RTB Bor napravio gubitke uprkos rastu cene bakra u 2016. - Privatizacija i dalje neizvesna

RTB Bor je u 2016. godini reprizirao gubitke iz ranijih godina, pokazuje finansijski izveštaj. Prošlogodišnji gubitak je, istina, kako piše Politika, manji nego pre, ali i dalje impozantan. Manjak je iznosio 5,25 milijardi dinara, dok je godinu dana pre toga bio 13,7 milijardi dinara.

Gubici su napravljeni uprkos boljoj ceni bakra na svetskom tržištu, ali i tome što je grupa preduzeća – Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i rafinacija – ušla u unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). Podsećanja radi, tada im je otpisano više od milijardu evra duga prema državnim poveriocima.

Osim toga, RTB Bor je u 2016. godini imao budžetsku pomoć od dve milijarde dinara za tekuću likvidnost, kako bi postigao bolje rezultate pred privatizaciju, a interesantno je da na takvu pomoć u ovoj godini ne može da računa.

Prema medijskoj tišini koja vlada kada je reč o privatizaciji ovog borskog preduzeća, čini se da od toga nema ništa. Pominjalo se da su zainteresovane kineske firme, ali se sve na tome i završilo.

U Fiskalnom savetu, koji je mnogo puta upozoravao na fiskalni rizik RTB-a Bor, kažu da ovo državno preduzeće u 2017. ima bolje rezultate poslovanja zahvaljujući povećanju cene bakra i njegovoj većoj proizvodnji.

– Cena bakra kontinuirano raste od oktobra 2016. godine, kada je iznosila oko 4.700 USD i sredinom septembra 2017. dostigla je 6.800 USD po toni. Na uspešnije poslovanje utiče i to što će količine proizvedenog bakra u 2017. biti veće nego prethodnih godina, pošto će ove godine nova topionica praktično prvi put raditi punim kapacitetom. Naime, tek 2016. otklonjene su posledice požara u novoj topionici, koji je izbio u martu 2015. Procenjujemo da će porast cene i proizvedenih količina bakra povećati poslovne prihode RTB-a Bor za 20-30% u odnosu na 2016, što bi omogućilo ostvarivanje zamašnog poslovnog dobitka od oko sedam milijardi dinara, plaćanje obaveza predviđenih UPPR-om, nakon čega bi RTB-u Bor preostalo nekoliko milijardi dinara slobodnih novčanih sredstava - kažu u Fiskalnom savetu.

Prema njihovim tvrdnjama, slobodna novčana sredstva trebalo bi iskoristiti za urgentne investicije, kao što su jalovišta, ili za pronalaženje modaliteta da RTB Bor učestvuje u gotovo izvesnoj nadoknadi štete pretrpljene od grčkog Mytilineos-a.

– Važno je imati u vidu da rast cena bakra kratkoročno smanjuje finansijske pritiske na preduzeće i budžet, ali se time ne umanjuje imperativ da se preduzeće reformiše i privatizuje. Prvo, dalji stepen i dinamika rasta cene bakra su neizvesni. Rast cene u prethodnom periodu smatra se donekle prenaglašenim, a pitanje je da li će neki uzroci skoka cene biti prisutni u budućnosti, kao što su dinamičniji razvoj svetske i kineske privrede i pad vrednosti dolara – kažu u Fiskalnom savetu.

Prema njihovoj analizi, ne treba gubiti iz vida česte, burne i nepredvidive promene cene ovog berzanskog proizvoda, pa i mogućnost da se ponovo preokrene trend cene bakra, što bi RTB Bor ponovo vratilo u zonu gubitka i potrebe da se iz budžeta finansira aktivnost preduzeća. Drugo, i iskustvo upućuje na oprez. RTB Bor u pojedinim godinama nije poslovao pozitivno čak ni pri visokim cenama finalnih proizvoda. U 2014. prosečna cena bakra bila je 6.860 dolara, a poslovni rezultat oko nule, u 2013. cena bakra je bila 7.300 dolara, a poslovni dobitak bio je zanemarljiv.

Moguće je da je prelomna tačka za pozitivan poslovni rezultat RTB-a Bor sada na nižem nivou nego ranije, usled više izvađene rude i nove topionice, zbog bolje ekstrakcije bakra iz rude, ali je prerano da se smatra da su dobri rezultati RTB-a Bor zagarantovani i sa ovim nivoom cene bakra. Osim toga, potrebne investicije u RTB-u Bor mere se stotinama miliona evra, a preduzeće iz poslovanja neće moći da generiše ni približno ovom iznosu, niti može da se zadužuje bez garancije države, jer to više nije moguće. Uz to, neke investicije su hitne, usled popunjenih jalovišta i ekoloških rizika.

Smatraju da je problem i to što se uporno odbija preko potrebno restrukturiranje preduzeća, tako da do danas, ni nakon usvajanja obavezujućeg UPPR-a krajem prethodne godine, nisu sprovedene najosnovnije predviđene kratkoročne mere, kao što je smanjenje broja zaposlenih za 300 ili promena menadžmenta. To pokazuje da se povoljnija situacija, usled povoljnih okolnosti na tržištu, koristi kao prilika da se ne sprovedu neke od važnijih mera za trajno uređenje preduzeća.

– Postoje izgledi da RTB Bor i u narednom periodu posluje pozitivno. Upravo povoljne okolnosti na svetskom tržištu treba iskoristiti za privlačenje strateškog partnera. U suprotnom, ukoliko RTB Bor ostane u državnom vlasništvu, potrebne investicije i reforma preduzeća ostale bi bez rezultata i poslovanje RTB-a Bor predstavljalo bi trajni fiskalni rizik – kažu u Fiskalnom savetu.