Urgentni centar KCS više neće primati sve pacijente - Evo kako će funkcionisati od 2018. godine

Urgentni centar Kliničkog centra Srbije će od 2018. godine raditi na potpuno drugačiji način. Hitni slučajevi biće zbrinuti odmah, dok će nešto lakši pacijenti biti izdvojeni u druge prostorije, a na pregled će morati da sačekaju.

To znači da ova ustanova više neće biti veliki dom zdravlja u koji će moći svi da dolaze kad god ih nešto zaboli, skoči pritisak ili da bi uradili veliki broj analiza i tako zaobišli lekare opšte medicine i čekaonice u domovima zdravlja. Takav Urgentni centar odlazi u istoriju.

- Sistem rada će se po prvi put promeniti, a pacijente ćemo primati po stepenu hitnosti. Tako je urgentna služba organizovana u celom svetu, gde je praksa da na prijemu rade lekari urgentne medicine, koji imaju specifičnu edukaciju i iskustvo da brzo ustanove koji su pacijenti hitni. To je sada naš najveći i najteži posao za 2018. godinu, ali i obaveza - najavljuje ekskluzivno za Blic dr Marko Ercegovac, direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije.

A kako će sve funkcionisati u praksi?

Stepen hitnosti - zeleni, žuti, narandžasti, crveni

Pacijent koji dolazi u Urgentni centar prvi kontakt imaće sa specijalistom urgentne medicine, specijalizantom i medicinskim tehničarom. Oni uzimaju informacije o njemu. Rade prvu trijažu i definišu stepen hitnosti - zeleni, žuti, narandžasti ili crveni.

Radiće se brza dijagnostika, a pacijent neće kao do sada sam da ide od ambulante do ambulante, od specijaliste do specijaliste. Sada će specijalisti dolaziti na prijemno - trijažni deo po pozivu lekara urgentne medicine. Dijagnostika će se sprovoditi odjednom, a ne parcijalno. Samim tim će se skratiti vreme ispitivanja i početka neophodne terapije.

- Tokom prve trijaže definisaće se stepen hitnosti. Zelena boja, ukazuje da ne postoji visok stepen hitnosti. Kod žutih, na neki način postoji mogućnost da im se zdravlje pogorša, zbog čega će ostati na posmatranju i daljem ispitivanju. Kod naradžanstih situacija ide ka hitnoj, odnosno kod tih pacijenta dolazi do pogoršanja opšteg stanja, pa je samim tim i stepen hitnosti ispitivanja i lečenja kod njih postao prioritetan, dok su crveni najhitniji i oni imaju prioritet. To su oni pacijenti koji dolaze bez sveti, sa znacima krvarenja, koji ne dišu ili su na nosilima. Oni su i do sada imali svoj put i za njih nikada nije ni postojao problem hitnog zbrinjavanja - objašnjava dr Ercegovac.

Upućivanje u druge bolnice

Tamo gde će biti promena, nastavlja doktor, su oni pacijenti kod kojih bude bio utvrđen stepen hitnosti - žuti i naranždast. Kod njih bi lekar urgentne medicine trebalo da razgraniči da li će ostati na posmatranju i lečenju ili će mu se raditi osnovna dijagnostika.

Ukoliko se doktor odluči na dijagnostiku, tada se pozivaju lekari različitih specijalnosti, za koje se proceni da su potrebni, da bi se definisalo da li je pacijent za Urgentni centar, da li mu je potrebna samo terapija ili će biti poslat u regionalni centar sa terapijom na dalje ispitivanje.

Ko nije hitan, čekaće na pregled i po nekoliko sati

- Onima kod kojih se ustanovi zeleni stepen hitnosti, odnosno da nisu hitni, jasno bi trebalo da se stavi to do znanja. Oni će se preusmeravati u prostorije koje ne smeju da budu na istom mestu gde su i hitni pacijenti. Njih će specijalizanti i lekari urgentne medicine pregledati prema proceduri, odnosno kako je ko stigao u Urgentni centar i svakome od njih će dati predlog za lečenje. Bio bi veliki problem kada bi takvim pacijentima odjednom zatvorili vrata. Zato će u početku postojati period adaptacije. Ne možemo da im kažemo ne, ali im dajemo do znanja da nisu prioritet i da moraju da čekaju, nekada i po nekoliko sati. Tako će vremenom razumeti da je u Urgentnom centru stepen hitnosti prioritet. Oni će se svakako buniti, jer je njihov problem uvek najveći. To mogu da razumem, ali ne mogu da razumem da su oni prioritet u odnosu na ljude koji stvarno zahtevaju urgentnu medicinu - objašnjava dr Ercegovac.

Rekonstrukcija prijemnog dela

Da bi se upotpunio novi način rada na Urgentnom centru, tokom sledeće godine biće rekonstruisan prijemni deo u sklopu rekonstrukcije sedam bolnica. To podrazumeva proširenje prijemno - trijažnog dela i na taj način bi se napravio prostor za još 20 kreveta. Ono što je još neophodno jesu i lekari, specijaliste urgentne medicine. U Urgentnom centru ih za sada ima samo dvoje, a da bi se promenio sistem rada potrebno je da ih ima ukupno deset.

- Već smo krenuli sa edukacijom lekara i medicinskih tehničara koji rade na prijemu. Ova stvar je prioritet. Razgraničićemo šta je hitan pacijent, a šta nije. Siguran sam da će biti problema. Uvek će biti krivica na ljudima koji su organizovali posao i tu krivicu prihvatam. Međutim, krivica doktora, koji nisu prepoznali nešto zbog velike gužve i preopterećenja, je mnogo veća, nego imati krivicu da su neki, koji nisu hitni, čekali nekoliko sati. Ja prihvatam i takvu krivicu. Ali, ako se pokaže da su čekali, a hitni su, to je onda moj problem i mojih doktora. To hoćemo da izbegnemo - tvrdi dr Ercegovac.

U toku jednog dana u Urgentnom centru KCS pregleda se između 700 i 1.000 pacijenata u različitim ambulantama. Uradi se po 150 pregleda na ultrazvuku, rendgenu i skeneru, između 950 i 1.200 laboratorijskih analiza dnevno, a prosečno bude primljeno od 50 do 60 ljudi na lečenje. Broj transplantacija je drastično povećan, čak utrostručen u odnosu na period od 1995. do 1999. godine.