Biodizel iz kontaminiranog zrna - "Sojaprotein" otkupljuje genetski modifikovanu soju

"Sojaprotein" iz Bečeja najavila je da će otkupiti kontaminirano zrno soje i preraditi ga u pogonima za proizvodnju biodizela u fabrici "Viktoriaoil" u Šidu.

Genetski modifikovana soja zasejana je na 68 parcela. Najviše parcela, čak 40 nalazi se u Mačvanskom okrugu, dok su u Sremu, genetski modifikovanom sojom zasejane 22 parcele.

Po tri prcele nalaze se u Južnobačkom okrugu i tri u okolini Beograda. Do sada je uništena soja na 61 parceli, a tokom septembra biće pokošene i preostale njive zasejane tom kulturom.

- Uništavanje genetski modifikovane soje doneće najviše koristi poljoprivrednim proizvođačima jer se upotrebom genetski modifikovanog semena mogu na našem područuju pojaviti razne biljne bolesti i zaraziti kvalitetni zasadi. Prema Zakonu o semenu u Srbiji je dozvoljena setva deklarisanog semena koje ima sertifikat o proizvodnji, odnosno "ličnu kartu", i koje je gajeno u kontrolisanim uslovima. Na drugoj strani poljoprivrednici koji seju genetski modifikovanu soju krše Zakon jer za takvu setvu koriste seme nepoznatog porekla - izjavio je za Danas Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.

Inače, posle razgovora sa poljoprivrednicima u vezi sa otkupom kontaminirane soje resorno ministarstvo zatražilo je pomoć preduzeća "Sojaprotein", čiji su stručnjaci potvrdili da raspolaže tehnološkim mogućnostima da bezbedno skladištenje kontaminiranog zrna soje, koje se može razdvojiti od tzv.kontrolisanog zrna. Najavljeno je, takođe, da će fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede vršiti kontrolu skladišnih uslova, odnosno prijem i preradu kontaminirane soje. Ministarstvo traži od "Sojaproteina" da se soja preradi i termički obradi kako bi se isključila mogućnost da bude korišćena kao seme.

Iako su genetski modifikovani organizmi i biljke veoma osetljiva tema u svetu, a naročito u Evropi, Evropska komisija odobrila je ovih dana uvoz genetski modifikovane soje.

Prema toj odluci soja A25704-12, koja potiče iz nemačke biotehnološke firme Bajer kropsajens može se koristiti na tržištu EU i u narednih deset godina biće upotrebljena za ljudsku ili životinjsku ishranu. Prema anketi agencije "Evrobarometar" sprovedenoj 2006. godine, većina Evropljana izražava zabrinutost zbog nove tehnologije u proizvodnji hrane i korišćenja genetski modifikovanih organizama i biljaka, a neke od zemalja evropskog bloka i pokreti za zaštitu ekologije optužuju vlasti da su pristrasne kada je rečo biotehnološkoj industriji, tvrdeći da se odobrenja za korišćenje genetski modifikovanih organizama daju bez temeljnih i dugotrajnih istraživanja.