Alona Fisher-Kamm, ambasadorka Izraela u Srbiji - Zemlja ne mora da bude bogata ili velika da bi bila uspešna

(Alona Fisher-Kamm) Investitori iz Izraela došli su u Srbiju odmah nakon demokratskih promena 2000. godine i, od tada, njihove ukupne investicije su dostigle iznos veći od milijardu evra, kaže u razgovoru za portal eKapija ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fisher-Kamm. Ona dodaje i da su, pored velikih projekata u oblasti nekretnina, kompanije iz te zemlje sve više zainteresovane i za ulaganja u druge oblasti, poput poljoprivrede, vodoprivrede, obnovljivih izvora energije i sektora prerade otpada.

Razlog tome su, objašnjava, stručna radna snaga, vredni sporazumi o slobodnoj trgovini, kao i politika države koja nudi podsticaje investitorima, ali i kao jedan od svojih prioriteta promoviše rast IT sektora. Ipak, naglašava Fisher-Kamm, potencijali za saradnju nisu ni izbliza iscrpljeni.

eKapija: Izrael je jedan od važnijih trgovinskih partnera Srbije. Koliki je, prema vašim podacima, nivo robne razmene i u kojim bi oblastima kompanije iz naših zemalja mogle da uspostave saradnju?

– Naše zemlje imaju istorijsko prijateljstvo i odlične političke odnose. U ekonomskom smislu, poslednjih godina je primetan porast trgovinske razmene. U 2016, godišnji porast bilateralne trgovine iznosio je 50%. Međutim, potencijali nisu ni izbliza iscrpljeni.

Bilateralna robna razmena iznosila je 66 mil USD prošle godine, ne računajući dijamante i robu posebne namene. Međutim, oko polovine izraelskog izvoza čine usluge, tako da ocenjujem da je ukupan izvoz mnogo viši. Uz to, ekonomska aktivnost između dve zemlje sastoji se uglavnom od izraelskih investicija u Srbiji.

Iz Izraela u Srbiju, najviše je uvezeno medikamenata, sistema i opreme za navodnjavanje i đubriva, a u Izrael je najviše izvezeno predmeta od nikla, stočne hrane i delova za mlazne avione. Trgovinski portfolio je diversifikovan i širi se iz godine u godinu.

Kada je reč o oblasti zajedničkog interesovanja i potencijala da se proširi ekonomska saradnja, želela bih da istaknem sledeće sektore: inovacije i visoka tehnologija, poljoprivreda, vodoprivreda i čiste tehnologije, turizam i razvoj nekretnina. Potonje predstavljaju zaštitni znak kada su u pitanju izraelske investicije u Srbiji.

eKapija: Izraelski investitori već duži niz godina dominiraju u Srbiji kada su u pitanju ulaganja u stambene i komercijalne komplekse. Zbog čega su nekretnine u Srbiji toliko popularne među izraelskim investitorima i u kojoj su meri kompanije iz vaše zemlje zainteresovane za ulaganje i u druge privredne grane?

– Glavni izraelski investitori došli su u Srbiju nakon demokratskih promena 2000. godine. Od tada, ukupne investicije su dostigle iznos od preko milijardu evra, a uglavnom se realizuju u sektoru nekretnina, što nas čini vodećim investitorom u toj oblasti u Srbiji.

Investitori cene sadašnje napore srpske vlade da pojednostavi i ubrza procedure u građevinarstvu.

Izraelski investitori u nekretnine veoma su aktivni i u susednim zemljama, a ovaj region vide kao uspešan i kao područje sa velikim potencijalom.

Takođe, izraelski investitori su sve više zainteresovani i za ulaganja u druge oblasti, kao što su poljoprivreda, vodoprivreda, obnovljiva energija i sektor prerade otpada. Jedna izraelska kompanija skoro je imala značajnu investiciju u oblasti obnovljive energije u Srbiji. Osim toga, poslednjih godina u Srbiji posluje nekoliko izraelskih kompanija u sektoru proizvodnje i usluga. One zajedno zapošljavaju više od 1.000 ljudi i time doprinose srpskoj privredi.

Izraelskih kompanija trenutno u Srbiji, po onome što mi znamo, ima oko 50. Naravno, verovatno ih ima i više, jer treba uzeti u obzir i lokalne predstavnike za prodaju i činjenicu da kompanije nisu u obavezi da obaveste ambasadu o svojoj registraciji.

eKapija: Koliko često vam se izraelski privrednici obraćaju radi saveta o tome kako da dođu do srpskog tržišta i kako im vi predstavljate Srbiju kao destinaciju za potencijalne investitore?

– Naša politika jeste da otvorimo vrata državnih institucija i agencija našim kompanijama i da obezbedimo da dobiju isti tretman kao i bilo koji drugi investitor u Srbiji. Važno sredstvo u postizanju tog cilja jesu bilateralni sporazumi.

Najčešće se dešava da nas kompanije koje žele da uđu na ovo tržište kontaktiraju da bi dobile bolji uvid u mogućnosti za ulaganje, poslovnu klimu, pravni okvir, potencijalne partnere itd.

eKapija: Koje su najveće prednosti Srbije po pitanju privlačenja investicija? Koje su naše mane i u kojim oblastima može da se učini napredak?

