Srbija ima zdrave osnove za dinamičan rast - Odliv radne snage i porezi i dalje opterećuju privredu

Srbija je danas mnogo drugačija nego pre četiri godine i ima zdrave osnove za održiv, dinamični privredni rast, čije će efekte građani osetiti u svojim novčanicima, rekla je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Brnabić je, otvarajući 17. Ekonomski samit Srbije, pod nazivom "Mapa puta ka unapređenju konkurentnosti", rekla da je ova vlada, nastavljajući politiku prethodne, koja je započela teške reforme koje su bile neophodne, smanjila javni dug, uvela fiskalnu disciplinu i konsolidovala javne finansije.

Javni dug, kako je navela, smanjen je u ovoj godini za 8% BDP-a, te je dodatno ostvaren i budžetski suficit, krajem septembra, u visini od 66 milijardi dinara.

- U ovoj godini do danas ostvaren je rast spoljnotrgoivinske razmene za više od 13%, izvoz je porastao za nešto više od 13%, a nezaposlenost smanjena za 5,5%. Imamo rast stranih investicija, i uverena sam da ćemo uspeti da do kraja godine imamo rast od blizu 13% - objasnila je Brnabić.

Izrazila je posebno zadovoljstvo što je dogovorom između sindikata i poslodavaca povećana minimalna cena rada za 10%, sa 130 na 143 dinara, što je, kako je konstatovala, veoma značajno za 350.000 zaposlenih koji primaju minimalac u Srbiji.

- Stvorili smo uslove za trajno povećanje penzija, kao i za povećanje plata velikog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji su i podneli najveći teret štednje - ukazala je ona.

Brnabić je ukazala i na značaj povezivanja tržišta regiona što će dovesti do većeg broja investicija i radnih mesta, a tako i veće trgovinske razmene.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac izjavio je danas da su direktne strane investicije u prvih sedam meseci ove godine bile 1,2 mlrd EUR, što je više nego u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana zajedno.

Trivunac je na Srpskom ekonomskom samitu rekao da se nastavlja pozitivan trend oporavka privrede, prošle godine privredni rast je bio 2,8%, a ove godine očekuje se od 2,6% do 3%. Naredne godine, kako je rekao, očekuje se da će privredni rast biti 3,5%.

On je istakao da je stopa nezaposlenosti smanjenja za tri godine sa 26% na 11,8% i dodao da ne planira tu da se stane, već da se nastavi takav trend.

Najavio je da će u narednom periodu u fokusu Ministarstva privrede biti mere za povećanje konkurentnosti, kako bi se povećao i privredni rast.

Trivunac je rekao da će fokus biti privlačenje strateških investicija, rast izvoza, brži rast startap preduzeća, veći doprinos malih i srednjih preduzeća, rešavanje problema velikih gubitaša, privatizacija preostalih preduzeća i kreiranje nove industrijske politike.

Državni sekretar je naveo i da Ministarstvo privrede u saradnji sa Svetskom bankom radi na donošenju nove industrijske politike do 2030. godine.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je u uvodnom izlaganju na Srpskom ekonomskom samitu ukazao da se Srbija po pitanju podizanja konkurentnosti suočava sa velikim izazovim, od kojih je najveći odliv stručne radne snage.

- Svi imaju isti problem, a to je što mnogi ljudi napuštaju zemlju i odlaze da rade na drugim tržištima - rekao je Čadež.

Istakao je da uzrok tome nije samo stanje srpske ekonomije, već potreba za radnom snagom u Nemačkoj i Austriji, a sada i u Slovačkoj, Češkoj i Rumuniji, koje su, kako je rekao, promenile zakonodavstvo i olakšale migraciju radne snage. Prema Čadežu, migracija stručnjaka i radne snage je realnost, ali je istakao da Srbija sa tim mora da se izbori.

Čadež kaže da postoje različiti mehanizmi za zadržavanje kadrova i dodaje da je jedno od rešenja promena obrazovnog sistema, pre svega uvođenje dualnog sistema obrazovanja.

Srbija, kaže, ima izgrađene instrumente za privlačenje investitora koji daju rezultate. Ipak, kao problem vidi infrastrukturu koja je neophodna da bi se robe brže i jeftinije prevozile sa jedne na drugu tačku.

- Kompanije ovde imaju mnogo veće troškove logistike nego u EU, samo zbog infrastrukture. Moramo da se pozabavimo tim pitanjem. Neophodno je da se poveže region Zapadni Balkan kao celina, kao region, sa EU, a ne pojedinačno - smatra Čadež, dok predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi da bi mnogo bolje rezultate privreda Srbije postigla kada bi se smanjila poreska opterećenja, pre svega porez na profit.

Prema njegovim rečima, i dalje ima mnogo parafiskalnih nameta, ali i plaćanja komunalnih usluga po višim cenama nego što to plaćaju građani, što ne ostavlja dovoljno mesta za ulaganje, a samim tim i za povećanje konkurentnosti. Ukazao je da je podrška izvoznicima nedovoljno efikasna, što se može videti kroz primer otežanog povraćaja PDV- a.

Dvodnevni, 17. Ekonomski samit Srbije, u organizaciji grčke kompanije TGI group, trebalo bi da ponudi rešenja za podizanje konkurentnosti srpske privrede, mogućnosti za privredni rast, finansiranje projekata u javnom i privatnom sektoru, digitalizaciju poslovanja, evropski put Srbije, bezbednosna pitanja, energetika i drugi sektori.