Kreativno, Ubrzano učenje – imperativ 21. veka

(Branislav Maričić)

Izvanredno saznanje, potvrđeno naučno dokazanim činjenicama, je da svako, u bilo kom uzrastu, može da nauči bilo šta pet do dvadeset puta brže i deset do sto puta efikasnije.

Po svojoj prirodi, učenje je divan kreativan proces koji se sastoji od, pojednostavljeno rečeno, pet osnovnih faza:

- prijema informacija,

- obrade informacija,

- pamćenja i prisećanja,

- integracije informacija u sistem znanja i

- upotrebe stečenih znanja i veština u praksi.

Svakoj od navedenih faza mora se posvetiti dužna pažnja ukoliko želimo da ostvarimo postavljene ciljeve u procesu obrazovanja (završavanje određene škole, fakulteta) i obavljanja profesionalne delatnosti.

U interesu svakog pojedinca je da nauči kako da uči kreativno, brzo, lako i sa zadovoljstvom. U 21. veku, više nego ikada ranije, postavlja se zahtev za permanentnim učenjem, ne samo u školi, nego i van nje, ne samo kad se pohađa škola ili fakultet već i po njihovom završetku. Reč je o potrebi permanentnog obrazovanja, tj. obrazovanja tokom celog radnog veka i života. U ovaj proces moraju biti aktivno uključeni svi zainteresovani: učenici i studenti, njihovi roditelji, učitelji, nastavnici i profesori, kao i društvene strukture koje imaju zadatak da obezbede materijalna sredstva i ambijent u kome će svako na svojoj poziciji moći da pruži maksimum.

Za kreativno učenje veoma je važno sticanje sledećih sposobnosti:

- shvatanje i rešavanje problema,

- mogućnost stvaralačke obrade novih informacija i gradiva,

- sklonost ka prihvatanju novih ideja,

- smisao za eksperimentisanje,

- kritičnost i nezavisnost mišljenja i

- otvorenost prema novim iskustvima i težnja za originalnim mišljenjem.

Zbog toga, savremena edukacija mora da obezbedi metode za interaktivno i proaktivno ubrzano učenje imajući u vidu najvažnije ciljeve učenja kao što su:

- minimalan utrošak vremena i uložene energije i

- maksimalni rezultati u procesu školovanja i obavljanja profesionalne delatnosti.

Osamdesetih godina prošlog veka britanski psiholog Toni Buzan, jedan od najvećih svetskih autoriteta u oblasti intelektualnog razvoja i teorije i prakse učenja, kreirao je Program razvoja intelektualnih sposobnosti imajući u vidu rezultate istraživanja naučnika dvadesetog veka u vezi s mozgom i njegovim sposobnostima i sve probleme i moguća rešenja u procesu učenja. Program je sveobuhvatan i podrazumeva sticanje znanja i veština u pogledu brzog i efikasnog čitanja, pamćenja i prisećanja, povezivanja novih saznanja u sistem znanja i primene naučenog u praksi.

Šta pokazuju rezultati naučnih istraživanja o mozgu čoveka?

Nekoliko sjajnih naučnika i istraživača dvadesetog veka su nepobitno utvrdili da čovek u glavi ima superbiokompjuter – mozak koji poseduje neslućene sposobnosti. Navešću samo neka od najvažnijih istraživanja i njihove rezultate.

Eksperimenti profesora Rozenvajga

Profesor Mark Rozenvajg, kalifornijski psiholog i neuropsihijatar, proveo je gotovo čitav radni vek u proučavanju ćelije mozga, njenog kapaciteta i sposobnosti skladištenja informacija. Po završenim istraživanjima, 1974. godine, zaključio je da, ukoliko svake sekunde života unosimo deset informacija, u bilo koji normalan ljudski mozak, nećemo moći da popunimo ni deset odsto njegovog kapaciteta.

Eksperimenti profesora Penfilda

Profesor Vilder Penfild, nadaleko čuveni kanadski neurofiziolog i neurohirurg, došao je do svojih otkrića u vezi sa sposobnostima ljudskog mozga gotovo sasvim slučajno. Tokom obavljanja operacija na otvorenom mozgu, sićušnim elektrodama je stimulisao pojedine regije mozga sa ciljem da pronađe moždane oblasti koje su odgovorne za izazivanje epileptičnih napada kod pacijenata.

