(E Magazin) Ekstremni i mali sportovi donose novac
Nekim je sportovima trebalo dugo vremena da privuku ne samo pažnju javnosti već i takmičare, dok su neki preko noći postali jako popularni, pogotovo među mlađom urbanom populacijom. Poslednjih godina najveću popularnost su tako doživeli razni ekstremni i, uslovno rečeno, mali sportovi. Sportisti u tim sportovima koriste svoje fizičke sposobnosti kako bi podigli nivo adrenalina i doživeli uzbuđenje kakvo je teško moguće u konvencionalnim sportovima. Postići pogodak u fudbalu, košarci, rukometu, vaterpolu svakako je uzbudljivo, pogotovo ako to još donosi i pobedu. Ali oni koji su zaluđeni ekstremnim sportovima tvrde da ništa ne može da se meri sa osećajem kakav izaziva recimo surfovanje na talasima visokim nekoliko metara. U mnogim situacijama u opasnost se dovodi i vlastiti život, a neki kažu da je čar baš u opasnosti koja vreba.
Skejtbording
Mnogi misle da je skejtebording samo hobi za tinejdžere koji ne znaju šta bi sa sobom i svojim slobodnim vremenom. Poslednjih dvadesetak godina jedan je 40-godišnjak postao ikona ovog sporta, a pritom godišnje zarađuje milionske dolarske iznose. Reč je o Toniju Houku, skejtborderu koji je izmislio preko 80 različitih trikova u ovom ekstremnom sportu, uključujući slavni „spin 900”.
Još kao 14-godišnjak Toni Houk je postao profesionalac, a na prvom takmičenju osvojio je nagradu vrednu 150 dolara, da bi u sledeće četiri godine postao najpoznatiji skejtborder na svetu. Pre navršene osamnaeste godine života Houk je već dva puta bio na svetskoj turneji, a imao je i vlastitu liniju skejtbordova. Prvu je kuću kupio još kao srednjoškolac, a u tinejdžerskim je godinama zarađivao stotine hiljada dolara godišnje od turnirskih nagrada, pojavljivanja u javnosti i raznim američkim i kanadskim TV stanicama, te od prodaje skejtbordova. Danas samo od video igre „Tony Hawk`s Pro Skater” zarađuje oko šest miliona dolara godišnje, a zajedno sa ostalim prihodima godišnji mu prosek zarade iznosi oko 10 miliona dolara. Cifre su za nas u Srbiji više nego zapanjujuće, ali stvarne.
Da ne biste pomislili da je skejtbording unosan višemilionski sport, treba naglasiti da nijedan drugi profesionalni skejtborder ne zarađuje ni približno velik novac kao Toni Houk. Pa ipak, bolji među njima znaju godišnje da zarade i više od solidnih 80.000 dolara.
BMX
Dejv Mira je Toni Houk BMX trka. Zahvaljujući X-igrama Dejv Mira je zaradio brojne medalje i tako postao zvezda ovog sporta, ali i ekstremnih sportova uopšte. Naravno, i on poput Houka najviše zarađuje zahvaljujući sponzorskim ugovorima, iako ni iznosi novčanih nagrada na turnirima nisu zanemarljivi.
Na BMX svetskom prvenstvu 2001. godine „Right Guard Xtreme” osvojio je prvo mesto u dve kategorije i dobio nagradu od 7.500 dolara za svaku. Od tada je kući odneo mnoštvo trofeja, pritom pristojno popunivši i svoj bankovni račun. Dejv Mira danas ipak najviše zarađuje u drugim poslovima, do kojih je došao zahvaljujući slavi koju je stekao u BMX svetu. Tako danas radi na MTV-ju, gde je voditelj emisije „The Real World/Road Rules Challenge”, a izdao je i video igru sa svojim likom „Acclaim`s Dave Mirra Freestyle BMX”, koja je jedna od najomiljenijih kod američke predadolescentske i tinejdžerske generacije.
Snoubording
„Philips U.S. Open Championship” je najveći događaj u svetu snoubordinga i privlači najbolja svetska imena ovog sporta, pa tako i sponzore. Prošle godine su Keli Klark i Dani Kas osvojili glavne nagrade, pri čemu je svaki zaradio po 20.000 dolara. To je bila Klarkova druga, a Kasova treća titula. Drugoplasirani su kući otišli sa 10.000 dolara, dok su nagrade za treće, četvrto i peto mesto iznosile 5.000, 2.000 i 1.500 dolara. Baret Kristi je na X-igrama do sada osvojila ukupno 10 medalja, a tokom devet godina, koliko se održavaju X-igre, zaradila je oko 90.000 dolara samo na tom takmičenju. Zanimljivo je da ta devojka iz Sjedinjenih Američkih Država godišnje zarađuje oko 100.000 dolara, i to samo reklamirajući razne proizvode vezane za snoubording.
