Toplanama ponuđen reprogram za vraćanje mazuta - Na spisku dužnika i lokalne samouprave

Protekle decenije, mazut iz Robnih rezervi toplanama je bio spas. Neke bez njega nisu ni mogle da rade, ali pozajmljeno mora da se vrati. Od 60 toplana, više od trećine ima problem s tim dugom, jer je rok za vraćanje jednima istekao u septembru, a drugima ističe narednih meseci. Direkcija za robne rezerve im je, po odluci Vlade, ponudila reprogram jer, u protivnom, ne mogu da dobiju nove količine.

Robnim rezervama toplane za prethodne grejne sezone duguju 30.000 tona mazuta. Na spisku dužnika je 21 toplana, ali i sedam lokalnih samouprava koje su taj energent pozajmljivale za svoje daljinske sisteme. Novi reprogram im je šansa da ga u naredne tri godine vrate u ratama.

- Uslov da toplane uđu u reprogram sa Robnim rezervama je da izmire prethodno dugovanje, da izmire kamate ako su ugovori sa kamatom, pa tek onda mogu da potpišu ugovor o reprogamu. Nema izuzetaka da odobrimo novu količinu ako nisu izmirili sva svoja prethodna dugovanja – kaže Zorica Anđelković, v. d. direktora Direkcije za robne rezerve.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Zoran Predić ističe da najveći deo mazuta nije vraćen.

- Shvatili smo kakav problem može nastati sukcesivno u narednih godinu dana i mislim da smo na ovaj način predupredili ovaj problem - kaže Predić.

Uz tekuće mesečne obaveze, toplane moraju da poštuju ugovorene rokove za vraćanje mazuta.

- Imamo potpuno jasnu situaciju da ćemo u novembru vratiti tih prvih 400 tona mazuta, a onda je plan da u 2018/19. i 2020. godini vratimo 1.000 tona mazuta godišnje - navodi Zoran Stepanović, direktor JP Toplana u Valjevu.

Direktor JP Grejanje u Smederevu Vladimir Kulagić kaže da su još iz perioda 2009/10. i 2011. godine povukli određene količine mazuta da bi 2020. mogli da kažu da su vratili ono što je pozajmljeno.

- Na žalost, pozajmljivano je i više nego što je možda trebalo. Prilično su se toplane oslonile na tu mogućnost da pozajme mazut - kaže Kulagić.

Lokalne samouprave, kao osnivači toplana, trebalo bi da vode računa o njihovom poslovanju. Činjenica je da se pri vraćanju mazuta moglo proći jeftinije jer je protekle dve-tri godine njegova cena na tržištu padala.

- Još uvek je cena povoljnija nego što je bila u vreme kada se mazut davao i, nažalost, toplane ovih poslednjih nekoliko godina, kada je cena bila još niža, nisu iskoristile ni približnu mogućnost da po nižim cenama vrate određene količine mazuta - navodi Predić.

Mazut iz robnih rezervi na raspolaganju je toplanama u vanrednim situacijama kakve su ekstremne hladnoće ili poremećaji u snabdevanju. U slučaju da toplane ne vrate mazut u predviđenim rokovima, Direkcija će povući menice i pozajmljeni energent naplatiti u novcu, što je znatno nepovoljnije.