U Srbiji najmanje hiljadu radnji polovne garderobe - Na gubitku i država i domaći proizvođači odeće

U Srbiji trenutno posluje 740 firmi koje se isključivo bave preprodajom uvozne, nošene garderobe, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR). Verovatno je da bi ih u konačnom zbiru bilo mnogo više – najmanje hiljadu, da postoji zvaničan spisak svih onih koji su proteklih godina ušli u taj, reklo bi se, sve unosniji posao.

– Moguće je da ih ima i više, ali kod nas se registruje jedna, pretežna delatnost. Firme, takođe, imaju mogućnost da se bave ostalim poslovima koja su zakonom dozvoljeni – navode u APR-u.

U Upravi carine list Politika nije uspeo da dobije podatak o količinama te robe koja se u Srbiju uvozi iz Austrije, Nemačke ili Italije – odakle odbačena odeća najčešće stiže na naše tržište.

Iz registra APR-a vidi se da ih je poslednjih godina najviše otvoreno u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Nišu i Zrenjaninu. Ali i to da praktično ne postoji mesto u Srbiji koje nema bar jednu ovakvu prodavnicu. Tako priliku da se snabdeju polovnim komadima garderobe imaju i potrošači iz Žagubice, Svrljiga, Ražnja, Lebana, Srbobrana, Mionice, Krupnja…

Jasno je da poslovnu politiku preduzetnika diktiraju životni standard i male plate jer mnogi jedino u ovim radnjama (sa izuzetno niskim cenama) imaju prilike da sezonski obnove garderobu. Sve je više trgovaca koji nude i odeću za decu pa se tako u sekondhendima oblače čitave porodice.

Karakteristično je da su sekondhendi ranije kod nas otvarani na periferijama i u neuglednim lokalima, delom zbog manjeg prometa, a više zbog nelagode ljudi prinuđenih da se oblače u ovim radnjama. Danas trgovci imaju interesa da plaćaju visoke zakupnine na odličnim lokacijama u centru grada, što odavno nije neobično ni u svetu.

Milan Knežević, vlasnik Modusa, međutim upozorava da su zbog uvoza polovne odeće na gubitku i država i domaći proizvođači. Ali, kako kaže, i građani koji, iako imaju koristi jer kupuju jeftinu često i firmiranu odeću, nisu sigurni da li je ona dezinfikovana i odakle dolazi.

– Ako neko kupuje majicu od evro, a ne plaća je osam, onda je jasno koliki su gubici od poreza i doprinosa. Tu je gotovo sve sumnjivo. Ne rade se ispitivanja zdravstvene bezbednosti kvaliteta, sirovinskog sastava… Ne zna se ko je odgovoran za to što se prodaje, verovatno niko – kaže on, ističući da jedan deo zemalja Evropske unije sekondhend robu prodaje samo sa domaćeg tržišta dok se kod nas uvozi "zakonski potpuno nedefinisano".

– Veliki problem je što među tu robom ulazi brendirana roba. U ovim radnjama sada možete naći i artikle po veličinama i u istim bojama, što znači da su namenski uvezeni. Roba se uvozi na kilogram, što je takođe sumnjivo – kaže Knežević i ističe da je ta roba pokrila onaj deo tržišta na koji polaže pravo značajan deo naših proizvođača.

Uz pune buvlje pijace kineskih stvari, konkurencija je, kaže, neizdrživa, zbog čega je domaća tekstilna industrija bukvalno na izdisaju. Beležimo rast samo u "lon" poslovima, ugovorenim za izvoz, jer postoji desetak firmi koje ovde proizvode i sve plasiraju na druga tržišta.

– I u EU se mnogo kupuje ovakva vrsta robe, ali tamo uglavnom kupuju migranti. Ogromne količine prenose u torbama. Mislim da se 70% polovne odeće kupuje u inostranstvu za dalji šverc. Ali kontrole nema, tako da je teško proceniti koliko odeće zaista ulazi na crno. Dovoljno je proći buvljacima širom Srbije gde se prodaju stotine tona takve robe – kaže Milan Knežević.

U Upravi carine kažu da pri uvozu korišćene odeće, koja je namenja daljoj prodaji, postupaju prema posebnom Uputstvu koje je izdalo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.

Kako objašnjavaju, Uprava za zaštitu životne sredine izdala je poseban akt još 2004. godine po kome uvoznici korišćene odeće nisu u obavezi da pribavljaju posebne dozvole za uvoz otpada. Uslov je da je ona klasifikovana, dezinfikovana i ekstrakvaliteta, odnosno "ista kao nova". Jednako važi i za nešto niži kvalitet garderobe na kojoj, kako navode, može da bude "po koja fleka".

– Sva polovna garderoba mora da bude razvrstana prema vrsti i praćena detaljnom specifikacijom – ističu u Upravi carine i dodaju da su se naknadno, pre četiri godine, obratili nadležnom ministarstvu kako bi dobili informaciju da li to uputstvo i dalje važi. Odgovorili su da na snazi ostaju ista pravila za uvoznike, ali je naznačeno da upotrebljavanu obuću vlasnik ne može da dezinfikuje i dovede do ekstrakvaliteta. Ona se smatra otpadom i ne može da se uvozi u Srbiju ni za dalju prodaju ni u humanitarne svrhe.