Surfing
Surfajući na višemetarskim talasima možete da zaradite milione dolara, naravno, ako ste pravi stručnjak i znalac. Neki su surferi tokom karijere zaradili i preko milion dolara. Australijanac Džoel Parkinson na prošlogodišnjem prvenstvu „Boost Mobile Pro of Surf Championship” inkasirao je 30.000 dolara, a drugoplasirani Keli Slejter, inače šesterostruki svetski prvak, kući je otišao sa 15.000 dolara.
Slične je veličine i nagradni fond na šampionatu „Quiksilver Pro Final” koje se svake godine održava na Fidžiju, gde je Demijen Hobgud sa Floride 2004. godine odneo 30.000 dolara za prvo mesto. Dvostruki svetski prvak Endi Ajrons prema podacima Saveza profesionalnih surfera prošle je godine zaradio čak 190.000 dolara, a tokom karijere ukupno je svoj bankovni račun poboljšao za oko 900.000 dolara približivši se tako već pomenutom Keliju Slejteru i Saniju Garsiji, koji su u svojim vrlo uspešnim surferskim karijerama zaradili preko milion dolara.
Kuglanje
Većina ljudi kuglanje ne smatra pravim sportom. Za mnoge je to više razbibriga i hobi za starije osobe koje vole u društvu popiti po koje pivo ili kolu i pritom se malo rekreirati. Oni koji su se barem jednom okušali u veštini kuglanja znaju da nije ni približno jednostavno kako na prvi pogled izgleda uputiti kuglu tešku nešto više od sedam kilograma pravilno do cilja. Opet, oni drugi kojima to ide jako dobro, na svom kuglačkom talentu, ako niste znali, mogu i dobro da zarade.
Jedan od najpoznatijih kuglaša na svetu Volter Rej Vilijams Junior u karijeri je inkasirao 3,4 miliona dolara. Na velikim takmičenjima prva nagrada obično iznosi 100.000 dolara, a američki kuglaši godišnje prosečno zarađuju oko 117.000 dolara, dok je najmanja zarada oko 70.000 dolara, što i ne zvuči baš tako malo.
Karling
Za one koji ne znaju što je to karling, dovoljno je reći da je to sport koji najviše podseća na brisanje poda. Teško je zamisliti da neko može da zarađuje veliki novac zahvaljujući kotrljanju velikog paka, na koji kasnije juriša sa metlom u ruci. Možda zvuči nezamislivo, ali je ipak izvodljivo.
Poput teniskih grend slemova u Melburnu, Rolan Garosu, Vimbldonu i Njujorku, i karling ima svoja četiri prestižna turnira: BDO Curling Classic, M&M Meat Shops Masters of Curling, Canadian Open of Curling i PharmAssist Players Championship. Svaki od ovih turnira osim poslednjeg nudi prvu nagradu vrednu oko 83.000 dolara, dok na PharmAssist Players Championship prva nagrada iznosi 125.000 dolara. Desetak najboljih karling igrača na svetu trenutno prosečno zarađuje oko 55.000 dolara, dok najbolji na svetu ima godišnja primanja oko 85.000 dolara. Odnedavno je ovaj sport prisutan i u našoj zemlji.
Mali sportovi
Pored ekstremnih sportova, koji su poslednjih godina postali hit u celom svetu, raširivši se iz Amerike na ostale kontinente u rekordnom roku, veliku pažnju planetarne javnosti zauzimaju i tzv. mali sportovi. Sportisti u velikim sportovima uživaju u slavi i bogatstvu. Kada se jednom odluče za završetak igračke karijere, fudbaleri i košarkaši ne moraju više da razbijaju glavu time šta će raditi da bi preživeli. Prosečni košarkaški i fudbalski ugovori u Evropi mere se u stotinama hiljada evra, dok oni koji malo manje vrede godišnje inkasiraju nekoliko desetaka hiljada evra. Poređenja radi, prosečan Srbin mora da radi oko sedam godina za nekih tridesetak hiljada evra, što je danas u sportskim okvirima beznačajan i uvredljiv ugovor.
Kada su u pitanju NBA i fudbalske zvezde, njihovi se ugovori mere desetinama miliona dolara, a vrlo veliki broj igrača za koje prosečan sportski poznavalac nije nikada čuo zarađuje po nekoliko miliona dolara godišnje. Sa druge strane, teško je poverovati da neki ljudi koji se bave sportovima koje većina ljudi ni ne smatra pravim sportom takođe zarađuju neverovatno mnogo. Ljudi širom sveta donose kući novac koji su zaradili baveći se onim što vole, nečim što bismo pre nazvali hobijem, nego sportom.
Naravno, njihove premije nisu ni približno velike poput novca koji zarađuje jedan Dejvid Bekam ili Šekil O`Nil, ali svejedno su neki od njih u svojim karijerama zaradili čak i milione dolara. Zato, kada ne znate kuda sa sobom u slobodno vreme, nije naodmet uložiti malo više truda u rekreaciju, ili hobi. Nikad se ne zna kada će se uloženo dobro isplatiti…