Smanjenje troškova, povećanje efikasnosti, kreiranje nove vrednosti - Zašto je logistika jedna od najvažnijih oblasti u poslovanju svake firme?

Na logistiku se uglavnom gleda kao na trošak i stremi se konstantnim naporima za ostvarivanjem ušteda. Međutim, malo je poznato da logistika nije samo područje gde nastaju troškovi, već okruženje gde se stvara i povećava vrednost.

Kako bismo odgovorili na više ključnih pitanja u vezi sa različitim, a jednako važnim temama, razgovarali smo sa prof. dr Miloradom Kilibardom sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Profesor Kilibarda je za čitaoce eKapije objasnio kako funkcioniše logistika u kompanijama, kako postići uštede i smanjiti gubitke u tom segmentu, te kako definisati logističke troškove... Takođe, razgovarali smo i o unapređenju upravljanja kako u sektoru logistike, tako i u firmama čija je delatnost organizovanje transportno-logističkih usluga.

Najzad, tema je bila i kako na logistiku gledati kao na granu koja kreira dodatu vrednost za potrošača.

- Generalno gledano postoji više pravaca za unapređenje logistike i logističke delatnosti u različitim kompanijama, ali se mogu izdvojiti dva ključna. Prvi se odnosi na logističko upravljanje i optimizaciju postojećih procesa, usluga i sistema, a drugi na inovacije, razvoj i uvođenje novih logističkih, tehničko tehnoloških i informaciono komunikacionih rešenja. To su dva pravca koja se međusobno prožimaju, prate i dopunjuju. Nikako se ne isključuju. Razvoj i uvođenje novih rešenja može biti vrlo zahtevno u pogledu ulaganja, dok logističko upravljanje i optimizacija često ne zahtevaju nikakva, ili zahtevaju vrlo mala ulaganja. Samo je neophodna spremnost i posvećenost menadžmenta i zaposlenih da uspostave sistem i podršku odlučivanju. Efikasnim planiranjem i upravljanjem, koje je zasnovano na ključnim indikatorima performansi (KPI), moguće je postići značajne racionalizacije i ostvariti izuzetno velike uštede uz minimalna ulaganja.

- Logistika je područje sa najvećim potencijalom za stvaranje ušteda i unapređenje poslovanja svake kompanije, bez obzira na njenu delatnost, veličinu i tržišnu poziciju. Ukoliko bi kompanije smanjile logističke gubitke i troškove ostvarile bi značajne uštede, ali i unapredile konkurentnost svojih proizvoda i usluga na tržištu. Svetska iskustva i praksa pokazuju da je samo kroz unapređenje logističkih procesa i aktivnosti, moguće ostvariti uštede od 15 do 30% ukupnih logističkih troškova.

Za razliku od drugih područja, gde se često priča o gubicima, u logistici se gubici vrlo retko pominju. Značajan deo logističkih gubitaka i troškova nije vidljiv i može se govoriti o tzv. "skrivenim" logističkim troškovima. Zapravo, smatra se da je 80% logističkog posla izvan vidokruga, što ukazuje da je potrebno razvijati i primenjivati posebnu metodologiju za identifikaciju, merenje i praćenje logističkih troškova, gubitaka i ušteda. Uzroci i mesta nastanka troškova i gubitaka nalaze se u različitim logističkim procesima i delovima lanca snabdevanja. Svakako su najveći potencijali u transportu, zalihama, skladištenju, pakovanju i administraciji.

Transport predstavlja najveći logistički trošak. Često više od 40% logističkih troškova čine trasportni troškovi. Tu je značajan potencijal i prostor za uštede, koje se mogu postići odgovarajućim planiranjem i upravljanjem transportnim procesima i resursima uz bolje iskorišćenje transportnih sredstava. Tako na primer, kroz određena transportna rešenja moguće je postići uštede u energiji, uglavnom u potrošnji goriva, koje se kreću i do 30%. Zalihe robe generišu izuzetno velike gubitke i troškove, koji u ukupnim troškovima logistike učestvuju od 20% do 30%. Istraživanja pokazuju da se standardna veličina ovih troškova kreće oko 25% ukupne vrednosti zaliha. Navedeni procenti jasno pokazuju da svako smanjenje zaliha obezbeđuje značajne uštede i koristi.

I skladištenje proizvoda vezuje značajne gubitke i troškove, koji u proseku čine oko 25% ukupnih logističkih troškova, odnosno 2-3% ukupnog prometa u lancu snabdevanja. U skladišnim sistemima, distributivnim i logističkim centrima kriju se značajne rezerve, gubici i potencijalne mogućnosti za uštede. Procenjuje se da 20-25% ušteda u lancu snabdevanja može da se ostvariti na području skladištenja. Ukoliko se primenjuju standardizovane tovarno manipulativne jedinice, troškovi manipulacija mogu da se smanje i do 40%, a vreme trajanja pretovarnih operacija i do 70%.

