(Progressive magazin) Više kasa - više zadovoljnih potrošača

Broj kasa u maloprodajnom objektu je u direktnoj funkciji zadovoljstva potrošača. Kvar jednog jedinog fiskalnog uređaja u objektu znači takoreći nemogućnost dalje prodaje. Kako sprečiti potrošače da pobegnu iz Vaše radnje kad se tako nešto desi?

Maloprodajni objekti najčešće imaju jedno prodajno mesto. Broj prodajnih mesta u maloprodajnom objektu je u direkntoj vezi sa veličinom – kapacitetom prodajnog objekta. U većim maloprodajnim objektima možemo uočiti pet, deset, dvadeset i više maloprodajnih mesta (kasa). Naravno sva maloprodajna mesta nisu uvek ‘otvorena’, nekada radi samo 30 odsto kasa, nekada 50 odsto, a nekada i sve. Sve zavisi od doba dana (i noći), dana u nedelji, dana u sezoni, da li je u toku (ili nije) neka akcija i slično. Veliki marketi imaju tu privilegiju (ili adekvatno razmišljaju), pa unapred opremaju svoje maloprodajne objekte brojem kasa dovoljnim da pokriju i najveće špiceve, navale potrošača. Drugim rečima, oni žele da i kada je najveća gužva, potrošač bude što brže uslužen i ne pobegne, iznerviran gužvom na kasi, kod konkurencije. Dakle, broj kasa je u direktnoj funkciji zadovoljstva potrošača.

Fiskalni uređaji na kasi, kao i svi drugi uređaji, su podložni raznim kvarovima, bilo usled neodgovarajuće upotrebe, ne odgovarajućeg preventivnog održavanja ili neodgovarajuće infrastrukture u maloprodajnom objektu (česte promene napona elektro mreže i slično). Naravno dešava se da i oni ‘otkažu’ i moraju u ovlašćeni servis na redovan godišnji tehnički pregled, vanredan pregled usled ‘pojačane’ eksploatacije, zamenu nekog delića koji se najviše troši (kvari) i slično. Kako u tim slučajevima to prodajno mesto (kasa) može da funkcioniše?

Zakon kaže da u slučajevima neispravnosti fiskalnog uređaja, maloprodajni objekat mora da radi tako što će se (dok je fiskalni uređaj u ovlašćenom servisu na redovnom tehničkom pregledu ili popravci) umesto fiskalnih isečaka izdavati ‘papirnati paragon blokovi’, koji će se na kraju dana prikazati u trgovačkoj knjizi kao deo prodaje (stvaranje obaveze za PDV). Što se zakona tiče to je u redu, ali kako to ide u praksi?

Kasiri opremljeni silnom tehnologijom (PC računar, fiskalni uređaj, GPRS modem, skeneri barcodea, POS terminali za plaćanje putem platnih kartica I drugo) imaju najvažniju funkciju, da pažljivo ‘osluškuju’ da li je barcode skener prepoznao artikal ili nije. Ako nije prepoznao, njihova dužnost je da izvrše prodaju na neki drugi komplikovaniji način, bilo da ručno unesu ‘nečitak barcode’ bilo da pronađu željeni artikal pomoću ‘dela naziva’. Šta kada je fiskalni uređaj u kvaru (u ovlašćenom servisu)?

Tada je PC računar, barcode skener neupotrebljiv. Kako prepoznati sve te artikle, kako ‘saznati’ njihovu cenu (prosečan maloprodajni objekat robe široke potrošnje ima bar 5.000 artikala, a veći I više od 10.000 artikala i cena). Znači zakon je jasan, potrebno je pisati paragon blokove, ali u praksi je to gotovo nemoguće. Zamislimo samo koliko bi vremena bilo potrebno da se artikli iz prosečne potrošačke korpe jednog supermarketa ‘prepišu’ na paragone sa tačnim nazivima i cenama. Ne želim ni da prognoziram. Zaključak je jednostavan, marketi – prodavnice robe široke potrošnje gotovo da ne mogu da funkcionišu ako je fiskalni uređaj u kvaru. Pa kako oni rešavaju taj problem?

Rešenje je sa početka ove priče, veći broj fiskalnih uređaja (kasa) pored funkcije uključivanja u rad saglasno sa brojem potrošača, ima i funkciju smanjenja rizika u slučaju otkaza nekog od fiskalnih uređaja. Drugim rečima, problem neispravnosti nekog fiskanog uređaja (u objektu sa više fiskalnih uređaja) osetiće se tek ako je potrebno maksimalno iskorišćenje kapaciteta, to jest ako bude potrebno da sva prodajna mesta budu ‘otvorena’, to jest rizik otkaza je sveden na najmanju moguću meru.