Na svoje zaprepašćenje, pronašao je da, pri stimulisanju pojedinih ćelija mozga, njegovi pacijenti odjednom postaju sposobni da se savršeno tačno prisete svojih iskustava iz prošlosti. Pacijenti su naročito naglašavali da to nije bilo samo prisećanje, već stvarno ponovno proživljavanje celokupnog iskustva koje uključuje sve čulne doživljaje. Iskustva koja su izbila na površinu sećanja, bila su u opsegu od nedavnih pa sve do onih koja su se dogodila i pre tri-četiri decenije.

Zaključak dr Penfilda je da čovek poseduje savršeno sećanje u svakoj moždanoj ćeliji, ili grupi ćelija, na događaje iz prošlosti i, ukoliko smo u stanju da pronađemo pravi stimulus, pred nama će se odigrati ceo film.

Eksperimenti profesora Anokina

Profesor Pjotr Kuzmič Anokin, jedan od najčuvenijih i najbriljantnijih Pavlovljevih studenata, proveo je poslednje godine svog života proučavajući sposobnost uspostavljanja obrazaca u ljudskom mozgu. Rezultati njegovih istraživanja pokazuju da je broj veza ili stepena slobode u mozgu, rečeno njegovim rečima, toliko veliki, da se može ilustrovati brojem kojii počinje cifrom jedan iza koje sledi nezamisliv broj cifara nula.

Zaključak profesora Anokina je da ljudski mozak praktično nema granica i on ne prihvata nikakve pesimističke izjave u pogledu sposobnosti mozga.

Istraživanja profesora Sperija

Krajem šezdesetih godina prošlog veka, profesor Rodžer Speri iz Kalifornije, objavio je rezultate svojih istraživanja najrazvijenijeg dela mozga, cerebralnog korteksa. Sperijevi nalazi su pokazali da dve strane, ili hemisfere, korteksa teže da međusobno podele intelektualne funkcije. Desna hemisfera je dominantna u sledećim intelektualnim aktivnostima: ritam, prostorno poimanje, geštalt (celovitiost), imaginacija, sanjarenje, raspoznavanje boja i multidimenzionalnost. Leva hemisfera je, čini se, dominantna za drugačiji, ali podjednako snažan sklop intelektualnih sposobnosti: reči, logika, brojevi, nizovi, linearnost, analiza i liste.

Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju da podjednako korišćenje intelektualnih sposobnosti, kako leve, tako i desne hemisfere mozga, daje maksimalan intelektualni rezultat.

Rodžer Speri zaključuje da podjednako korišćenje obe hemisfere mozga vodi ka ubrzanom i efikasnom učenju na svim nivoima.

Kako dalje

U industrijskoj eri, koja je za nama, naglasak je bio na izuzetnim pojedincima koji su bili zamajac razvoja društva.

Danas, u eri informatike, naglasak ne bi smeo da bude samo na izuzetnim pojedincima već i na izuzetnnim timovima i izuzetnim organizacijama koje su već, ili će to biti u bliskoj budućnosti, alfa i omega razvoja društva u celini.

Da bismo bili u stanju da ostvarimo zacrtane ciljeve mora nam biti jasno da je naš najvredniji resurs intelktualni potencijal. Zato je neophodno da, pre svega, razvijemo sposobnost kreativnog razmišljanja, strast za permanentnim sticanjem novih znanja i primenom istih u praksi.

Prosperitet i razvoj svake zemlje već danas zavisi od brzine sticanja novih znanja. Zato bi trebalo učiniti sve da škole, fakulteti i edukativni centri postanu omiljena mesta gde se ljudi okupljaju, edukuju, druže i zabavljaju bez obzira koliko godina imaju, kog su pola, rase i veroispovesti.

Tri najvažnija predmeta, koja bi trebalo da se uče u školi, su učenje o tome kako se efikasno uči, kreativno razmišlja i samostalno kreira vlastita budućnost.

(autor teksta - Branislav Maričić, direktor Edukativnog centra "Finesa" )