(Milorad Kilibarda) Puni efekti unapređenja logistike i uštede mogu se ostvariti jedino ako se istovremeno posmatraju i unapređuju svi procesi u lancu snabdevanja. Neophodno je povezati uzroke i posledice, gde uzroci mogu biti u jednom, a posledice u sasvim drugom logističkom procesu. Tako na primer, adekvatnim pakovanjem i ukrupnjavanjem proizvoda u okviru procesa pakovanja, postižu se značajne uštede u iskorišćenju tovarnog prostora transportnog sredstva, u iskorišćenju skladišnog prostora i opreme, skraćenju vremena trajanja utovarnih i istovarnih operacija i dr.

Značajne uštede se mogu postići i u fazi projektovanja logističkih rešenja u skladu za realnim zahtevima i specifičnostima logističkih tokova i procesa. Međutim, često smo svedoci da kompanije žele da "uštede" na projektu pa se odlučuju za tipska rešenja koja nude prodavci opreme, ne vodeći računa o zahtevima, tokovima, procesima i funkcijama konkretnog sistema. Ovakavim pristupom se ništa ne dobija, samo se generišu izuzetno veliki operativni troškovi, problemi, zastoji, čekanja, "uska grla" i gubici u eksploataciji. Logistička i tehnološka rešenja se ne mogu preslikavati već je potrebno stručno i profesionalno planirati i projektovati logističke procese i podsisteme na bazi realnih zahteva i potreba koje generišu postojeći i budući tokovi. To je jedini ispravan put koji će dovesti do efikasnog i ekonomičnog rešenja.

- U praksi se vrlo često ignorišu troškovi logistike, jer ih je teško locirati na mesta nastanka, nosioce, uzročnike, pokretače, resurse, procese, aktivnosti i proizvode. Bez toga nije moguće sprovoditi racionalizaciju, upravljati troškovima i postići uštede. Postojeći računovodstveni sistemi i kontni planovi ne omogućavaju preciznije raščlanjavanje troškova, pa analitičari imaju problem da utvrde gde pojedini troškovi tačno nastaju i pripadaju. Poseban je problem raspodela i projekcija opštih i zajedničkih troškova. Da bi se navedni problemi uspešno rešili potrebno je primeniti posebnu metodologiju i postupak merenja i praćenje troškova, odnosno izradu i distrbuciju izveštaja o strukturi i visni troškova. Neophodno je uspostaviti sistem logističkog kontrolinga, kao podršku odlučivanja u svakoj kompaniji.

Pri tome je potrebno rešiti dve grupe problema. Prvo, potrebno je identifikovati, meriti i pratiti troškove logistike, jer nešto što nije utvrđeno i izmereno ne može se ni racionalizovati i unaprediti. Drugo, potrebno je utvrditi uzroke, mesta nastanka i pokretače troška, te definisati rešenja i mere za smanjenje troškova.

Jedan od najpoznatijih pristupa, je obračun troškova prema aktivnostima (ABC Activity-Based Costing), čija je suština da se troškovi povezuju sa logističkim aktivnostima i objektima troškova. Aktivnosti troše resurse i potrebno je uspostaviti vezu između aktivnosti i uzročnika troška. Cilj je da se prevaziđe tradicionalni metod proračuna troškova baziran na direktnim troškovima. Indirektni troškovi se prvo alociraju na definisane aktivnosti za koje se troškovi planiraju i prate. U logističkoj praksi, učešće direktnih troškova se drastično smanjuje (5-15 % ukupnih troškova), dok indirektni (zajednički) troškovi stalno rastu. Problem je kako te troškove projektovati na aktivnosti, jedinice proizvoda ili usluge.

- Različiti su razlozi. Menadžeri navode da zbog uslova poslovanja i "pritiska" operativnih poslova, nemaju vremena da se više posvete ovoj problematici. To je verovatno tačno, ali kada bi imali uspostavljenu odgovarajuću podršku sistem odlučivanja postao bi vrlo efikasan i produktivan. Bez odgovarajućeg sistemskog pristupa, metodolgije, modela i alata nije moguće postići znajačnije rezultate.