Iz analize sledi da je sve tako jednostavno kada ste veliki, imate velike maloprodajne objekte, sa više prodajnih mesta, onda je i rizik otkaza nekog uređaja sasvim podnošljiv i skoro da ne utiče na poslovanje. A šta je sa malim trgovcima, onima koji imaju po jedno prodajno mesto u maloprodajnom objektu. I tu možemo razlikovati dva slučaja male (i ne tako male) trgovce koji imaju po jedno prodajno mesto u maloprodajnom objektu, ali imaju više maloprodajnih objekata na nekoj teritoriji (u jednom mestu, jednom regionu) i male trgovce koji imaju samo jedan maloprodajni objekat. Razmotrimo najpre slučaj trgovaca sa više maloprodajnih objekata sa po jednim prodajnim mestom. Oni su (iako imaju u svakom objektu po jedan fiskalni uređaj) ipak u povoljnijem položaju (ili mogu biti u povoljnijem položaju), dakle veoma slično kao i veliki trgovci). Iako kvar - otkaz jednog jedinog fiskalnog uređaja u maloprodajnom objektu, znači takoreći nemogućnost dalje prodaje (dok je uređaj u ovlašćenom servisu), rešenje u skladu sa zakonom ipak postoji.

Pretpostavimo da trgovac ima pet maloprodajnih objekata i da naravno želi da smanji rizik otkaza na najmanju moguću meru. On može da kupi i instalira u svakom maloprodajnom objektu po dva fiskalna uređaja (pod pretpostavkom da ima dovoljno mesta i kapitala) i da se kada jedan otkaže, služi drugim dok se prvi ne vrati iz servisa. To je takozvano dupliranje kapaciteta, što je ekonomski neisplativo. Ali, pretpostavimo da taj trgovac (koji ima pet maloprodaja) ima samo u jednom (najvećem od svojih objekata) dupliran kapacitet. Njegova investicija u fiskalne uređaje po maloprodajnom objektu je uvećana za 20 procenata. Taj drugi fiskalni uređaj (u tom objektu) mu pomaže da brže usluži potrošače, pred praznik, na početku vikenda, u kritičnim delovima dana, kada je veća gužva, ali mu pomaže i da smanji rizik otkaza u celom svom lancu. Kako?

Zakon dozvoljava da se izvrši privremena promena objekta (to jest da se fiskalni uređaj premesti iz jednog maloprodajnog objekta u drugi u okviru istog poreskog obveznika (preduzetnika ili firme) privremeno Dovoljno je da se samo uputi zahtev ovlašćenom servisnom centru da se taj uređaj privremeno ‘preseli’ iz objekta X u objekat Y, da se o tome obavesti poreska uprava putem ZPA obrasca i ceo posao se može završiti za sat vremena. Dakle, u slučaju otkaza fiskalnog uređaja u jednom objektu, trgovac može (ako raspolaže rezervnim fiskalnim uređajem u drugom objektu) da paralelno sa odnošenjem neispravnog fiskalnog uređaja u ovlašćeni servis, ponese i drugi (rezervni uređaj) iz drugog objekta. Zatim, da taj drugi fiskalni uređaj stavi u privremenu upotrebu u maloprodajni objekat (čiji je uređaj u kvaru) i nastavi sa normalnom prodajom, u roku od sat vremena. Nakon uspešne popravke uređaja, taj uređaj se vraća u svoj maloprodajni objekat, a ‘pozajmljeni uređaj’ se takođe vraća u svoj prvobitni objekat. Naravno, ovom procedurom država nije oštećena, evidentiran je kompletan promet, gprs modem će ‘redovno’ poslati ostvarene promete u Poresku upravu, a trgovcu je omogućen nesmetan rad, nije izgubio svoje potrošače, i svi su zadovoljni – i država i trgovac i potrošači.

I za kraj nam je ostao još slučaj trgovca koji ima samo jedan fiskalni uređaj i samo jedan maloprodajni objekat. Iz priloženog se vidi da je on najugroženija vrsta, on gotovo da ne može da se zaštiti od rizika kvara na fiskalnom uređaju. Njemu predstoji jedino da odnese uređaj u ovlašćeni servis, sačeka (ako je moguće) da se kvar odmah otkloni ili da čeka izlazak inspektora poreske uprave, ako to intervencija zahteva, a da u međuvremnu prodaje putem izdavanja paragon blokova, koliko I dokle može.

Autor: Miroslav Cvetković

Tekst u celosti preuzet iz: www.crier.co.yu