Placevi poslednja nada za hemijsku industriju - Novosadski HINS od 2008. u stečaju

Prodaja kapitala novosadske Fabrike deterdženata i sapuna, poznate po skraćenom nazivu HINS – Hemijska industrija Novi Sad, oglašena je po peti put, a potencijalni kupci treba da šalju zatvorene ponude do 21. septembra. Imovina, procenjena na 242 miliona dinara, prodaje se iz stečaja, uvedenog još 2008. godine.

Poverenik HINS a.d. u stečaju Jadranko Protić kaže da su objekti sačuvani i da je nešto od mašina i ostalo.

– Imovina je u pristojnom stanju, što znači da se okolina održava, pa objekti i parcele nisu u korovu i travi – navodi on.

HINS je svojevremeno bio podeljen u više proizvodnih celina, a osim deterdženta i sapuna, proizvodio je auto-kozmetiku, poliesterske smole, eval ploče, duvanu ambalažu…

Prodat je u oktobru 2004. godine za oko 46,6 miliona dinara domaćim biznismenima Branku Jovanoviću i Dušanu Prodanovu, koji su preuzeli i dugove nekadašnjeg giganta i obavezali se da će investirati. Pošto od toga nije bilo ništa, tadašnja Agencija za privatizaciju je s njima raskinula kupoprodajni ugovor.

Pre dve godine prodata su dva najveća pogona te fabrike, Eval od 12.000 kvadratnih metara, čiji najpoznatiji proizvod su bile eval ploče, i Emanit, površine 9.000 kvadrata, za proizvodnju plastike. Ostali su još pogoni Sinteza i Idol.

– Linije u tim pogonima mogu se osposobiti, jer isto je kuvati iz starog lonca kao i iz novog. U Sintezi se kuvala smola, koja se i sada kuva isto kao i pre deset i više godina, a Idol je radio kućnu hemiju i auto-kozmetiku, što i sada može – kaže nekadašnji zastupnik državnog kapitala u HINS-u Simo Čabarkapa, koji je fabriku vodio posle poništene privatizacije od 2006. do uvođenja stečaja 2008. godine.

Po njegovim rečima, za HINS su svojevremeno bili zainteresovani Lukoil i engleski preduzetnici, ali su želeli čist račun, kojeg nije bilo zbog kredita Pariskog i Londonskog kluba, nastalih pre 20 i 30 godina, i hipoteke na celokupnu imovinu koju su stavili vlasnici iz privatizacije.

– Pretpostavljam da su sada računi čisti. Imovina HINS-a je i sada vredna zbog infrastrukture i dobre lokacije – smatra Čabarkapa.

– Nekada su proizvodi HINS-a bili cenjeni. Radilo je pre vlasničke transformacije i 700 radnika, a toliko bi se i sada moglo zaposliti, jer kapaciteti i proizvodni program HINS-a mogu pokriti potrebe žitelja Novog Sada i šire – kaže Čabarkapa.