Jovljević: Poljoprivredno preduzeće “Pobeda“ i Poljoprivredno-turistički kombinat „Panonija“ bili su najveći snabdevači tovnim svinjama od osnivanja Industrije mesa „Topola“. Kapaciteti su im bili zavidni, ali su tokom devedesetih godina prošlog veka zapali u teškoće koje su bile prisutne u gotovo kompletnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ta preduzeća su nam godinama davali stabilnost u vreme kada je tržište sirovina bilo nestabilno, a uz to nesporan je bio ii kvalitet ponuđene sirovine. Kako su morali u privatizaciju, bilo je nelogično propustiti ta dva poljoprivredna dobra. Kupovinom i osavremenjavanjem ove dve farme, stekli smo sigurnost da možemo da garantujemo u svakom trenutku i količinu i kvalitet naših proizvoda. Sada za nabavku stoke ne zavisimo od dobavljača, sami utičemo na količinu i kvalitet utovljenih svinja, a zna se da je kvalitet osnovne sirovine temelj za proizvodnju visokokvalitetnog proizvoda prerade. Uz navedeno, utvrđujući kontrolu kvaliteta, osnovali smo i vlastitu veterinarsku stanicu „IMT“, registrovanu za obavljanje te delatnosti za sopstvene potrebe.

Kog je značaja "Panonija" za celinu i kakvu poslovnu politiku sprovodite u tom segmentu?

Davor Jovljević: Poljoprivredno-turistički kombinat "Panonija" privatizovali smo 2004. godine. Uz posedovanje ukupne površine obradivog zemljišta od pet hiljada hektara, sa zakupom, i 70 hiljada grla svinja u tovu, na oba gazdinstva. Ozbiljnost naših poslovnih namera oslikava par detalja: posedujemo mešaonu stočne hrane, vozni park smo kompletirali vozilima "Džon Dir", za grejanje farme koristimo otpatke biljne mase. „Panonija“ je veoma značajne za našu Industriju. Investiranje u poljoprivrednu proizvodnju i farmu znači da možemo valjano da planiramo proizvodnju i da u svakom momentu imamo osiguranu sirovinu za preradu.

A kakva je pozicija PP "Pobeda" pod Vašim okriljem?

Davor Jovljević: Poljoprivredno preduzeće „Pobeda“, nastalo još 1947. godine, jednako je bitno kao i „Panonija“ što se ulaganje tiče, a takođe i planiranja proizvodnje. Prvenstveno smo usmereni na proizvodnju tovljenika. Sa ove dve farme uspevamo gotovo u potpunosti da zadovoljim potrebe prerade u Industriji mesa „Topola“. Zbog velike suše koja nas je zadesila prošle godine, organizacije su poslovale sa gubitkom, ali smo taj gubitak uspeli da pokrijemo.

Kakvi su ukupni proizvodni kapaciteti, kolika je prerada i proizvodnja prerađevina od mesa, i planirate li uvećanje obima?

Davor Jovljević: Rast proizvodnje koji smo zabeležili u prvih pet meseci ove godine je značajan, ali prostora za još veću proizvodnju itekako ima. Po grupama proizvoda, instalirali smo sledeće kapacitete: suvomesnati polutrajni proizvodi - 1.590 tona, trajne kobasice - 1.920 tona, polutrajne kobasice - 4.330 tona, trajne konzerve - 1.900 tona, polutrajne konzerve - 1.250 tona, jestiva mast - 750 tona, sveže meso za prodaju - 1.060 tona. Današnji ukupni kapaciteti Industrije mesa „Topola“ su 12.800 tona.

Predstavite nam celinu asortimana.

