Radnici na lizing imaće ista prava kao i ostali zaposleni? - Evo šta donosi zakon o iznajmljivanju radnika

Radnici na lizing ubuduće bi trebalo da imaju isti status i uslove kao zaposleni u firmi u kojoj su angažovani, izuzev onih koji će raditi na poslovima čišćenja i obezbeđenja i preko zadruga, saznaje Blic.

Tako stoji u radnoj verziji Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, u koju je Blic imao uvid, a kojim država pokušava da uredi ovu oblast i iz pravnog vakuuma izvuče blizu 100.000 ljudi koji rade na ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Ti ugovori će otići u prošlost, a sa njima i ovaj modni trend, koji je kao isplativa kategorija zavladao u srpskim kompanijama, koje za male pare dobijaju kvalitetnu radnu snagu.

Drugim rečima, zakonom će biti uređeno da agencije za lizing mogu da zaključuju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme, te će njihovi radnici sada imati istu platu kao i radnici firme u kojoj su angažovani, ali i pravo na bolovanje, godišnji odmor, pa i otpremninu ako bude prestala potreba za njihovim radom. Tako će najzad ovi ljudi dobiti pravnu zaštitu, koju do sada nisu imali, zbog čega njihovim statusom i pravima nije mogla da se bavi ni inspekcija rada. Čak će im biti dato pravo i na sindikalno organizovanje, ali ne i pravo na štrajk.

U vezi sa ovim rešenjima složili su se svi članovi Radne grupe za izradu zakona, a čine je predstavnici Ministarstva za rad, sindikata i agencija za zapošljavanje. Ono što je kamen spoticanja i zbog čega radna verzija još ne izlazi u javnost, odnosi se na ograničenje broja iznajmljenih radnika u preduzeću.

- Sindikati su dali predlog da se zapošljavanje preko agencije ograniči na 10%, a svi ostali to ne prihvataju. Oni insistiraju da se ova stavka unese u zakon jer smatraju da ukoliko se broj iznajmljenih radnika ne ograniči, postoji opasnost da gotovo svi ili veliki broj radnika u firmi budu angažovani preko agencije. U tom slučaju obesmišljava se odredba da iznajmljeni radnik ima ista prava kao zaposleni radnik u firmi jer firma, takoreći, nema zaposlenih - objašnjava izvor Blica iz Ministarstva rada i dodaje da sindikalni lideri od ovog zahteva ne žele da odustanu.

On dodaje da će ovim zakonom ipak ostati nezaštićeni radnici koji pružaju usluge čišćenja i obezbeđenja.

- Oni i dalje neće imati ista primanja kao oni u firmi za koju rade, godišnji odmor, bolovanje. Bez tih prava će ostati i ljudi koji se angažuju preko omladinskih i studentskih zadruga jer će se i sa njima i dalje sklapati ugovori o povremenim i privremenim poslovima. Država želi da uredi ovu oblast jer gubi na doprinosima zbog niskih zarada, a i firme zloupotrebljavaju pravni vakuum pa imate lošu praksu, kao u NIS-u, gde 4.500 ljudi radi na lizing, a 4.000 je stalno zaposlenih - kaže naš sagovornik.

Sindikalci tvrde da su njihovi zahtevi uglavnom usvojeni i da radnici na lizing neće više biti "marva za vuču" u interesu krupnog kapitala.

- Nema idealnih rešenja, ali će ovim zakonom 100.000 ljudi dobiti ono što nije imalo, a to je ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, sa svim pravima koja iz njega proističu. Mi insistiramo da se ograniči broj lizing radnika na 10% jer preti opasnost da gotovo svi ili veliki broj radnika bude angažovan preko agencije, a oni neće imati pravo na štrajk, pa neće moći ni svoje nezadovoljstvo da izraze - kažu u Savezu samostalnih sindikata.

- U toku je izrada radne verzije Nacrta zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, kojim će se zaposleni iz agencije izjednačiti sa zaposlenim kod poslodavca korisnika u pogledu osnovnih uslova rada (radno vreme, zarade, odmor...). Najveći deo rešenja je usaglašen, a ono što još nije, vezano je za ograničen broj ljudi koji mogu da se angažuju preko agencija. Pojedini članovi Radne grupe se zalažu za ograničenja, dok neki smatraju da ne treba da postoje - kažu u Ministarstvu rada.