– Srbija ima stručnu radnu snagu, diversifikovane trgovinske partnere i vredne sporazume o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama, kao i sa EU, Rusijom, Turskom, Belorusijom itd.

Politika podsticaja za investicije čini je privlačnom destinacijom za proizvodnju i izvoz u pomenute zemlje. Tu je i rastući sektor IT industrije, koji može da ojača privredu i učini je konkurentnijom koristeći know-how na najefikasniji mogući način.

Ovaj sektor je u vrhu prioriteta srpske vlade, a već su pokrenute mnoge aktivnosti i mere. Naša ambasada snažno podržava te napore time što deli izraelska iskustva i know-how.

Vladavina prava, transparentnost javnih poziva, predvidljivost i pouzdanost poslovnog okruženja veoma su značajni i našim i i svim drugim investitorima. Naša ambasada snažno podržava dalje reforme u tom smeru, u cilju olakšanja poslovanja u Srbiji i novih mogućnosti za zapošljavanje.

eKapija: Često predstavnici naše države navode da za nas ekonomija Izraela predstavlja dobar primer razvoja i rasta, zasnovanog na najmodernijim tehnologijama i inovacijama. Na koji način je vaša država pomogla ovaj razvoj?

– Izrael zasniva svoju privredu na izvozu znanja i iskustva (know-how). Usled nedostatka prirodnih resursa i nakon što smo se suočili sa makroekonomskom krizom, naša vlada je donela stratešku odluku da investira u istraživanje i razvoj i da od oblasti visoke tehnologije napravi pokretačku snagu sopstvene privrede. Vlada Izraela podstiče industrijsko istraživanje i inovativne projekte.

Usvajanjem Zakona o industrijskom istraživanju i razvoju uspostavljen je neophodan pravni okvir. Da bi se pružila podrška domaćim startap kompanijama, vlada je uvela program čiji je rezultat osnivanje prvih fondova rizičnog kapitala u Izraelu i promocija ove industrije uz podsticaje i poreske olakšice, što je i dalje aktuelno. Danas u Izraelu postoji više od 70 aktivnih fondova rizičnog kapitala.

eKapija: Izrael i njegovi stanovnici su se kroz svoju istoriju suočavali sa mnogobrojnim izazovima, baš kao i Srbija. Deluje da je to, kada je vaša zemlja u pitanju, dodatno podstaklo razvoj inovacija i, u poslednje vreme naročito, IT industrije. Stoga, šta je to što bi Srbija mogla da nauči i primeni iz izraelskog iskustva?

– Što se mene tiče, prva važna stvar koja može da se nauči iz iskustva Izraela jeste to da jedna zemlja ne mora da bude bogata ili velika da bi razvila efikasan ekosistem za inovacije.

Izrael je zemlja srednje veličine, sa ograničenim unutrašnjim tržištem i bez prirodnih resursa. Nalazi se pod specifičnim geopolitičkim uslovima, koji joj ograničavaju mogućnosti u pogledu razvoja ekonomskih odnosa sa susedima. Zbog toga je Izrael razvio izvozno orijentisanu privredu koja se zasniva na uslugama i zbog toga stavlja naglasak na ljudske resurse kao glavnu pokretačku snagu.

Mi volimo da kažemo da je potreba majka svih izuma, a uspeh našeg inovacionog sektora rezultat je naše sposobnosti da nedostatke i nepogodnosti pretvorimo u prednosti.

Srbija može da iskoristi iskustvo Izraela i da ga prilagodi svojim potrebama i uslovima. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, tako da ne postoji univerzalni recept za stvaranje uspešnog ekosistema.

eKapija: Srbiju i Izrael vežu i snažne kulturne i istorijske veze. Kakva je saradnja u drugim oblastima i na koji način vaša ambasada promoviše Izrael u našoj zemlji?

– Naša ambasada učestvuje na mnogobrojnim muzičkim i plesnim festivalima sa gostujućim izraelskim umetnicima. U svim većim gradovima organizujemo filmske nedelje, na kojima se prikazuju najnoviji izraelski filmovi. Osim toga, aktivno sarađujemo sa izdavačkim kućama na prevođenju dela izraelske književnosti.

Našoj ambasadi je stalo da proširi aktivnosti i van Beograda. Stoga organizujemo Dane Izraela u različitim gradovima, gde lokalna publika ima priliku da uživa u izraelskoj kulturi, umetnosti i načinu života. Takođe, naša Facebook stranica Izrael u Srbiji redovno obaveštava o predstojećim manifestacijama i o drugim aktivnostima ambasade.

Turistička razmena između Izraela i Srbije sve je veća, uz dramatičan rast broja izraelskih turista prošle godine. Brojke pokazuju da će ove godine taj rekord biti oboren.

Sve je to rezultat činjenice da Izraelci osećaju da su ovde bezbedni i dobrodošli, usled sličnosti u mentalitetu. Kombinacija dobrih restorana, noćnog života, šopinga i prirodnih lepota, kao što su planine i reke, doprinosi uspehu na tom polju. Konačno, ništa manje važno nije ni očuvano jevrejsko nasleđe, koje takođe ulazi u turističku ponudu.

Miloš Vlahović