Davor Jovljević: Proizvodnja u Industriji mesa “Topola“ obuhvata proizvodnju suvomesnatih polutrajnih proizvoda, trajne i polutrajne kobasice, trajne i polutrajne konzerve, jestive masti i svežeg mesa konfekcioniranog za prodaju. Imamo sijaset posebnosti u ponudi, poput "carske kobasice", sa dodacima lekovitih trava, nevena, koprive, kantariona, rastavića... ali i konzerviranu hranu, gotova jela, čvarke, mast, vakuum pakovanja.

Kakvo je Vaše tržišno učešće u Srbiji?

Davor Jovljević: Industrija mesa „Topola“ je već dugo među tri-četiri vodeće fabrike u ovoj našoj branši, koje imaju neki svoj prepoznatljiv imidž. Tom pozicijom smo zadovoljni, imajući u vidu sveukupno stanje i uslove.

Gospodine Jovljeviću, koje su tržišne uzdanice IM "Topola"?

Davor Jovljević: "Carska kobasica" je relativno nov proizvod, po svom sastavu jedinstvena na ovom tržištu, koju smo namenili za tržište Evropske Unije, ali je i na našim prostorima dobro prihvaćena. Pored nje svi naši proizvodi su vrhunskog kvaliteta, a pogotovo naše trajne kobasice.

Praksa u EU je pružanje beneficija države sertifikovanim proizvođačima. Jeste li kao firma i jesmo li kao država primer za tako nešto ili ne?

Davor Jovljević: Trenutno postoje stimulacije za izvoz van zemlje Cefta sporazuma 20 procenata za sveže meso i 10 odsto za preradu! To je apsurdno i nadamo se da će država to da izjednači. Pošto je sporazum Cefta potpisan i ratifikovan ali još uvek nije primenjen u praksi, i dalje imamo carine i prelevmane prema zemljama potpisnicama Cefta sporazuma, sem Crne Gore i Makedonije. Dok taj sporazum ne zaživi na delu, nadamo se da će Vlada Srbije uvesti stimulacije za izvoz u te zemlje. Inače, iako ovaj sporazum ne funkcioniše, pa su u Bosni, na primer, naši proizvodi opterećeni i do 27 odsto, neki su čak i do 59% skuplji u odnosu na proizvode tamošnjih proizvođača, i pored svega – naši proizvodi se tamo dobro prodaju.

Kako vidite ulogu države i njeno vođenje poljoprivrede, od programa izdavanja zemlje u zakup do priprema nacionalne strategije privrednog razvoja (Vlada je 2005. usvojila predlog sastava radne grupe, bilo je tu mesta i za menadžment IM "Topola"). Ima li ikakve strategije?

Davor Jovljević: Država ne vodi dovoljno računa o poljoprivredi i zaista je neophodno da se napravi dobra, dugoročna strategija razvoja poljoprivrede, to iz ove branše nije viđenje samo IM "Topola". Država nije napravila dobar program izdavanja zemlje u zakup, zapravo napravila je anti-program, a ukazujemo i na činjenicu da nismo imali nikakvu pomoć države ni kada je u pitanju prošlogodišnja suša. Kada je samo reč o kukuruzu i suncokretu, mi smo na našim imanjima imali štetu od oko tri miliona evra, pa smatramo da je tu država morala mnogo ozbiljnije da se angažuje. Haotično stanje je, na žalost, karakteristika kod nas, jer ozbiljnih pomaka još uvek nema. Naša su očekivanja da se uvede red, a pošto postoje zakonska rešenja – da se jednostavno primenjuju, i važe za sve podjednako. Meso se zbilja prodaju svugde i svakome, pa bi bilo nužno hitno pooštravanje kontrole. Jedno je nesumnjivo - oni koji rade u nehigijenskim uslovima, izbegavaju PDV, imaju radnike „na crno“ itd, ugrožavaju sve nas, i državu, i proizvođače, i potrošače. Da toga nema, svima bi nam bilo neuporedivo bolje.

Uveli ste najsavremenije standarde kvaliteta upravljanja bezbednošću hrane. Predstavite nam politiku kvaliteta.