Neophodno je težiti praktičnim rešenjima koja će biti sprovodljiva i primenjiva, bez preteranih zahteva i komplikovanih procedura. Komplikovana rešenja su osuđena na propast, jer često budu potpuno odbačena ili nedovoljno primenjena. Kompanije se oslanjanjaju na gotova informaciona i softverska rešenja, koja bez odgovarajućeg pristupa i metodologije po meri konkretne kompanije, takođe ne rešavaju problem. Rešenja i alati moraju biti u funkciji odlučivanja, pa iz tog procesa treba da proizađu zahtevi i specifikacije za tim rešenjima. U praksi je često obrnut pristup, uloži se novac u gotovo rešenje, a efekti izostanu. I to je problem, jer logistički i poslovni procesi se ne mogu prilagoditi tipskim rešenjima. Pristup mora da bude obrnut.

Neophodno je dobro istražiti, analizirati i mapirati logističke i poslovne procese, definisati sistem odlučivanja, postaviti ciljeve i referentne vrednosti, a zatim definisati, meriti i pratiti ključne indikatore performansi. Indikatori mere i prate vitalnost i poslovno zdravlje kompanije. Zato se biraju i razvijaju rešenja, softveri i alati koji potpuno odgovaraju konkretnom problemu. Preko indikatora, kao što su logistički troškovi, finansijske performanse, logistički učinak, efikasnost, kvalitet, vreme i zadovoljstvo korisnika, meri se i prati vitalnost i poslovno zdravlje svake kompanije. Na osnovu takvih rezultata moguće je definisati različite mere i rešenja unapređenja postojećeg stanja, ali i pravce daljeg razvoja logistike i lanaca snabdevanja.

- U prošlosti se logistika uglavnom vezivala za troškove i potrebu smanjenja troškova. Međutim, logistika nije područje gde samo nastaju troškovi, već područje gde se stvara i povećava vrednost. Kroz logističke usluge i aktivnosti u lancu snabdevanja kreira se i dodaje vrednost proizvodu. Od pet primarnih aktivnosti u poznatom Porterovom lancu vrednosti, dve pripadaju logistici (tzv. ulazna i izlazna logistika, odnosno logistika nabavke i logistika distribucije).

Logistička vrednost se stvara kroz: standardne logističke servise, dodatne logističe usluge (Value Added Logistics Servis) i konkretna logistička rešenja. Standardni logistički servisi koji obuhvataju transport, skladištenje, pretovar, konsolidaciju tokova, distribuciju, špediterske usluge, i sl, stvaraju prostornu i vremensku vrednost proizvoda. Dodatne logističke usluge (Value Added Logistics) doprinose stvaranju i povećanju upotrebne vrednosti proizvoda. U logističkim sistemima dolazi do: pripreme proizvoda za tržište (pakovanje, prepakivanje, obeležavanje, deklarisanje, formiranje promotivnih pakovanja); finalizacije proizvoda (dorada, sklapanje, montaža); oplemenjivanja proizvoda i drugih kvalitativnih i kvantitativnih transformacija, čime se značajno menja ukupna vrednost proizvoda. Isto tako, u zavisnosti od vrste proizvoda, u logističkim sistemima se odvijaju procesi sušenja, dozrevanja, čišćenja, zamrzavanja, hlađenja proizvoda, čime se svakako menja upotrebna vrednost. Značajan deo finalizacije proizvodnje će se iz tradicionalnih fabričkih pogona "seliti" bliže tržištu, u određene logističke centre i sisteme, gde će se proizvodi dovršavati, pakovati i pripremati za tržište i sve više za poznatog kupca.

Konkretnim logističkim rešenjima, kroz različite inovacije, optimizacije i modele upravljanja, može se značajno povećati vrednost, tako što će se: smanjiti troškovi i gubici, smanjiti potreban radni i obrtni kapital, povećati kvalitet i zadovoljstvo potrošača i korisnika, povećati fleksibilnosti i brzina realizacije logističkih procesa, povećati vidljivosti logističkih procesa, unaprediti povratak uloženih sredstava, povećati rast prihoda i tržišnog učešća i dr.

Na kraju je potrebno napomenuti da se na području logistike kreira i povećava vrednost proizvoda i usluga (tzv. potrošačka vrednost), ali i vrednost kompanije (tzv. kompanijska ili akcionarska vrednost). Međutim, veliki broj kompanija nije svestan tih potencijala i mogućnosti. Realnost je da većina kompanija ima ogromnu imovinu u logističkim operacijama koju ne koristi efikasno, odnosno sa kojom ne upravlja na pravi način. Neophodno je, kroz odgovarajući metodološki postupak, idenfikovati potencijalna mesta, procese i aktivnosti nastanka dodatne vrednosti, a zatim razviti konkretne postupke merenja i praćenja. Naravno, sve je to potrebno povezati sa troškovima i drugim ključnim indikatorima poslovanja. Na taj način je moguće uspostaviti jednu kompletnu i efikasnu podršku sistemu odlučivanja u kompanijama.