Rajskim putem do Đavolje varoši - u toku radovi na prilazima jedinstvenom prirodnom fenomenu

Na putu prema Podujevu, od Rače, pa levo uz Veliku Kosanicu, nižu se sela na ćuvicima, na kosama i po dolovima baš kao sa razglednica iz Švajcarske. Od Sastavaka pa sve do Zebice, brekću teške mašine Preduzeća za puteve "Niš".

Planirano je da se svi poslovi završe do 1. oktobra. Buldožeri ruše ogromne stene, ispravljaju oštre krivine, popunjavaju ulegnuća i skidaju slojeve zemlje gde su usponi veliki. Pored mnogobrojnih mašina, kroz ove vrleti, između brda i klanaca, probijaju se putnička vozila raznih registarskih oznaka. Kao da je ceo svet krenuo ovamo u ove slikovite i još netaknute predele.

Na putu srećemo starinu koji u kesi nosi dva hleba. Išao je, reče, u prodavnicu, dole u Raču. Sam živi, pa nema ko da mu mesi. Ovaj put će da otvori oči narodu ovog kraja, gde je nekad sve vrelo od života, nada se. Sad, eto, i ovde u Kupinovo, veli, vraćaju se ljudi, obnavljaju kuće, kupuju imanja... Ali još ima mnogo mladih neženja i samaca kao što je on, Tomislav Ristović, kako reče da se zove. Deda mu Arsenije bio gajdaš na glasu i svirao na dvoru, gde mu je i otac Radojica bio u kraljevoj gardi, kazuje sa ponosom.

Pored puta ukazuju se oaze livada i starci i starice sa ovcama i kravama. A u Zebici moćna drobilica pretvara velike stene u sitan kamen i tucanik, koje teški kamioni raznose duž puta. Pred jedinom prodavnicom radnici se hlade pivom. Odavde, opet ulevo uz uspone i živopisno korito potoka, stiže se u predeo dubokih senki stoletnih bukava. Među njima – niz atraktivnih brvnara. To je predgrađe Đavolje varoši.

– Ovo je prva turistička sezona u kojoj su naši ugostiteljski i drugi objekti počeli da rade ovde u Đavoljoj varoši – kazuje nam direktor "Planinke" Radovan Raičević, čije preduzeće gazduje ovim neviđenim fenomenom, kao i banjama u Lukovu i Prolomu.

– Izgradili smo kuhinju, restoran, galeriju slika i fotografija, toalete, postavili duž staza klupe za odmor, pristupna stepeništa i vidikovce sa kojih se najbolje vide sve figure, osvetlili lampionima tako da se i noću mogu da posećuju – nabraja Raičević.

Sledeći korak je, dodaje, izgradnja objekata za prenoćište. Sad su u toku radovi na izgradnji crkve brvnare, na mestu gde su ostaci neke iz davnih vremena. On nam govori koliki značaj za turizam ovog siromašnog i zabitog kraja ima prava prezentacija Đavolje varoši, što podrazumeva i dobar put i sve drugo, kao što je osveženje, hrana, smeštaj... Otuda se ovde sve priprema kao u pravoj srpskoj seoskoj kući: hleb iz crepulje, domaći sir i kajmak, jagnjeće pečenje ispod sača... Oni koji su ovu prirodnu retkost posećivali samo pre godinu-dve zaista neće moći da je prepoznaju.

Pred restoranom na drvenim klupama i za stolovima sva su mesta zauzeta. Srećemo jedan mladi par, opremljen kamperski, sa kartama i prospektima. Ona je Ivana iz Aleksandrovca, on Ivan iz Kruševca, žive u Beogradu. Nisu, vele, ni sanjali da je sve ovde prelepo: i kameni glavuci, ali i nedirnuta priroda. Na stazi koja vodi ka figurama srećemo i još jednu porodicu, beogradsku: Slađana i Zoran Canić sa njegovom sestrom Zoricom. Roditelji su im, kažu, službovali kao nastavnici po selima Toplice, a oni, eto, tek sada da vide ovu lepotu i retkost.

Arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković ukazuje nam na ostatke srednjovekovnih građevina: kulu Kosančić Ivana, na crkve po visovima i rudarska okna koja su ovde otvarali još Sasi i koja vidimo duž Crvenog potoka. Uvrh njega je Đavolja jaruga i ona – Đavolja varoš! To su 202 zemljane figure najčudnijih oblika i visina (od dva do 15 metara) sa kamenim glavutkom na vrhu. Deluju zaista kao iz nekog sna – pa nije čudo što ima mnogo legendi o njihovom postanku. Dole je i izvor potoka sa sasvim crvenom vodom.

Još od šezdesetih godina, ovo je sve pod zaštitom države, a od 1995. ima i status izuzetnog prirodnog dobra. Ali, mnogo je vremena trebalo pa da doživi pravo interesovanje turista. Na tome su poslednjih godina mnogo radila dva Radovana: Tanasković iz Turističke organizacije Kuršumlije i Raičević iz "Planinke". Predlog da Đavolja varoš bude uvršćena u jedno od svetskih čuda doneo je, izgleda, ovom kraju i pravi turistički bum. Ovamo je sve više posetilaca iz celoga sveta, a mi videsmo i jedan grafit ispisan kineskim pismom...