Davor Jovljević: Deklarisali smo se javno – kvalitet, i po cenu gubitka. Politika fabrike je da, makar i gubili, ne idemo ispod proklamovanog kvaliteta. Industrija mesa "Topola" je prva u Srbiji sertifikovala standard ISO 22000 Upravljanje bezbednošću hranom, u oktobru 2006. godine. Sertifikaciju je izvršila ekspozitura britanskog "Lojd Registra" iz Pireja. Ovaj standard je koncipiran tako da se svake godine vrše dve nadzorne posete, a svake treće godine se obavlja resertifikacija standarda da bi se proverilo da li funkcioniše u praksi. Do sada su proveravani: privrženost menadžerskog tima ciljevima standarda, ciljevi kompanije u pogledu bezbednosti proizvoda za naredni period, infrastruktura, obuka, svesnost radnika i radna sredina, preduslovni programi (DDD mere, voda, održavanje higijene pogona), kontrola rada u depou, na svinjskoj i goveđoj liniji klanja, sa posebnim osvrtom na primenu direktive EU i našeg Zakona o dobrobiti životinja, kao i sa postupkom sa SRM materijalom, a u smislu sprečavanja širenja bolesti BSE ("ludih krava"), planiranje i realizacija bezbednog proizvoda u procesu proizvodnje fermentisanih kobasica, sterilisane konzerve i barenih kobasica, sledljivost unazad (do dobavljača sirovina i repromaterijala) i unapred (do kupca), preduzete korektivne mere i opoziv proizvoda, rad interne laboratorije kao i rezultati provere rada IM "Topola" od strane eksternih laboratorija, realizacija i tumačenje ciljeva iz prethodnog perioda. Ovaj deo se uvek obavlja sa top menadžmentom kompanije i eksternim ocenjivačem.

Jedina ste industrija u Srbiji (a i ovom delu Evrope) koja je iz celokupnog asortimana (oko 250 proizvoda) izbacila preparate koji sadrže alergene. Šta ste odstranili, praktično, a šta onda sadrži proizvod?

Davor Jovljević: IM „Topola“ je još jednom dokazala da se ne boji ničega što je novo, pa je u borbi da svoje proizvode približi što većem broju potrošača donela odluku da iz svog kompletnog proizvodnog asortimana izbaci alergene. Poznato je da ima više vrsta alergena među kojima su, sa aspekta mesne industrije, najznačajniji preparati dobijeni od soje, gluten koji se nalazi u brašnu dobijenom od žitarica, mleko i proizvodi od mleka, jaja i proizvodi od jaja, riba kao i drugi. Ovi proizvodi ili preparati dobijeni od njih mogu da izazovu alergijske reakcije kod određenih grupa ljudi i na taj način ugroze njihovo zdravlje. Da bi se to sprečilo, potrebno je korisnike takvih proizvoda obavestiti i vidno deklarisati proizvode da sadrže alergene ili još bolje potpuno ih supstituisati drugim proizvodima. Što se tiče kvaliteta i tehnoloških osobina, proizvodi su bolji od onih sa dodatkom sojinih preparata. Proizvodi više nemaju ukus karakterističan za artikle sa dodatkom soje ili brašna, jer sada više dolaze do izražaja ukus mesa i začina. Naročito je bitno da naglasimo da svi aditivi koji se koriste za izradu proizvoda su sa liste dozvoljenih aditiva koje je odobrila Srbija i Evropska Unija.

I kakva su prva reagovanja domaćeg potrošača, a kakvi trendovi u svetu, tj. EU?

