NIS najprofitabilniji, Srbijagas najveći ukupni gubitaš u 2016. - Predstavljena publikacija BIZNIS TOP 2016/2017

Spisak najprofitabilnijih kompanija u Srbiji iz godine u godinu je gotovo isti, s tim što je u 2016. Naftna industrija Srbije (NIS) preuzela prvu poziciju od Telekoma, koji je bio vodeći godinu ranije, rečeno je danas na predstavljanju publikacije BIZNIS TOP 2016/2017 u izdanju časopisa Biznis&Finansije.

Premda finansijski izveštaji za 2016, koje je Agenciji za privredne registre dostavilo 97.430 privrednih društava u Srbiji, ukazuju da su u prošloj godini najuspešniji sektori bili trgovina, prehrambena i industrija telekomunikacija, kada je reč o rangiranju kompanija po ključnim poslovnim parametrima na vodećim pozicijama, po ostvarenim prihodima i zaradi, ubedljivo su se izdvojile one u oblasti energetike i telekomunikacija, kao i godinu ranije.

U prvih 5 najprofitabilnijih, nakon NIS-a (sa neto dobitkom od 16,1 milijardu dinara) i Telekoma (15,2 milijarde dinara) su Telenor Srbija, Elektroprivreda Srbije i Beogradske elektrane.

U 2016. EPS je ostvario najveće prihode, koji čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede, ali je i drugoplasirani među najvećim akumuliranim gubitašima. Najveći ukupni gubitaš je Srbijagas, sa gubitkom od 130,7 milijardi dinara.

Ako je nešto zaista vest u prošlogodišnjem poslovanju, navedeno je na današnjoj konferenciji, onda je to visoka solventnost i bonitet nekolicine domaćih preduzeća kao što su Sunoko, Koncern Bambi i Nelt grupa.

Kako je rekao Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, među kompanijama koje su dostavile finansijske izveštaje je 300 velikih, 1.200 srednjih, 900 malih, dok su ostalo mikro preduzeća. Očigledno je ukrupnjavanje u srpskoj privredi, naveo je on, jer prihodi 100 najvećih kompanija čine 31% ukupnih prihoda svih preduzeća, a zapošljavaju 18% radnika u Srbiji.

Učesnici konferencije, među kojima su bili i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities, Olja Lapčević, stručnjak za procese pretprodaje u kompaniji SAP, i Zorica Žarković, urednik edicije, saglasili su se da nije dobro to što sto najvećih komapnija generiše čak oko trećine poslovnih prihoda. Za veći privredni rast, kako je istaknuto, neophodno je uključiti i veći broj manjih preduzeća, u čemu važnu ulogu, osim poslovnog okruženja, imaju i izvori finansiranja. Budući da su, međutim, komercijalne banke, koje nisu posebno naklonjene startap kompanijama i početnicima u biznisu, najdominantniji izvoz finansiranja u Srbiji, takvu situaciju je neophodno što pre menjati, prvenstveno jačanjem preduzetničkih fondova.

Za veći privredni rast, naglasio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, potreban je i veći broj javnih investicija, a naročito ulaganja privatnih srpskih kompanija. Komentarišući rezultate privrede u prošloj godini, on je rekao da za veći rast srpske privrede nije dovoljna samo makroekonomska stabilnost, već i dobro uređena država, dosledna primena zakona, efikasna i poštena administracija, jednak tretman svih učesnika na tržištu i moderna infrastruktura.

- Loši poslovni rezultati EPS-a u ovoj godini ne mogu da se objasne lošim vremenskim prilikama - ukazao je Arsić i naveo da je rast BDP Srbije u ovoj godini duplo manji nego što je prosek u zemljama centralne i istočne Evrope.

Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, govorila je o važnosti Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je važan za sve firme u Srbiji. Kako je naglasila, njime su promenjena shvatanja o inspekciji kao državnoj službi koja nalazi nepravilnosti, već se sada posmatra kao institucija koja će, i treba, da spreči neusaglašenosti. Za to je, kako je navela, potrebna njegova dosledna primena.