"Zastava hidrocentrale" uskoro dobijaju novog vlasnika, priprema za veliki projekat - izgradnja mini hidrocentrala u Srbiji

Ideja o proizvodnji  hidroelektrana u kragujevačkoj Zastavi datira 2 decenije. Prvi prototipovi nastali su 1984.god, na inicijativu stručnjaka sa kragujevačkog Mašinskog fakulteta, predvođenih prof. Dr Milunom Babićem.

Tada je na  Gružanskom jezeru, nadomak Kragujevca,  počelo testiranje prototipa mini  hidroelektrane. Kapacitet joj je bio 1.500 W, prizvodila je struju napona 220 V i jačine 7,5 A. Turbina radi i danas sa 1.600 W, a deklarisana je sa 1.500, što govori o kvalitetu. Radi se o najmanjoj, džepnoj, hidroelektrani koja košta svega 3.500 EUR.

Testiranja su dala zadovoljavajuće rezultate, pa je započeti posao  nastavljen i prve  2  hidroelektrane prodate su 1996 – 1997.god  Direkciji za  vodosnabdevanje u Bojniku i preduzeću “Beli izvor” u Vrnjačkoj banji. (Ovaj prototip testiran na Gružanskom jezeru  kasnije je kupio Milorad Vujičić, koji ima  riblji restoran na Vrelu Miljacke na Palama). Naravno, proizvedene su i veće, kapaciteta  1MW  ( 1.000 KW), koje mogu da proizvedu struju dovoljnu za poterbe stanovništva manjih opština, a cena im je oko  400.000 EUR.

Interesovanje za proizvodnju  hidroelektrana je prilično veliko, iako nije u  “meri očekivanja” i potreba, kaže Kazimir Darijević, direktor “Zastava hidrocentrale”. Godišnje stigne preko 40 zahteva, što nije dovoljno, jer su brojni seoski krajevi u Srbiji, koji imaju probleme sa električnom energijom. Međutim, veliki broj zainteresovanih nema materijalne mogućnosti da finansira projekat, odnosno, izgradnju kompletnog postrojenja. procedura je vrlo dugotrajna i skupa, pošto treba obezbediti investicionu dokumentaciju po Zakonu o planiranju i izgradnji, pribaviti vodoprivrednu, energetsku pa i građevinsku dozvolu da bi se sve uradilo na lokaciji za hidroelektranu. Prikupljanje potrebne dokumentacije traje oko 1 god i do sada nijedna banka nije odobrila kredit za ovu namenu. Zbog toga se očekuje donošenje novog zakona o energetici koji bi trebalo da stimuliše proizvodnju, stvori slobodno tržište energije, podržava proizvodnju električne energije iz obnovljenih izvora (voda, vetar,sunce).

U “Zastava hidroelektranama”, kad ne proizvede  hidroelektrane, angažovani su na remontu svih vrsta pumpi (nedavno su ponovo stavili u funkciju ispitnu  stanicu kragujevačkog “Vodovoda”, koja godinama nije radila), pružanju svih vrsta mašinske obrade  metala, ali projektuju i proizvode i sušare za voće. U toku je priprema dokumentacije, u saradnji sa  Mašinskim fakultetom iz Kragujevca, za prve vetrenjače za proizvodnju električne energije. (pretplata na Pregled www.pregled.co.yu)