Davor Jovljević: Mislimo da su na ovu novinu potrošači dobro reagovali. Možda je upravo to i jedan od razloga već pomenutog povećanja prodaje naših proizvoda od početka ove godine, koje je evidentno. Inače, zamene za alergene koji se koriste u mesnoj industriji su poznate već dugi niz godina, ali je lobi koji je stvorila industrija proizvoda od soje bio tako jak da ovi proizvodi (zamene) nisu dolazili do izražaja. Uvođenjem genetski modifikovanih proizvoda u ljudsku ishranu, soje pre svega, u čemu prednjače SAD i Velika Britanija, ova naša odluka još više dobija na značaju. Na ovaj način IM „Topola“ dokazuje da ide u korak sa zahtevima savremenih svetskih trendova, te da se istovremeno bori za proizvodnju bezbednih proizvoda i za očuvanje zdravlja svojih potrošača.

U fazi ste sticanja takozvanog izvozničkog broja jer ste stavljeni na listu srpskih klanica koje su spremne da izvoze u EU. Kakve izvozne planove imate, a kakve šanse?

Davor Jovljević: Poradili smo na stvaranju pretpostavki za veći izvoz, pa smo tako u prva četiri meseca ove godine zabeležili rast od 15 odsto u odnosu na isti lanjski period. Trenutno izvozimo u Crnu Goru, BIH i Makedoniju, veoma smo blizu aranžmana i dogovora za Rusko tržište, a postoji mogućnost da se naši proizvodi pojave i na afričkom kontinentu, o čemu se takođe već vode razgovori. Pre svega cilj nam je da se vratimo na tržište Evrope kao i na tržište Amerike, na kojima smo osamdesetih godina bili prisutni i ostvarivali značajan izvoz. Zbog nelojalne konkurencije u Srbiji smo morali da imamo nisku cenu, dobar dizajn i prepoznatljivo visok kvalitet. Sada smo cenovno niži u odnosu na druge proizvođače iz zemalja EU. Smatramo da sa našim trajnim kobasicama: čajna, njeguška, izletniča, kulen, carska..., možemo da se ravnopravno nosimo sa drugim proizvođačima iz EU, pa i kada je o cenama reč.

Možda bude i daljih uspešnih dometa. Privrednici i trgovci sa Kube koji su skorije posetili i IM „Topola“ otišli su doslovce oduševljeni i odmah poslali ponudu za kupovinu, a usput ih zanima i tehnološko inoviranje, prenošenje ovdašnjeg znanja. Zvuči laskavo, a koliko je ostvarljivo?

Davor Jovljević: Direktor naše Industrije, gospodin Gojko Muhadinović predložio je da Kubanci pošalju svog čoveka u fabriku na godinu dana, da uči, gleda i stiče iskustvo. Ponudio im je i da jedan od naših tehnologa ode na Kubu i da im organizuje, po srpskom receptu, proizvodnju mesnih prerađevina. Videćemo kako će, i da li će, da se razvija ta saradnja, a naša je preokupacija tržište kojem već pripadamo – a to je Evropa.

Rad prate i priznanja, u Vašem slučaju najraznorodnija. "Čajna kobasica" je od 2006. nosilac znaka "Najbolje iz Vojvodine" jer ste ispunili najviše standarde kvaliteta. Biće još Vaših proizvoda sa ovim priznanjem?

Davor Jovljević: Pre svega nam je veoma drago što je "čajna kobasica" na predlog naših potrošača izabrana za nosioca znaka „Najbolje iz Vojvodine“. To nam daje nadu da će se ovaj proizvod prodavati još bolje. Do kraja godine očekujemo dobijanje istog znaka za još jedan od naših vrhunskih proizvoda - to pravo dobićemo i za "carsku kobasicu", koja jeste proizvod za ponos. I "izletnička kobasica" naše fabrike je prestižna, u pravom smislu te reči. Ovaj naš proizvod doveden je do savršenstva po svim elementima, što je i tržište znalo da oceni.

Savet potrošača Beograda je za najbolje, pored ostalih, proglasio proizvode IM „Topola“. Jesu li ovakve nagrade dovoljna satisfakcija za uložen trud, da se i ne zanimate za sajamska priznanja (u Novom Sadu, na primer, ne konkurišete uopšte)?

