Papirne knjige za učenike prestaju da budu obavezne - Šta donosi Nacrt zakona o udžbenicima?

Udžbenici neće morati da se štampaju, jer će moći da budu digitalni, jedna je od ključnih novina Nacrta zakona o udžbenicima.

Kako pišu Novosti, javna rasprava o ovom dokumentu počeće krajem ove nedelje, kada će svi zainteresovani moći da daju svoje primedbe.

Da bi školske knjige mogle da budu samo u digitalnoj formi, u zakon je uvedena odredba da je udžbenik osnovno didaktičko sredstvo u bilo kom obliku ili mediju. Kada digitalni udžbenik bude predviđen zakonom, biće usvojeni standardi za njegovu izradu, kao i novi plan udžbenika.

- Ovo rešenje omogućiće jeftinije, prevednije i dostupnije obrazovanje - kažu u Ministarstvu prosvete. - Učenicima će digitalni udžbenici biti i zanimljiviji i funkcionalniji, što će uticati i na povećanje njihovih znanja i veština.

Osnova za učenje i dalje će, u najvećem broju slučajeva, ostati papirni udžbenički kompleti, prenose Novosti.

Budući zakon vratiće "u igru" male izdavače, jer se ukida kvota po kojoj su za neki udžbenik, da bi bio u upotrebi, morali da se izjasne nastavnici najmanje 5% đačke populacije. Ova odredba u prethodnom zakonu uvedena je jer je postojalo gotovo 80 licenciranih izdavača udžbenika na tržištu.

Kada je uvedeno da je minimalna kvota da se neka knjiga nađe u učionici i da iz nje uči najmanje 5% učenika, mnogi su nestali sa tržišta. Opstali su samo najveći izdavači.

Izmenjen je i način za podnošenje rukopisa i odobravanje udžbenika, tako da rokovi za ovaj posao budu kraći, a procedura jednostavnija. Biće ukinute i liste pregledača udžbenika, koje je do sada potpisivao ministar, a novi propis definiše kriterijume ko može da bude pregledač, sa namerom da ta lista bude duža, bez sukoba interesa i kako bi proces bio transparentniji.

I dalje će postojati obaveza da se isti udžbenici koriste u školama četiri godine, odnosno da se na svake četiri godine biraju novi udžbenici. Samo u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost Ministarstva prosvete, škole će moći da promene knjige koje koriste usred četvorogodišnjeg ciklusa.

Jedna od novina biće i Centar za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reši problem materijala na jezicima nacionalnih manjina, ali i udžbenika prilagođenih slabovidoj deci, kao i literaturu za srednje stručne škole koju izdavači, zbog malog broja primeraka, ne žele da štampaju. Zbog toga se pojedini predmeti i dalje uče iz knjiga objavljenih u SFRJ. Za ovaj fond izdavači će imati obavezu da uplaćuju 2% svojih prihoda. I ranije je postojala takva obaveza, ali godinama nije poštovana. Dodatna sredstva za ovaj fond biće obezbeđena iz budžeta. Izdavači koji ne budu objavljivali niskotiražne udžbenike, a obavezali su se na to, ili oni koji ne budu uplaćivali novac u fond, biće kažnjeni.

Takođe, škole će moći da nabavljaju udžbenike posredstvom učeničkih zadruga. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da je to mera koja bi trebalo da ukine sivo tržište, posrednike i smanji krajnju cenu koju plaćaju đaci i njihovi roditelji. Provizije koje uzimaju posrednici mogle bi da budu podeljene na pola, pišu Novosti.