Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ostaje na snazi i u 2018. - Budžetom predviđene veće plate i penzije

Veće plate i penzije, kapitalni izdaci uvećani za 34 milijarde dinara, smanjeni troškovi po osnovu kamata, veće subvencije poljoprivrednicima. Ovo su samo neke najznačajnije stavke iz predloga budžeta za 2018. godinu koji je Vlada Srbije usvojila i prosledila parlamentu na usvajanje.

Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, planirano je da ukupni prihodi dogodine dostignu 1.178 milijardi dinara. To je 86 milijardi dinara više nego ove godine. Rashodi su planirani na nivou od 1.206 milijardi dinara, dok su u budžetu za 2017. bili 45 milijardi niži. To znači da će državna blagajna dogodine biti u deficitu od 28 milijardi dinara. Na kraju ove godine budžet će biti u suficitu, ali je na početku godine bio planiran manjak od 69 milijardi.

Predlog budžeta, u koji je Politika imala uvid, građanima donosi nekoliko dobrih i jednu lošu vest. Prvo, izdaci za zarade planirani su na nivou od 208 milijardi dinara, dok su ove godine iznosili 193 milijarde. To uvećanje posledica je rasta plata pojedinim kategorijama zaposlenih u javnom sektoru, koje se kreću od 5 do 10%. Povišice dogodine neće dobiti zaposleni u nezavisnim institucijama i državnim agencijama.

Međutim, loša vest može da se vidi iz fiskalne strategije, pratećeg dokumenta, koji je kabinet Ane Brnabić, usvojio uz budžet. A to je da će zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ostati na snazi i dogodine.

Sa druge strane, planirani su i manji transferi Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, pa će ti izdaci u kasi sa ovogodišnje 201 milijarde biti smanjeni na 185 milijardi dinara, uprkos tome što je planirano povećanje penzija od pet odsto. To je moguće jer država očekuje da će naplata poreza i doprinosa biti veća, pa će sa manje para morati da dotira PIO fond. Ti transferi su i u toku ove godine bili manji nego što je prvobitno planirano, jer je uplata poreza i doprinosa povećana.

Predlogom državne blagajne planirano je da izdaci za kamate dostignu 117 milijardi dinara, dok su u ovogodišnjem budžetu bili 133 milijarde. To je možda i najpozitivnija vest iz ovogodišnjeg predloga budžeta, jer su, otkako je kriza krenula, ovi izdaci iz godine u godinu rasli. Ono što nije dobro je da se i dalje za ove namene izdvaja mnogo više nego za neke vitalne funkcije države. Ceo budžet za socijalnu zaštitu je nešto niži i iznosi 115 milijardi dinara, dok je budžet Ministarstva odbrane 70 milijardi dinara.

Još jedna dobra vest je da su kreatori ekonomske politike planirali veće kapitalne izdatke, što znači da će država dogodine više investirati. Za javne investicije budžetom za ovu godinu bilo je planirano 94 milijarde dinara, dok je plan za sledeću godinu da ti izdaci dostignu 128 milijardi dinara, što predstavlja značajno uvećanje.

Ukupan budžet za subvencije veći je tri milijarde dinara. To je u najvećoj meri posledica povećanja subvencija poljoprivrednicima tri milijarde dinara. Subvencije privredi su uvećane, dok su subvencije za Železnice smanjene. I ove godine nacionalni servisi (RTS i RTV) biće dotirani iz budžeta sa četiri milijarde dinara.

Predlog budžeta po ministarstvima umnogome se razlikuje od limita za potrošnju koje im je pre nekoliko nedelja postavio ministar finansija Dušan Vujović na početku budžetskog procesa. To znači da su neki u međuvremenu ispregovarali veće budžete, dok su kod nekih samo knjižena sredstva koja se koriste po osnovu različitih projekata, pa se suštinski ništa nije promenilo. Ipak, za razliku od prošle godine, na spisku budžetskih korisnika pojavila su se i dva nova ministarstva: evropske integracije i zaštita životne sredine.

U svakom slučaju, u poređenju sa ovom godinom, skoro svi su dobili više novca. Samo dva ministarstva na kraju ovog budžetskog procesa imaće manje para. To su Ministarstvo finansija, čiji budžet je sa 1.213 smanjen na 1.035 milijardi dinara, i Ministarstvo energetike, čiji su rashodi manji nešto malo više od milijardu dinara.

Budžet za narednu godinu planiran je na osnovu prognoze da će u 2018. godini realni privredni rast iznositi 3,5%, kao i da će inflacija biti 2,7%. Ubrzanju privredne aktivnosti doprineće rast potrošnje (po osnovu većih plata i penzija), kao i veće javne investicije.