Davor Jovljević: U konkurenciji desetak istih proizvoda drugih proizvođača, Savet potrošača Beograda je za najbolje proglasio upravo našu "bačku paštetu" u crevu i "paštetu sa povrćem" u omotaču. Nama je ocena potrošača, koju oni daju prihvatanjem ili neprihvatanjem nekog proizvoda na tržištu, najvažnija i toga se i dalje držimo. Zna se da mi već godinama, iz principijelnih razloga, ne učestvujemo u ocenjivanju kvaliteta proizvoda na Sajmu, mada se tamo redovno pojavljujemo jer zaista imamo šta da pokažemo. Tako smo ove godine, idući u susret potrebama i trenutnim mogućnostima određene grupe potrošača, predstavili i "lajt viršlu", nov, veoma jeftin, ali i po kvalitetu izuzetno prihvatljiv proizvod. Reč je o visokokvalitetnom proizvodu, niskoenergentskoj viršli kakve nema na tržištu. Kako kaže naš tehnički direktor, gospodin Karolj Markuš, dovoljno je reći da 100 grama ovog proizvoda sadrži samo 80 kalorija i svega dva odsto masti. Pokazala se kao dobar poslovni potez, potrošači su je već prihvatili, pa ćemo i taj proizvod da uvrstimo u redovan asortiman.

Procenite tržišna kretanja tokom leta i jeseni.

Davor Jovljević: Jasno nam je da se cene “snimaju” svakog meseca, stalno se utvrđuje “težina” cenovnika, iz ugla potrošača, a sa druge strane kod proizvođača se usklađuju cene repromaterijala i hrane. Usled rasta cena žive stoke, poskupljenja goriva i svih režijskih troškova ovog meseca došlo je do rasta cena mesa i prerađevina od mesa na tržištu. Naša predviđanja su da će u narednih mesec-dva da usledi još jednog poskupljenja.

Kako ste organizovali prodajnu mrežu i kakve rezultate postižete?

Davor Jovljević: Razvili smo vlastitu mrežu, imamo veleprodajne i maloprodajne objekte, kao i modernu opremu za distribuciju proizvoda. Industrija mesa "Topola" ima tri stovarišta koja se nalaze u Beogradu, Kraljevu i Nišu tako da je naša distributivna mreža pokrila, može se reći, kompletnu teritoriju Srbije.

Kakva očekivanja imate u saradnji sa trgovcima, a kakve planove za "osvajanje" centralne Srbije?

Davor Jovljević: Do ciljanih potrošača dopiremo i partnerstvom sa trgovinskim kućama. Ove godine očekujemo značajan porast broja kupaca na domaćem tržištu, koje ćemo dobiti realizacijom ugovora sa nekoliko lanaca marketa u Srbiji. Tako smo započeli saradnju i sa trgovačkom grupacijom "Zdrava alijansa", a samim tim i sa TP „Kvin“, kao osnivačem ovog nacionalnog lanca. Za tu kragujevačku trgovinsku kuću se nadamo i smatramo da može da bude naš značajan partner u ovom delu Srbije.

Lepo ste spojili tržišni interes i osobenost našeg podneblja, nosite titulu dvorskog liferanta.

Davor Jovljević: Čast nam je biti u društvu kompanija koje nose titulu dvorskog liferanta. Dobijanje prava korišćenja Kraljevskog grba na svojim proizvodima i nošenje preporuke Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra II, još jedan je od pokazatelja kvaliteta našeg rada.

Naposletku, gospodine Jovljeviću, kroz praktičan savet našim čitaocima, zajedničkim kupcima, recite kako sačuvati tradicionalno dobrog kupca, potrošača?

Davor Jovljević: Pre svega dobrim dizajnom i prepoznatljivo visokim kvalitetom. Svaki novi kupac je i novi izazov i uspeh, jedna je od vodilja IM "Topola".

Autor teksta

Dejan Milošević