(Ekonomist) U 2009.godini će se srpski izvoz u Rusiju povećati za minimum 100 miliona evra

(Dragan Simović)

Dragan Simović, vlasnik Simex grupe u čijem se sastavu nalazi i Vinarija Čoka, zadovoljno trlja ruke.

Posle Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Švajcarske, Francuske, Nemačke, SAD, Japana… za srpsko vino otvara se i jedno od najvećih tržišta – Rusija. Dugogodišnji napori da se tamo probiju nisu urodili plodom ali sada ova ali i mnoge druge srpske kompanije imaju šansu u Protokolu o liberalizaciji trgovine Srbije i Rusije.

Korak napred

Sredinom septembra Radna grupa za unapređenje trgovinsko-ekonomske saradnje i „usavršavanje mehanizama trgovine“ između Srbije i Ruske Federacije usaglasila je nacrt ovog Protokola čije se zvanično potpisivanje očekuje za mesec dana a koji je produžio listu proizvoda koji se mogu izvoziti u Rusiju bez carina. Vesna Arsić, državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i šef delegacije „srpske strane“ u srpsko-ruskim dogovorima kaže za Ekonomist da bi liberalizacija trgovinskih odnosa mogla sledeće godine da poveća izvoz u Rusiju i za 100 miliona evra u odnosu na prošlogodišnji bilans od 450 miliona evra. A koliko je važno unaprediti trgovinske odnose sa Rusijom govori podatak da je ona prošle godine bila prvi spoljnotrgovinski partner Srbije po obimu robne razmene – prvi po vrednosti uvoza, a peti po vrednosti izvoza.

(Vesna Arsić: Protokol će srpski izvoz u Rusiju sledeće godine povećati za minimum 100 miliona evra)

Ovo je ekskluzivni sporazum s obzirom na to da Rusija nema nijedan takav dogovor ni sa jednom drugom zemljom. Od 2000. godine od kada je ovaj sporazum u primeni, ekspertske grupe su se susrele četiri puta u cilju smanjenja liste robe koja nije opterećena carinom, i konačno, tokom tek završenih pregovora u Moskvi, rešile regulatorni problem, i tako omogućile dalju liberalizaciju međusobne trgovine“, objašnjava Arsić i dodaje da je ukupna robna razmena Srbije i Rusije prošle godine iznosila tri milijarde dolara a da je za prvih šest meseci ove godine taj bilans već 2,1 milijarda dolara.

Ako se uporede veličine tržišta Arsić ukazuje da je razmena ostale robe uravnotežena jer je uvoz iz Rusije, ako se izuzmu energenti koji čine čak 88 odsto, bio vredan 800 miliona dolara. U ovoj razmeni Srbija je prošle godine zabeležila deficit od 2,1 milijardu dolara ali sada ima šansu da „skor“ ublaži i da se i druge firme pridruže najboljim „ruskim izvoznicima“ kao što su kompanije Sintelon, Hemofarm, Tetrapak, Novosadska fabrika kablova, Metalac iz Gronjeg Milanovca i drugi. Takođe, Srbija je do sada uglavnom izvozila sirovine, dok su joj više faze prerade, kakva je roba sada na spisku, bile „bolna tačka izvoza“.

Tako novom liberalizacijom, šansu za veći izvoz sada dobijaju i farmaceutska industrija, klanice, pivarska industrija. Ali osim što će se produžiti spisak izvoznika, Arsić u ovom Protokolu vidi i signal stranim investitorima koji bi ulaganjem u srpsku proizvodnju dobili „besplatan izvoz“ u Rusiju. Novi kanal je sada dobra prilika za restrukturirane zdrave kompanije sa kapacitetom i potencijalom, istakla je.

Predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije iskoristili su susret u Moskvi da dogovore narednu rundu pregovora kada da će biti reči i o liberalizaciji trgovine putničkih automobila, tepiha, televizora. Za srpsku automobilsku industriju koja tek FIAT-ovim početkom proizvodnje može da oživi, to je ogromna šansa jer će se početak proizvodnje ove italijanske kompanije koji se, kako kaže Arsić, verovatno neće desiti pre kraja sledeće godine, poklopiti sa ukidanjem carina za izvoz u Rusiju.

Tako će „srpski FIAT“ sačekati trasiran put ka Rusiji. Ali ne samo FIAT, već i sve druge kompanije koje žele da iskoriste ovaj potencijal i konkurentnijom privredom stvore poslovnu klimu koja će „pogodovati“ stranim investitorima koje željno čekamo već nekoliko godina. Smanjenje trgovinskog deficita samo je jedna od mera ka tom cilju.

Druga srpska kompanija po veličini izvoza u Rusiju, Hemofarm, prisutna je na ovom tržištu već 20 godina, od vremena kada je osnov za sklapanje posla bio međudržavni dogovor, kaže za Ekonomist Vladimir Babić, izvršni potpredsednik za marketing i prodaju ove kompanije.

