Evropska komisija odbila produženje roka za privatizaciju NLB banke - Sankcija za kašnjenje može biti i prodaja podružnice u Srbiji?
Komentari
(Foto: Maryna Pleshkun/shutterstock.com)
Prodaja 75% deonica NLB-a i dalje je značajna obveza Slovenije kako bi se osigurala dugoročna održivost banke kojoj je Komisija 2013. odobrila primanje znatne državne pomoći, navedeno je u Bruxellesu nakon razgovora evropske poverenice za tržišno natecanje Margrethe Vestager i slovenske ministarke finansija Mateje Vraničar Erman.
Ona je najavila da će se kontakti s Komisijom na tehničkom nivou o problematici privatizacije NLB-a nastaviti.
Evropska komisija je već dva puta odobrila produženje roka Sloveniji za prodaju većinskog udela u najvećoj domaćoj banci. Prema dogovoru iz ove godine, Slovenija je trebalo privatizaciju da sprovede u dva koraka, no vlada je već započeti proces prodaje putem inicijalne javne ponude deonica sredinom godine prekinula, neslužbeno zbog niskih ponuđenih cena te predložila Komisiji da se proces prolongira na tri godine.
Kako prenose slovenski mediji, jedna od eventualnih sankcija Bruxellesa za kašnjenje prodaje mogla bi biti instrukcija da slovenska vlada mora naložiti prodaju podružnica NLB-a u Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji, što bi smanjilo njene prihode i razvojni potencijal.
Slovenska vlada navodno je spremnija na plaćanje eventualne kazne za kašnjenje privatizacije banke nego na prodaju banaka-kćeri na Balkanu, što bi smanjilo NLB-ovu privlačnost za investitore i njenu bilancu te je svelo na lokalnu banku bez većeg značaja, javljaju slovenski mediji.
Kao jedan od razloga zašto želi da prolongira privatizaciju NLB-a slovenska vlada je Komisiji navela da joj cenu u ovom trenutku opterećuje nerešeno pitanje dela stare devizne štednje hrvatskih građana.
Kako prenose slovenski mediji, jedna od eventualnih sankcija Bruxellesa za kašnjenje prodaje mogla bi biti instrukcija da slovenska vlada mora naložiti prodaju podružnica NLB-a u Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji, što bi smanjilo njene prihode i razvojni potencijal.
Slovenska vlada navodno je spremnija na plaćanje eventualne kazne za kašnjenje privatizacije banke nego na prodaju banaka-kćeri na Balkanu, što bi smanjilo NLB-ovu privlačnost za investitore i njenu bilancu te je svelo na lokalnu banku bez većeg značaja, javljaju slovenski mediji.
Kao jedan od razloga zašto želi da prolongira privatizaciju NLB-a slovenska vlada je Komisiji navela da joj cenu u ovom trenutku opterećuje nerešeno pitanje dela stare devizne štednje hrvatskih građana.
Firme:
Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana
NLB Banka a.d. Beograd
EUROPEAN COMMISSION Bruxelles
Vlada Republike Slovenije
Tagovi:
Evropska komisija
Vlada Slovenije
privatizacija NLB
privatizacija Nove ljubljanske banke
Mateja Vraničar Erman
Margreth Vestager
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.