U Beogradu od 2015. otvoreno 1.000 gradilišta bez dozvola - Legalizacija povoljna, divlja gradnja i dalje cveta

(Ilustracija) U Beogradu je u poslednje dve godine započeta gradnja više od 1.000 ozbiljnih objekata koji ne ispunjavaju uslove za legalizaciju, tvrdi Aca Popović, specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije.

- Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine definisao je jasnu proceduru koja je sada relativno jednostavna, te predvideo povoljne cene za legalizaciju. Međutim, da li je sprečio nelegalnu gradnu? Nije! Na pitanje zašto se to desilo, odgovor treba pronaći u inerciji graditelja, koji godinama dolaze iz istog miljea, a čija su očekivanja bila da će se postaviti novi rok za legalizaciju posle satelitskog snimka. To se nije dogodilo, što je dobro, međutim, svaka priča o mogućim novim uslovima za legalizaciju dodatno podstiče divlju gradnju – kaže Popović.

Tako se, kaže, došlo u situaciju da je u Beogradu otvoreno mnogo nelegalnih gradilišta.

- Periferne lokacije grada, okvirno govoreći, više beleže izgradnju potpuno novih objekata, jer su oni zbog nižih cena stanova prijemčiviji kupcima, dok se u centru prestonice više doziđuju spratovi.

Popović ističe da je u oba slučaja pitanje bezbednosti objekata od ključnog značaja.

- Suštinsko pitanje nelegalne gradnje jeste sigurnost i stabilnost takvih objekata. Ne vodi se računa o izdržljivosti temelja, o armaturi, štedi se na fasadama koje onda nisu u skladu sa propisima – upozorava sagovornik Blica.

Osim toga, problemi nastaju i kada se priključuje na infrastrukturnu mrežu, kao i kod uknjižavanja prostora.

- Merači za struju i priključci na vodovodnu i kanalizacionu mrežu su posebna tema. Nelegalni prostori povlače pitanje i kako će biti uknjiženi jednom kad se prodaju, što pravi komplikaciju budućim vlasnicima.

Problem je što kada inspekcija izađe na teren i zatekne objekat čija gradnja nije po zakonu, nakon čega se donese rešenje o rušenju, iz opština neretko stiže odgovor da sredstava za njegovo uklanjanje – nema.

- Za sprovođenje rešenja zadužena je lokalna samouprava, a rušenje je o trošku investitora. Ipak, proces dobijanja novca od njih je dugotrajan i sprečava efikasno reagovanje nadležnih. Treba naglasiti i to da ljudi koji podižu takve objekte uglavnom ne dolaze iz oblasti građevinarstva – kaže Popović.

On kao rešenje vidi reagovanje državne vlasti i medija.

- Ukoliko država pokaže ozbiljnost da po celoj Srbiji sruši sve nelegalne prostore i takav akt bude medijski ispraćen, situacija bi mogla biti znatno drugačija – zaključuje Aca Popović.

Zakonski propisi nisu loši, ali se ne sprovode.

- Podnetih i rešenih zahteva za legalizaciju ima tek oko 10%, a uz to računajte i pomenute objekte koji nisu ni podneli ovu papirologiju. Obiman posao je spao na Republički geodetski zavod, koji se bavi imovinskim pitanjima, a njihovi najkvalitetniji ljudi odlaze, te stručni kadar zavoda nema snage za tako nešto.

Gubljenjem kontrole nad gradnjom stvara se tržište na kojem vlada nelojalna konkurencija.

- Investitori koji legalizuju novogradnju dolaze u poziciju da ne mogu da spuste cene stanova, jer u suprotnom neće isplatiti sve dažbine, što nelegalni graditelji koriste i na tome zarađuju. Tada, dakle, govorimo o dva neravnopravna položaja, što se kosi sa Ustavom Srbije – podvlači Popović.