Vene Bogoslavov, autor čuvene "Veneove zbirke" - strogi profesor koga su đaci voleli

(Vene Bogoslavov)

Već 40 godina srednjoškolci iz cele bivše Jugoslavije vežbaju matematičke zadatke iz čuvene "Veneove zbirke". Zaljubljenici u matematiku ne bi je ispuštali iz ruku, dok se oni kojima ova nauka ne ide naježe kad čuju to ime. Ali retko ko zna da je malo falilo da ona nikad ne ugleda svetlost dana.

Profesor Vene je već devet godina u penziji, ali ga to ne sprečava da posećuje Petu gimnaziju ili pomogne kolegama kada imaju neki matematički problem. Najbolji matematičari svake godine imaju čast da im baš on dodeli Svetosavsku nagradu.

- Zavoleo sam matematiku još kao gimnazijalac. Pohađao sam školu na bugarskom jeziku u Bosilegradu, četiri kilometra daleko od mog sela. Bio sam đak pešak. Pešačio sam i po kiši i snegu, a otac me je stalno opominjao kako je škola važna i da moram da učim. I ja sam to poštovao - priseća se profesor.

Kada je 1950. godine u Bosilegrad doveden mlad profesor iz Vranjske gimnazije, Vene je bio njegov najvredniji đak.

- Zahvaljujući njemu zavoleo sam matematiku. Kad sam mu pomenuo da bih voleo to da studiram, posavetovao me je da ne upisujem to jer je mnogo teško - kaže Bogoslavov.

On je ipak upisao Prirodno-matematički fakultet. Bilo mu je teško da se uklopi jer je gimnaziju završio na bugarskom te srpski nije dobro znao. Međutim, uspeo je diplomira kao šesti u generaciji.

- Za vreme studija znao sam samo za rad. Stanovao sam u studentskom domu "Đilas" u Zagrebačkoj ulici. Iako sam u domu imao veliko društvo, slabo sam se provodio. Samo sam ponekad voleo da odem u šetnju - priča on.

Prvo posao dobio je u "Školi za šivenje i krojenje ženskog rublja". Tu je radio dve godine, a nakon toga još godinu dana u frizerskoj školi. Iz nje je prešao u Jedanaestu gimnaziju. Stalan posao dobio je tek 1965. u Petoj gimnaziji, gde je ostao punih 35 godina, do penzije.

- Na početku sam malo strože ocenjivao đake. Čak su se dve učenice ispisale iz škole zbog mene. Kasnije sam postao umereniji. Đaci su me voleli i poštovali, a u drugoj polovini mog radnog veka otimali su se da dođu kod mene u odeljenje. Bio sam realan u ocenjivanju. Oni koji su imali po dve, tri slabe molili su me da ne zovem roditelje i da im dam rok od desetak dana da to poprave. Izlazio sam im u susret, a oni su to znali da cene i popravljali su se - kaže Vene.

Kad je došao u Petu, u gimnazije su tek bili uvedeni smerovi - prirodan i društveni. Postojao je nastavni plan i program, ali nijedan udžbenik iz matematike nije mogao da posluži za realizaciju programa.

- Godinu dana sam prikupljao sa svih strana zadatke koji su mi se činili zanimljivim. Beležio sam i zadatke kolega iz moje i drugih gimnazija, zatim iz ruskih stručnih časopisa. Za godinu dana sam prikupio oko 1.000 zadataka i rešio da izdam zbirku. Ponudio sam je Zavodu za udžbenike i čuveni matematičar Bogoljub Stanojević ocenio ju je kao odličnu. Međutim, svetlost dana ugledala je tek dve godine kasnije, jer je izvesni B. T. naredio da se ne objavi. Rukopis sam onda ponudio "Savremenoj administraciji" i oni su ga objavili. Nakon toga štampana su i ostala tri moja rukopisa rešenih zadataka iz matematike, za svaki razred gimnazije - priča profesor.

Nakon prvog izdanja, pozvao ga je direktor Pete zagrebačke gimnazije i rekao da su 10 njegovih zbirki naručili za svoju biblioteku. Dobio je i jednu razglednicu iz Pule s obaveštenjem da se njegove knjige prodaju i tamo, a jedna učenica mu je javila da je i na Ohridu u knjižarama videla njegove zbirke. Od tada do današnjih dana Veneove zbirke koriste gotovo svi profesori matematike.

- Mojih jedanaest naslova doživelo je 57 izdanja i tiraž od 1.900.000 primeraka - kaže Vene Bogoslavov, inače dobitnik mnogih matematičkih priznanja.

Neki od njegovih učenika sada su profesori univerziteta, ugledni lekari, advokati, ministri, uspešni ljudi. Jedan od njih je i Petar Škundrić, profesor na Tehnološkom fakultetu i aktuelni ministar energetike.

Supruga kao lični sekretar

Suprugu Nadeždu upoznao sam kad je bila apsolvent na Hemijskom fakultetu. Ubrzo smo se venčali i 1961. godine rodio nam se sin. Zbog obaveza prema detetu nikada nije privela fakultet kraju niti je radila. Ali je zato bila moja lična sekretarica i većinu zbirki rukom prepisivala i sređivala pre nego što ih odnesemo u štampu. U velikoj meri je i ona zaslužna za moju bogatu karijeru.

Peta gimnazija kao sudbina

Peta beogradska gimnazija je mojoj porodici nekako suđena. Moja supruga Nadežda ju je završila, sin Dragan takođe. A ja sam tamo proveo gotovo čitav radni vek. Iako je pohađao školu u kojoj sam ja u tom trenutku radio, sin nije bio u mom odeljenju niti sam mu ja predavao matematiku. Završio je Elektrotehnički fakultet i kratko radio u Elektrodistribuciji, a onda je sa suprugom Sonjom koju je upoznao još na fakultetu otišao u Kanadu.