I dalje bez rešenja za Grčku kraljicu - Nastavljaju se problemi čuvenog prestoničkog restorana

Staroj ugostiteljskoj dami - Grčkoj kraljici, koja više od vek i po s kraja Knez Mihailove ulice nemo posmatra Kalemegdan, po svemu sudeći baš se ne da da obuče svečano odelo. Taman kada je proletos spoljašnjost ovog ugostiteljskog zdanja osvežena i kada je zaličilo da posle deset godina, otkako je zakatančeno, za njega dolaze bolji dani, usledio je novi šamar - na vratima Grčke kraljice ovih dana je zakupcu objekta, preduzeću Reina Amalia, okačena opomena za neizmirene dugove. Iz Sekretarijata za imovinske i pravne poslove poručuju da opomena ne znači i automatski raskid ugovora, ako ti dugovi budu plaćeni.

U ovom sekretarijatu, koji od prošle zime raspolaže poslovnim prostorom na 10 centralnih gradskih opština, naveli su da je zakupac opomenom upoznat sa stanjem duga i da se odmah obratio sekretarijatu. Nadležni su ukazali da je ugovor sa tim preduzećem zaključen u novembru 2014, što znači u vreme dok je ovim poslovnim prostorom upravljala Opština Stari grad.

- Poslovni prostor je zaključenjem ugovora dat u zakup po ceni od 1.382 dinara po kvadratu, odnosno ukupno 602.553,74 dinara mesečno. Radove na objektu nije izvodio grad. Prema saznanjima kojima raspolažemo, u toku je postupak, po zahtevima zakupca, za dobijanje odgovarajućih dozvola, kako bi objekat bio priveden nameni - objašnjavaju u sekretarijatu.

Kako nezvanično saznaje Politika, u prve dve godine Opština Stari grad nije fakturisala zakupninu kompaniji Reina Amalia, za koju se na sajtu Agencije za privredne registre kao zakonski zastupnik navodi Mirjana Božović. Dogovor je bio, što je u takvim situacijama i praksa, da zakupac preuredi oronulo zdanje, a da zakupnina krene da se naplaćuje kada objekat počne da radi. U međuvremenu, Grčka kraljica je prošle zime prešla u nadležnost Grada. Prema nezvaničnim informacijama, da krene u rekonstrukciju zakupca koči i spor sa jednim od komšija, što predstavlja dodatni problem za dobijanje dozvola za obnovu.

Proletos se nagađalo da ovo zdanje može u potpunosti da promeni namenu. Ali, kako ukazuju u Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove, u skladu sa ugovorom o zakupu u prostoru je definisana delatnost ugostiteljstva i trgovine.

Šta će od svega toga biti tek sad se ne zna. Jedino je poznato da će "stara dama" na kraju Knez Mihailove oronula dočekati još jednu novu godinu.

Zbog obnove ona je 2007. godine privremeno zakatančena. Kafanu je tada zatvorilo preduzeće Tri grozda, koje je njome upravljalo od šezdesetih godina 20. veka. Renoviranje je brzo zaustavljeno, jer je Republička građevinska inspekcija 2008. naložila da Tri grozda pribave dozvole neophodne za nastavak radova na zdanju koje pripada kulturnoj celini od izuzetnog značaja. To se nije dogodilo, a u međuvremenu su "dunuli vetrovi tranzicije" koji ni Grčku kraljicu nisu poštedeli - 2012. otvoren je stečaj nad Tri grozda. Ovo preduzeće nije bilo vlasnik objekta u Knez Mihailovoj 51, već zakupac, pa Grčku kraljicu nije povukao vrtlog u kome su se našla Tri grozda. Ovo zdanje od toga ipak nije imalo mnogo koristi jer, dok su oko njega ostali ugostiteljski objekti u Knez Mihailovoj krcati, ono i dalje čeka da se rasplete klupko sudbine.

Ne zna se pouzdano ko je projektovao zdanje u Knez Mihailovoj 51, ali se zna da je ono očuvano u obliku u kojem je i nastalo. U tim kvadratima tridesetih godina 19. veka na svom imanju Despot Stefanović otvorio je mehanu Despotov han. U 19. veku i prvoj polovini 20. stoleća koristio se i sprat kao prenoćište za putnike i trgovce, ali je kasnije pretvoren u privatne stanove. Dugo je ugostiteljsku namenu imao i podrum Grčke kraljice, u kome je radila diskoteka Zvezda (kasnije Metro).

Ali, vlasnici objekta su se često menjali. Posle Despota Stefanovića, ova zgrada bila je u vlasništvu beogradske porodice Kumanudi, a posle Drugog svetskog rata zdanje prelazi u društvenu svojinu. Današnji naziv Grčka kraljica prvi put je ponela u drugoj polovini 19. stoleća. Tako je bilo sve do polovine 20. veka, kada je u doba Titove Jugoslavije naziv promenjen u Plavi Jadran. Staro ime vraćeno je 1990. godine, kada je renovirani ugostiteljski objekat svečano otvorio gradonačelnik Aleksandar Bakočević.