Softverom do naplate eko-takse - Svaka treća firma ne plaća ekološki namet

Zbog sumnje da veliki broj obveznika plaćanja ekološke takse izbegava da namiruje tu obavezu, proizvođači i uvoznici tehničke robe, Coca Cola i IT sektor odlučili su da državi poklone kompjuterski softver kako bi se izbegle zloupotrebe. Želja je, kako saznaju Novosti, da se napravi sistem umrežen sa Upravom carina, koji će evidentirati svakog pojedinačnog obveznika eko-takse i tako omogućiti da se ovaj namet redovno namiruje, ali i da se gone oni koji izbegavaju svoje obaveze.

Kako je za Novosti potvrđeno, u toku je potpisivanje ugovora između domaćih kompanija, s jedne, i nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ, s druge strane, u vezi s projektom Unapređenje sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. Cilj projekta su izmena zakonske regulative, definisanje postupaka za efikasno izveštavanje preduzeća, kako bi se sprečila nelojalna konkurencija, izrada predloga za uvođenje efikasnijeg modela, kao i izrada pomenutog softvera za kontrolu i praćenje izveštavanja i plaćanja naknada.

Iz zvanično dostupnih podataka proizilazi da svaka treća firma u Srbiji koja ima obavezu plaćanja posebne eko-takse to ne čini. Iako je za taj propust zaprećena prekršajna prijava i kazna do čak milion dinara, ove neplatiše obično ne bivaju kažnjene.

Prema trenutnim podacima sa zvanične internet-stranice Agencije za zaštitu životne sredine, čak 2.803 preduzeća nisu ispunila ovu svoju obavezu za 2016. godinu. Iako je rok za dostavljanje izveštaja i plaćanje ovog nameta 31. mart, do sada nije podneta nijedna prekršajna prijava. U Agenciji je za Novosti zvanično potvrđeno da je do 16. novembra svoj godišnji izveštaj, koji podrazumeva i plaćenu naknadu, dostavilo ukupno 7.455 obveznika, među kojima je njih 4.792 to učinilo u propisanom roku.

Preduzeća koja uredno namiruju obaveze smatraju da su time dovedena u nepravedan položaj, pošto ta eko-taksa u ceni njihovih proizvoda učestvuje i do 12%.

- Predlažemo korekciju ove naknade, kako bi ona u ceni proizvoda učestvovala s najviše 7-8%. Tako bi naplata bila bolja, obuhvat obveznika veći, a porasli bi i prihodi države i potražnja za našom robom - ističu sagovornici Novosti, koji proizvode ili uvoze proizvode na koje se plaća taksa.

Ova taksa, pod zvaničnim nazivom naknada za upravljanje posebnim tokovima otpada, regulisana uredbom uvedenom 2010, odnosi se na proizvođače i uvoznike konkretnih proizvoda: guma za motorna vozila i razne mašine, proizvoda koji sadrže azbest, zatim na baterije i akumulatore, motorna ulja, električne i elektronske proizvode, motorna vozila...

Prikupljena sredstva od ovih eko-taksa država usmerava u razvoj reciklažne industrije. Proizvođači i uvoznici ovih proizvoda, koji su obveznici eko-takse, zahtevaju da naknada bude obračunata i naplaćena svima. Takođe traže da se proizvođačima i uvoznicima u okviru produžene odgovornosti dozvoli da brinu o svojim proizvodima, koji posle upotrebe postaju otpad.