Ko krši tržišna pravila u Srbiji? - Komisiji za zaštitu konkurencije u 2017. stiglo 50 prijava

Povreda konkurencije u Srbiji uočena je na brojnim tržištima - na tržištu proizvodnje suncokretovog ulja, proizvodnje i prodaje električne energije, cigareta, sladoleda i drugim, navode u Komisiji za zaštitu konkurencije, kojoj je prošle godine stiglo oko 50 prijava. Građani, udruženja za zaštitu potrošača i firme ukazivali su im na moguće zloupotrebe monopola i zloupotrebe u postupcima javnih nabavki. Šest postupaka je pokrenuto. Na epilog se još čeka.

Isti proizvod, čak i lošijeg kvaliteta, potrošači u Srbiji neretko plaćaju i duplo skuplje od potrošača u inostranstvu, upozoravaju zaštitnici potrošača.

Navode da je to izraženo kada je reč o odeći, obući, školskom priboru, tehničkim uređajima, mobilnim telefonima. Najveći problem je, kažu, jak uvoznički lobi.

- Praksa je takva da generalni uvoznik tačno odredi minimalnu cenu s kojom možete da idete, što znači da ne postoji konkurencija. Ja kao mali trgovac ne mogu da kupim neki proizvod u inostranstvu, jer sam uslovljen time da moram da dam procenat generalnom zastupniku i onda moram da kalkulišem i svoju zaradu i svoje manipulativne troškove i drugo. Glavni problem je uvoznički lobi koji treba ozbiljnije prekontrolisati - objašnjava Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Problem je, kažu u nadležnoj komisiji, u tome što imaju samo desetak zaposlenih koji su zaduženi da utvrđuju povredu konkurencije na tržištu cele Srbije.

Jedan od slučajeva u kojima su nedavno dokazali povredu konkurencije jeste kartel od 15 trgovaca, koji su se ugovorima obavezali da će se pridržavati dogovorene cene za određene marke sportske obuće, odeće i opreme i pravila o sniženjima i akcijama, koje je diktirala firma predvodnik.

Povreda konkurencije i u javnim nabavkama

Povreda konkurencije očigledna je i u postupcima javnih nabavki.

- Takve situacije su najčešće kada se ponuđači dogovaraju između sebe ko će da osvoji javnu nabavku ili koja će cena da bude u konkursnoj dokumentaciji. Postoje i druge situacije kada će konkretni ponuđač da apstinira od konkretne javne nabavke, ali će se pojaviti na nekoj drugoj. Svega 2,7% ponuđača se pojavljuje po javnoj nabavci. Naručioci moraju na adekvatan i što transparentniji način da propišu uslove, kako bi privukli što veći broj ponuđača - kaže Vladimir Antonijević iz Komisije za zaštitu konkurencije.

Nekada upravo država, kao naručilac, guši konkurenciju, ističu pojedini stručnjaci, i to čak uz pomoć propisa.

- Nedovoljno kruta zakonska odredba koja omogućuje naručiocima, državnim instucijama, koje raspisuju tendere, da formulišu uslove za učešće na tenderu na takav način zapravo mogu da naprave skicu kompanije koju, da kažem, gađaju kada žele da zaključe ugovor s njom, a da druge kompanije, koje te uslove ne ispunjavaju, ne mogu da učestvuju - ukazao je Danilo Pejović iz Transparentnosti Srbija.

O zloupotrebama u postupcima javnih nabavki kojima se povređuje konkurencija, u Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nisu hteli da govore.

Od narušavanja konkurencije, kako kažu upućeni, najveću štetu trpe građani, kao poreski obveznici i kao potrošači.