Prodaja preko društvenih mreža pod lupom inspektora - U fokusu trgovanje dijetetskim suplementima

Osim tradicionalne realne sive ekonomije, u zamahu je i ona u sivoj zoni trgovine koja se obavlja preko društvenih mreža i to naročito akcizne robe. Država se ozbiljno priprema da se uhvati u koštac i sa ovom virtualnom pošasti, za koje priprema sistemsko rešenje. Kako Blic saznaje, u fokusu će naročito biti prodaja dijetetskih suplementa preko Interneta.

Država, ukazuje Ivan Bošnjak, državni sekretar ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, uveliko priprema sistemsko rešenje kako da bi imala virtuelni nadzor nad pojavom koja je naročito uzela maha u nelegalnoj prodaji akciznom robom preko društvenih mreža.

- E-trgovina je za savremene zemlje svakodnevnica, kod nas je u povoju, ali je to nije sprečilo da postane polje za sivu ekonomiju jer poslednje procene kažu da je nedozvoljena internet trgovina po svom obimu prevazišla obim sive ekonomije na pijacama. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nastoji da informisanjem i edukacijom građana, odnosno potrošača ukaže na sve zamke i prava potrošača na internetu. Takođe razvili su i e – Trustmark sertifikaciju - e-trgovac, odnosno stranice obeležene ovim znakom poverenja, garant su sigurne i bezbedne trgovine i leganog i sigurnog etrgovca - ističe Bošnjak.

Oni koji obavljaju prodaju preko društvenih mreža moraju da imaju u vidu da tržišna inspekcija kontroliše i pravi razliku između nedozvoljenog obavljanja delatnosti, od onih koji se oglašavanju na Fejsbuku i Internetu uopšte.

- Posebno se obrađuje deo nelegalnog prometa duvana, duvanskih proizvoda, zaštite prava intelektualne svojine, kao i neregistrovano obavljanje i oglašavanje raznih agencijskih i zanatskih usluga. Najčešće se zabranjuje oglašavanje neregistrovane delatnosti i na taj način se sprečava dalja nelegalna prodaja putem interneta. Ove kontrole se najčešće obavljaju samostalno ili u koordiniranim akcijama sa MUP. Prema informacijama koje imam, u planu je izrada plana kontrola u delu suzbijanja nelegalnog prometa putem interneta dijetetskih suplementa - naglašava Ivan Bošnjak.

Inače, u Srbiji postoji 40 različitih inspekcija, a prosečna starost inspektora je 54 godine, te, je, kako kaže Bošnjak, nužno razmišljati o tome ko će ubuduće da radi u inspekcijskim službama.

- Ono na čemu se radi i što je jedna od ključnih stvari jeste i tehničko-tehnološka opremljenost inspekcije. Poslanici bi uskoro trebalo da glasaju o novčanoj stimulaciji od 20% za sve inspektore koji rade na terenu - naglašava Bošnjak.