Kada se oformilo komercijalno tržište lekova i čim su se pojedini lekovi našli na spisku „robe bez carine“, srpski proizvođač je to iskoristio, postao je konkurentan na ruskom tržištu i danas je na 30. mestu u konkurenciji od hiljadu proizvođača i distributera farmaceutskih proizvoda. Predstavništvo u Moskvi postoji već 18 godina a uveliko radi i fabrika lekova u Obeninsku. Ipak i pored dugogodišnjeg prisustva na ovom tržištu Babić ističe da je primetan porast izvoza lekova od početka primene Sporazuma. A kada svi lekovi budu oslobođeni „dažbina“, očekivanja su još veća.

„Prošlogodišnji izvoz u Rusiju bio je čak sedam puta veći nego u godini kada je Sporazum počeo da se primenjuje i iznosio je 56 odsto ukupnog Hemofarmovog izvoza. Na smanjenim carinskim dažbinama samo prošle godine uštedeli smo više od dva miliona dinara. Ukoliko se novi tekst Sporazuma usvoji i počne primenjivati na sve lekove procenili smo da bi oni tada na ruskom tržištu bili aproksimativno konkurentniji 7,5 odsto umesto dosadašnjih četiri odsto“, iznosi Babić računicu.

On dodaje da je sada cilj Hemofarma da se nađe među prvih deset snabdevača lekovima i da se što bolje pozicionira na ovom strateški važnom tržištu koje je za farmaceutsku industriju prošle godine vredelo 7,5 milijardi dolara.

( Vladimir Babić: Smanjenjem carina prošle godine uštedeli smo dva milona dinara)

Planove već kuje i pomenuta kompanija Simex Group. Prema rečima Simovića, Vinarija Čoka do sada nije izvozila u Rusiju jer je morala da plaća carinu, a što je još važnije, Rusi su zahtevali plastičnu ambalažu zapremine veće od dva litra koja kod nas nije bila uobičajena. Sada, kada će za mesec dana Rusija otvoriti još jedan „prolaz bez carine“ i specijalnih zahteva za još nekoliko desetina srpskih proizvoda među kojima je i vino, prvi čovek velikog srpskog proizvođača ovog pića sa godišnjom prodajom od oko 7,5 miliona litara, misli da bi se, za početak, na ruskim rafovima moglo naći deset odsto Čokine proizvodnje.

Nekom značajnijem tržišnom udelu industrije vina u Rusiji, ipak se ne možemo nadati, s obzirom na to da, kako kaže Simović, rusko tržište je toliko „da bi moglo da proguta proizvodnju srpskog vinarstva a da i ne primeti“. Zato sada, za početak, treba obnoviti stare kontakte napravljene na nekoliko ruskih sajmova na kojima su bili ne bi li „prokrčili“ put. Prvi najvažniji korak je napravljen a vinarija Čoka samo je jedna u lancu kompanija kojima se pružila ova šansa.

Trgovina sa Ruskom Federacijom

Prošle godine Srbija je u Rusku Federaciju najviše izvozila podne pokrivače (11,6 odsto ukupnog izvoza), hartiju i karton (11,4 odsto), lekove (10,6 odsto), sveže jabuke (4,5 odsto), parketne ploče od drveta (3,9 odsto), provodnike od bakra (3,1 odsto), posuđe od gvožđa i čelika (2,3 odsto), hibridni kukuruz (2,2 odsto). Sa druge strane iz Ruske Federacije najviše smo uvozili naftu (43,1 odsto) i gas (30,4 odsto) a zatim i aluminijum (5,8 odsto), žice od rafinisanog bakra (2,4 odsto), rude gvožđa (2,1 odsto), laka ulja za preradu specifičnim procesima (1,4 odsto).

Šta će se uvoziti i izvoziti bez carina

Lista proizvoda kojima će se trgovati bez carine, dogovorena Sporazumom o spoljnoj trgovini sa Rusijom iz 2000. godine, proširena je sada na sve lekove, klanične i konditorske proizvode, proizvode od šećera, čokoladu i ostale konditorske proizvode, sok od jabuke, pivo od slada, vino od svežeg grožđa u sudovima do dva litra, sve sapune, tkanine od vlačene vune, frižidere, zamrzivače, mašine za pranje i sušenje, drvena tapacirana sedišta, kancelarijski nameštaj, vreće za spavanje, posteljinu i sličnu robu. Takođe, sada će iz Rusije moći da se uvoze bez carina mineralna ili hemijska đubriva koja sadrže dva ili tri elementa, vazdušne, vakuum pumpe, kuglični ležaji, kućišta za ležaje, elektromotori, električni generatori, transformatori, akumulatori, neki tipovi traktora i tako dalje.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs