Put u Brazil, Indiju i Vijetnam u šoljici kafe - Strauss Adriatic 2020. stiže i na Olimpijske igre

Putovanje od Srbije do Brazila avionom traje najmanje 10 sati, bez presedanja. Za put dug oko 8,8 hiljada kilometara do Vijetnama neophodno je isto toliko vremena, dok se do glavnog grada Indije može stići i za 7 sati. Do ove tri destinacije moguće je doći i znatno brže i to istovremeno, a možda niste ni znali da ih svakodnevno posećujete - jednim gutljajem kafe.

Istina, ovakvim "putovanjem" niste u prilici da se sunčate na Kopakabani, probate originalni indijski Biryani ili posetite hiljadu ostrva u Ha Long Bayu, ali svakako možete da osetite deo ukusa ovih zemalja.

Kafa iz ove tri zemlje najzastupljenija je u blendovima Doncafe-a. Osim iz Indije, Brazila i Vijetnama, određene količine sirove kafe u fabriku Strauss Adriatic u Šimanovcima dolaze i iz nekoliko zemalja Centralne Amerike i Afrike.

U jednoj kesici ovog proizvođača nalazi se određena kombinacija arabike i robuste. Osnovna uloga arabike je da da aromatičnost, sa malom dozom kiselosti, dok robusta daje napitku punoću i ukus.

Put od plantaže do šoljice kafe, osim u kilometrima, dug je i u tehnološkom smislu. U Šimanovce stižu sirove arabike rio minas, santos i hondoras, uglavnom iz Brazila, kao i dve robuste iz Indije i Vijetnama. Kada sirova kafa stigne u skladište ove fabrike, prolazi najpre nekoliko nivoa provere. Nakon toga pomenute se mešaju i počinje njihova tehnološka obrada. Kafa se najpre prži, čime dobija aromatičnost, pošto je sirova bez aroma.

Pošto je ispržena, kafa se dalje melje. Od procesa mlevenja zavisi i kako će kasnije biti pripremljena, pa tako razlika između, na primer, domaće, espresso i filter kafe, često može da bude jedino u mlevenju.

- U zavisnosti od toga kako je samlevena, dobija se "turska", filter ili espresso kafa - objasnila nam je Zorica Đorđević, menadžerka proizvodnje u kompaniji Strauss Adriatic.

Filter kafa je najkrupnija, sledi espresso i na kraju najsitnija "turska" kafa.

Prema rečima Zorice Đorđević, u ovoj fabrici koriste najsavremeniju tehnologiju mlevenja, kako bi tom prilikom kafu što manje zagrevali.

- Svako mlevenje greje, a grejanjem kafa gubi mnogo aroma. Cilj savremene tehnologije koju posedujemo je da sačuva aromatičnost - objašnjava Đorđević.

Ipak, kafa nakon mlevenja treba da oslobodi određene količine aroma, pa zato određeno vreme stoji u silosima, pre nego što ode u proces pakovanja. U pakovanju je najbitnije da iz kafe bude uklonjen kiseonik, jer u njegovom prisustvu ona menja ukus.

(Iz pogona u Šimanovcima) Pošto je upakovana, kafa treba da završi u šolji u roku od 18 meseci, na koliko joj je ograničeno trajanje.

Osim Doncafe-a, u Šimanovcima se proizvodi i C kafa.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 20.000 tona kafe i to uglavnom "turske". Udeo Strauss Adriatica je oko 8.000 tona, što čini više od 90% proizvodnje te kompanije. Ostatak se izvozi, i to u zemlje regiona, kao i u Austriju i Ameriku, ali mali procenat kafe prerađuje se i za kompanije iz grupacije, objašnjava za naš portal Siniša Daničić, generalni direktor Strauss Adriatic-a.

Kako dodaje, dnevno se u ovom pogonu napravi 26,5 tona kafe, što zadovoljava potrebe tržišta.

Govoreći o rezultatima ostvarenim tokom 2017. godine, Daničić kaže da su oni bili u obsegu planiranih.

- Prošla godina bila je solidno uspešna za nas. Ostvarili smo dobar rast u odnosu na godinu pre, kako u profitu, tako i u volumenu, uprkos svim preprekama u vezi sa paralelnim uvozom kafe, švercom, sivom ekonomijom i svime protiv čega se borimo - kaže Daničić.

Protiv sivog tržišta se, objašnjava, bore tako što pokušavaju da edukuju potrošače kako da prepoznaju loše proizvode.

- Mi se, sa jedne strane, suočavamo sa velikim švercom sirove kafe, uz sve to neki mali proizvođači dodaju i surogate u kafu. Uradili smo dosta edukativnih radionica i klipova o tome kako u kućnoj varijanti da prepoznate da li kafa sadrži surogat ili ne. To je jedini pravi način da budete sigurni da pijete 100% kafu - objašnjava naš sagovornik i dodaje da je samo kafa koja je adekvatno deklarisana i na koju su plaćene dažbine, prava.

- Ono iza čega mi, kao veliki proizvođač, stojimo, je da se u svakoj našoj kesici nalazi 100% kafa i da je prošla sve sanitarne i zdravstvene provere, te da sigurno niko od toga neće imati štetu, što ne možemo garantovati za veliki broj kafa na domaćem tržištu - kaže Daničić.

U borbi sa sivim tržištem trebalo bi da pomogne i uvođenje akciznih markica, smatra on i dodaje da to ne bi trebalo da utiče na maloprodajnu cenu.

(Cupping metoda isprobavanja kafe) - Verujemo da će akcizna markica u nekom obliku uspeti da normalizuje tržište, iako će još vremena proći dok uspemo da suzbijemo sivu ekonomiju. Sigurno je da i usled tih nameta nećemo dizati cenu, već ćemo mi, kao proizvođači, apsorbovati dodatni trošak. Naravno, da bi cena ostala nepromenjena, neophodno je i da svi ostali makroekonomski parametri ostanu isti - od cene sirove kafe, deviznog kursa... - dodaje Daničić.

Ovogodišnji plan kompanije je rast profita od 60%, a prema rečima našeg sagovornika u toku godine planiraju dva nova lansiranja.

Doncafe je, inače, u utorak (23. januara 2018. godine) postala zvanična kafa Olimpijskog tima Srbije za naredne Olimpijske igre koje se 2020. održavaju u Tokiju.

Iako zvučno srkanje nije najpristojnija varijanta ispijanja kafe, u Strauss Adriatic-u svakodnevno testirajući "isrču" oko 200 šoljica kafe. Kako bi bili sigurni da je kafa koju proizvode potpuno ispravna, te da je ukus baš onakav kakav treba da bude, svaka mešavina nastala u ovoj fabrici mora da prođe i takozvani cupping, odnosno testiranje. Kada se kafa prelije, odnosno zakuva, prvo se ocenjuje njen miris. Posle toga kafa se proba, a najpopularnija tehnika je - srkni i ispljuni.

Kod ovakvog testiranja, bitno je da se kafa jako srkne, da bi vazduh raspršio napitak na sitne deliće, kako bi u jednom srku mogle da se osetite sve arome. Drugi metod isprobavanja je takozvano mljackanje.